(Ne)skriveni konci džihada

Foto Dejan Božić

Prizori varvarskih egzekucija, poput odsecanja glava američkim novinarima DŽejmsu Foliju i Stivenu Sotlofu, koje su počinili pripadnici ekstremističke Islamske države (IS), bile su, izgleda, okidač za nedavna hapšenja džihadista diljem Balkana - mnogo više nego pretnja islamske države da u narednih pet godina i balkanske zemlje proglasi delom svog kalifata. Čak je i hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija (SOA) prvi put javno objavila dokument s podacima o svom delovanju u zaštiti građana i nacionalne bezbednosti, a kao jedan od problema navodi pitanje džihadista poreklom iz jugoistočne Evrope.

Tako je, u prvoj polovini avgusta u akciji policije, na 60 lokacija na Kosovu, uhapšeno 40 osoba pod sumnjom da su počinile krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Kosova. Čak se ispituje i umešanost nekolicine lokalnih verskih lidera u indoktrinaciju omladine i njihovu regrutaciju za ratove u Siriji i Iraku.

Već krajem juna ove godine pojavila se informacija da više od 10 kosovskih Albanaca završava polugodišnju pripremu za sprovođenje šehidskih napada na Kosovu i u Albaniji. U ovdašnjim medijima krajem avgusta je objavljeno da su zapadne obaveštajne službe dostavile Beogradu spisak od 20 militanata sa Kosova i Sandžaka, zavrbovanih da ratuju za Islamsku državu i specijalno pripremljenih za vršenje šehidskih operacija. Posebno se ističe da se teroristi IS nalaze u neprekidnom kontaktu sa svojim pristalicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji i da su svi dobili naređenje da budu spremni na akciju. Tog istog dana, 28. avgusta, ambasada Srbije u Damasku je dobila pismo, praktično ultimatum džihadista, sa direktnom pretnjom fizičke likvidacije personala ambasade ako u roku od sedam dana ne napusti zemlju. Prema više izvora, inicijator pretnje srpskoj ambasadi u ime IS bila je tzv. Balkanska brigada, čije su glavne vođe bazirane na Kosovu i centralnoj Srbiji, a poznata je po zverskom obračunavanju sa neistomišljenicima.

Kosovski Albanac Bljerim Heta iz Uroševca je krajem marta 2014. godine u Iraku počinio teroristički akt u kome su poginule 52 osobe, zvanično postavši prvi balkanski terorista bombaš-samoubica. Slučaj Lavdrima Muhadžerija, kosovskog pristalice pokreta Al nusra koji je ratovao na strani IS, postao je jedan od najpoznatijih. Poreklom iz Kačanika, Muhadžeri (prema najnovijim podacima ubijen ovog avgusta) na svojoj fejsbuk-stranici je krajem jula postavio fotografiju na kojoj je zabeleženo kako on lično odseca glavu čoveku. Najupečatljiviji je ipak podatak da je Muhadžeri nekoliko godina radio na Kosovu za Kfor, potom u sastavu NATO snaga u Avganistanu.

Međutim, Muhadžeri se nije ograničio na teritoriju Bliskog istoka, pretio je da će lično doći na sever Kosova i obračunati se sa Srbima u Kosovskoj Mitrovici isto tako kao što je to činila OVK.

Niz uhapšenih je u svojim svedočenjima potvrdilo da su se uputili u Siriju posle poziva kosovskog ministra inostranih poslova Envera Hodžaja da pruže podršku antirežimskim snagama u toj zemlji.

Bivši kosovski ministar unutrašnjih poslova Bljerim Kuči, povodom hapšenja radikalnih islamista ukazao je da je to spektakl za javno mnjenje, pošto sam odlazeći premijer Hašim Tači i njegova Demokratska partija Kosova kao niko drugi snose odgovornost za širenje ekstremizma na Kosovu. Kuči čak tvrdi da je DPK na poslednjim izborima izašla kao pobednik zahvaljujući pre svega glasovima i podršci ekstremista.

S druge strane nastupaju nevladine organizacije iz arapskih zemalja koje su se učvrstile na Kosovu posle završetka bombardovanja Jugoslavije. Kako ukazuje Florijan Ćehaja, direktor prištinskog Centra za izučavanje problema bezbednosti, upravo su arapske organizacije uspele da rašire religiozni pogled na svet koji nikada nije bio karakterističan za Kosovo.
Samo dvadesetak dana kasnije uhapšeno je 16 ljudi iz različitih delova Bosne i Hercegovine. Najzvučnije ime je Husein Bilal Bosnić iz okoline Bihaća - smatraju ga neformalnim vođom vehabijske zajednice u BiH; zna se da živi sa više žena i ima, prema poznatim podacima, šesnaestoro dece sa njima.

Pripadnici grupe su osumnjičeni da su organizovali i finansirali odlazak bosanskih mladića u različite vojne formacije u Iraku i Siriji. Bosnić je, štaviše, dva-tri dana pred hapšenje za italijansku Republiku rekao kako teži da islam vlada celim svetom, i da će Vatikan jednog dana biti islamsko mesto.

Pa ipak, vrlo je primetno da nema reakcija političkih prvaka iz redova Bošnjaka. Od drugih reagovanja, možda vredi zabeležiti reči sarajevskog univerzitetskog profesora Vlade Azinovića koji veruje da hapšenje islamskih radikala nije nikakva autentična akcija bosanskohercegovačkih bezbednosnih službi, već deo šire međunarodne operacije. On još kaže da su pohapšeni ljudi samo deo jedne mnogo šire mreže, i da dosad privedeni u toj organizaciji nisu previše visoko kotirani.

DŽevad Galijašević, koji u BiH važi za eksperta za terorizam, kaže da je pohapšena sirotinja i oni koji galame, ali ne i stvarni organizatori koji su infiltrirani u bosanskohercegovačke službe bezbednosti, u politička tela i institucije sistema. On posebno sumnjiči Stranku demokratske akcije, i veruje da centri moći u Sarajevu prigušuju sliku o stvarnom stanju, pa se istina o razmerama problema ni izbliza ne zna.

Prema zvaničnim procenama bosanskih službi, u Siriji i Iraku se trenutno bori oko 150 mladića iz BiH; dosad je zabeleženo da ih je 20 poginulo. Svi balkanski predvodnici militantnog islama - među kojima su i takvi poput pomenutog Bosnića, kao i Nedžad Balkan, Nezim Halilović, Nusret Imamović, ili kosovski imami (i diplomci egipatskog univerziteta Al azhar) Zekerija Ćazimi i LJuljzim Kabaši, nedavno uhapšeni zbog regrutovanja lokalnih omladinaca za sirijski i irački džihad - prošli su školovanje u zemljama Bliskog istoka, gde su indoktrinirani i gde su ostvarili veze sa drugim pristalicama globalnog džihada.

Ono što je Avganistan za Al kaidu bio osamdesetih, to je BiH bila devedesetih godina. Već na početku rata u BiH, 1992, na stranu muslimanskih snaga stigli su prvi islamski ratnici, mudžahedini. U početku mnogi nisu razumeli o čemu je zapravo reč. Možda je prelomni trenutak bio u septembru 1992. kada su objavljene fotografije mudžahedina koji drži tri odsečene glave. Po sećanju reportera NIN-a, do snimka se došlo na sledeći način: srpske snage su se sudarile sa njima u jednoj borbi, u septembru 1992, na mestu Crni vrh, između Teslića i Tešnja. Srpske snage su izašle kao pobednici, a na mestu borbe je, pored nekoliko mrtvih mudžahedina, nađen i jedan foto-aparat. Kada je grupa novinara razvila film iz tog aparata, na njemu je bila i ta fotografija. Bilo je ogromnih problema da se to plasira u medije, ali se na kraju u tome uspelo i malo-pomalo, snimak je objavljen po celom svetu. Tri masakrirana lica tačno su identifikovana kao pripadnici teslićke brigade, zarobljeni dok su vozili hranu na prve borbene linije.

Momci koji su vodili bitku sa mudžahedinima rekli su tada da ovi nisu bogzna kako vešti ratnici, ali da su ludo hrabri i da sve vreme bitke prave veliku buku i uzvikuju verske parole. Različite su procene koliko ih je bilo, ali je najrealnija da ih je kroz BiH prošlo, imenom i prezimenom, oko 3.500. Kanal preko koga su dolazili u Bosnu bila je Hrvatska, čija je štampa odmah posle rata pisala da su taj posao u samoj Hrvatskoj zapravo kontrolisale zapadne obaveštajne službe.

To da radikalni islamisti tada nisu bili naročito umešni ratnici za bosansku priču je ispalo veoma važno, jer oni ni brojem ni veštinama nisu mogli doneti vojnu prevagu. Ali oni i nisu imali taj zadatak, već da islamizuju prvo Armiju BiH, a onda i celo bosanskohercegovačko društvo.

Prema Dejtonskom sporazumu, izričito je navedeno da svi mudžahedini u roku od 60 dana moraju da napuste prostor BiH. To se, međutim, nije dogodilo. Ženidbama, prijavama na fiktivne adrese, promenom identiteta i drugim smicalicama mnogi su dobili državljanstvo BiH. Prvi međunarodni predstavnik Karl Bilt se zbog toga i javno ljutio, pretio, ali je američki general Žan Pol Klajn, koji je u BiH stigao nakon što je bio u Vukovaru, zaustavio akcije NATO u proterivanju radikala iz prve vehabijske zajednice u srpskom selu Bočinja, u podnožju planine Ozren. Nakon što su okupirali to selo i pružili otpor NATO snagama, Klajn je rekao: Neka ih tu, barem znamo gde su. Kasnije su nastale i druge vehabijske zajednice širom BiH, koje i danas postoje, i iz kojih su i nedavno uhapšeni.

Beleži se da su neki od ubijenih u ratu u Čečeniji kod sebe imali bosanske pasoše, zatim u različitim diverzijama u Španiji, Italiji, Francuskoj nađene su slične stvari, pa se u obaveštajnim službama već godinama, kada su u pitanju diverzije, barata terminom bosanski rukopis. Neki od mudžahedina koji su bili u BiH osuđeni su kasnije u Nemačkoj i Britaniji; neki su danas u Gvantanamu.

U BiH se o tome ne govori dovoljno. Kad na to ukažu Srbi ili Hrvati, onda se drugačije tumači, ne deluje verodostojno. Kod bošnjačkih političkih elita to je tema o kojoj se govori samo kad se mora. Beleži se i nemali broj sukoba unutar porodica, gde deca žele da roditeljima nametnu svoje viđenje kako se ispoveda vera. Galijašević ističe da želi da se suprotstavi izgradnji društva neprimerenog Evropi 21. veka. Imam dva sina, želim da budu Evropljani, svetski ljudi, a ne da žive po merama srednjeg veka i obrazaca koji se donose iz nekih drugih prostora, kaže on.

Islamska verska zajednica, pogotovo donedavni reis Mustafa Cerić (sad se kandidovao na mesto bošnjačkog člana Predsedništva BiH) vremenom su se našli pod sumnjom za koketiranje sa vehabijskim zajednicama širom BiH. Govori se čak da oni već imaju i svoje predstavnike u najvišim telima ovdašnje islamske verske zajednice. To je teško dokazati, ali je činjenica da broj sledbenika raste, da su to uglavnom mladi ljudi, dobro obrazovani, i da se povećava broj sajtova na kojima plasiraju svoja verovanja.
Mnoge zemlje su morale da potegnu za zakonodavnim merama kako bi suzbile i sankcionisale svako delovanje koje ima veze sa terorizmom i učešćem u tuđim ratovima. Otkad se pojavila sumnja da je brutalni ubica dvojice američkih novinara zapravo britanski musliman, premijer Dejvid Kameron najavio je uvođenje novih mera radi sprečavanja opasnosti od džihadista na britanskom tlu. Pomenuta je mera oduzimanja pasoša sumnjivim putnicima na granici, kako bi se sprečilo da se britanski džihadisti vrate kući, ali nije jasno kako će to pomoći globalnoj borbi protiv islamskog ekstremizma.

Krivičnim zakonom BiH propisana je odgovornost za protivzakonito formiranje i pridruživanje stranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama, za šta im preti kazna od 10 godina zatvora. I Vlada Srbije je pripremila predlog izmena Krivičnog zakonika kojim bi se učešće naših dobrovoljaca u stranim ratnim sukobima tretiralo kao teško krivično delo, najavio je Rasim LJajić, ministar trgovine i telekomunikacija. Do sada za pomenuta dela ovde još niko nije odgovarao.

Za nadležne državne organe delatnost IS i drugih ekstremnih islamskih organizacija u neposrednom okruženju treba da predstavlja ozbiljno upozorenje, jer je evidentno da su one označile Zapadni Balkan kao poligon za prodor radikalnog islama sa Bliskog istoka i iz drugih kriznih područja u Evropu.