Ponovo na putu među najbolje

Državni vrh dovodio je u Graničar ugledne goste iz zemlje i inostranstva i sa ponosom predstavljao gostima njihov moderan način organizovane poljoprivredne proizvodnje i stočarstva. Postizali su odlične rezultate po pitanju kvaliteta i kvantiteta rekordnim prinosima, redovnim i dobrim ličnim dohocima.

Sunovrat preduzeća počeo je 2007. godine kada je urađena, kako je neki radnici nazivaju, žuta privatizacija. Vlasnik je svojim činjenjem stavio do znanja da mu nije bio cilj poljoprivredna proizvodnja, da se preduzeće razvija, već je gledao da što više uzima iz preduzeća, čak je otuđivao i imovinu. To je dovelo do toga da 2009. godinu Graničar završi sa 187 miliona poslovnog gubitka koji se stalno povećavao. Radnici nisu primali plate i krajem godine stupili su u generalni štrajk. Postavili su nekoliko zahteva među kojima, kao najglavniji je da se privatizacija raskine i smeni tadašnji direktor.

O tome da li radnici i rukovodstvo, uz potencijal kojeg preduzeće danas ima, mogu ponovo dovesti Graničar na zelenu granu - da se vrati na mesto koje je nekad zauzimao - među najbolja poljoprivredna preduzeća u Srbiji, razgovaramo sa generalnim direktorom Milanom Japundžićem.

Krajem 2009. godine Agencija je donela rešenje o raskidu privatizacije, s tim da državi ostane 70 posto vrednosti kapitala preduzeća, a da se 30 posto podeli radnicima kao besplatne akcije. Početkom 2010. godine postavljen sam na mesto generalnog direktora.

Kada sam stupio na dužnost direktora Graničar je bio, malo je reći, u jadnom stanju. Od 3.500 hektara zemlje bilo je zasejano samo 27 hektara pšenice, preko 2.500 hektara nije ni poorano, stoka nije imala hranu, radnici nisu primali plate, vladala je opšta anarhija.



Šta vas je ohrabrilo da prihvatite da dođete na mesto direktora u preduzeće koje je imalo velike probleme?

Pre dolaska u Graničar bio sam u Belom Manastiru šest godina direktor Zemljoradničke zadruge koja je savršeno poslovala. Ovo je za mene bio izazov, napravio sam dobru organizaciju posla i za kratak period pokazalo se da radnici žele, da znaju i da mogu da rade. Jer, na kraju krajeva, radnici su i sačuvali Graničar. Uspeli smo sve zemljište da obradimo i da sve zasejemo. Povećali smo proizvodnju i u ratarstvu i u stočarstvu. Od 3.000 litara mleka podigli smo proizvodnju na 5.000, a ponekada i na 6.000 litara mleka, nosivost koka nosilja povećali smo na 90 posto, tov svinja smo povećali za više od duplo - od 3.500 komada svinja, koliko je ranije bilo, utovili smo od 6.500 do 7.000 na godišnjem nivou.

Šta je bio povod da posle tako sjajnih rezultata koje je Graničar dostigao, u vremenu dok ste vi bili na njegovom čelu, podnesete ostavku?

Godine 2011. smo dobro krenuli, ispoštovali smo agrorokove, posejali sve što je trebalo se poseje i čekali dobru žetvu, radnici su primali redovne plate... Onda su tadašnji političari zauzeli stav i ja sam morao iz političkih razloga 27. maja da dam ostavku na mesto direktora. Ostavio sam punu kuću mesa, mleka, jaja, žita i obrađenu svu zemlju na vreme.

Da li je preduzeće i dalje nastavilo da dobro posluje posle vašeg odlaska?

Tri godine, iako sam bio tu zaposlen, bio sam po strani. Ponovo je preduzeće tavorilo, nisu mogli da se dobro organizuju, plate su kasnile četiri meseca, tada su se samostalni i nezavisni sindikati odlučili da organizuju generalni štrajk. Formirali su štrajkački odbor i izneli nekoliko zahteva: da se isplate zaostale plate, da se smeni generalni direktor i zastupnik kapitala, da se pokrene pitanje statusa Graničara i da se regulišu odnosi sa poslovnim partnerima - da se vidi kolika je šteta naneta i zašto je do nje došlo.

Generalni direktor je dao ostavku i nastao je vakuum jer nije bilo direktora koji bi vodio preduzeće. Sindikati su predložili da ja ponovo dođem na mesto generalnog direktora. To je i prihvaćeno od strane Agencije za privatizaciju i Skupštine društva. Ponovo smo pokrenuli proizvodnju i potpuno funkcionisanje Graničara. Sindikat je imao u svemu dobre stavove i cilj da se preduzeće sačuva, sa težištem na socijalno ekonomskom statusu zaposlenih. Lokalna samouprava daje svoj doprinos u skladu sa svojim kompentencijama.



Ima li nade za Graničar da se oporavi i ponovo zauzme mesto među najboljim poljoprivrednim preduzećima u Srbiji?

Ja sam ponovo na mestu direktora već treći mesec. Svi vredno radimo. Uspeli smo da za kratko vreme isplatimo sve zaostale lične dohotke i mislim, kao što sam i ranije mislio, da Graničar sa resursima sa kojima raspolaže i vrednim radnicima može veoma brzo da zauzme mesto na kojem je bio, a to je ugledno poljoprivredno preduzeće u Srbiji. Graničar je i za državu strateški značajan i po pitanju proizvodnje, a i po broju zaposlenih.