Arhiva

Cehovskom slogom protiv države

Slobodan Ikonić | 20. septembar 2023 | 01:00
Cehovskom slogom protiv države

Foto Nebojša Marković

Nasuprot pustim hodnicima Palate pravde, u novinama odjekuju naslovi o desetinama odloženih suđenja zbog štrajka advokata u Beogradu, među kojima su i neka medijski aktuelna. Odloženo je suđenje vlasniku Delte Miroslavu Miškoviću, Urošu Mišiću, koji je osuđivan zbog napada na žandarma, a sada odgovara zbog tuče sa američkim marincem u klubu Plastik, kao i saslušanje Marka Milićeva, osumnjičenog da je vozio kantrimen kojim je naleteo na Luku Jovanovića..

Advokati koji paušalno plaćaju porez nezadovoljni su višestrukim povećanjem poreskih obaveza i traže od Ministarstva finansija da stavi van snage poreska rešenja kojima su im nameti ove godine, kako tvrde, povećani za 40 odsto, a u nekim slučajevima i od 100 do 300 odsto. Advokati traže da porez plaćaju po rešenjima za 2013.
Advokatska komora je još 30. juna podnela zahtev za ocenu ustavnosti Vladine uredbe kojom se reguliše oporezivanje samostalnih delatnosti. Po njoj, advokati su iz šeste prebačeni u petu grupu obveznika, što im je podiglo porez za 100, pa i za 200 odsto. Ovaj zakon je, kažu, suprotan i Zakonu o porezu na dohodak građana.

Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda je naveo još jedan razlog nezadovoljstva advokature.To je odredba u Zakonu o javnom beležništvu i Zakonu o prometu nepokretnosti, kojom su javni beležnici jedini ovlašćeni za zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, što je u suprotnosti sa članom 67. Ustava Srbije.
Advokati su zato podneli inicijativu Ustavnom sudu Srbije radi utvrđivanja neustavnosti i nezakonitosti tih odredbi. Prema stavu advokature, zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti predstavlja vid pružanja pravne pomoći, a koju prema Ustavu pruža advokatura, dok su notari ovlašćeni za pružanje usluga što, kako tvrde, nije pravna pomoć.

Greška u koracima, u prethodnom režimu poznate kao stranački obojena reforma pravosuđa, ponavlja ministarstvo na čijem čelu je g. Selaković, upozorava advokat Miodrag Vučković iz Beograda, navodeći ocenu iz ličnog iskustva da su notari uvedeni na brzinu, da su dobili (pre)velika ovlašćenja, a da se nije vodilo računa o celini pravnog sistema, o čemu govori skoro dezavuisanje uloge advokature. Sve je to, u najmanju ruku, nastavak loše prakse da svaka nova vlast počinje stvari da rešava kao da ništa pre nije valjalo. Otuda novi zastoj u radu sudova. Advokatima je sužen delokrug rada, a porez im je uvećan. Isto kao što su nenormalno poskupele obaveze ostalih poreskih obveznika (građana), koji nažalost nemaju snage da se izbore sa nezajažljivim gradskim poreskim upravama.

NJegov kolega Zoran Tanasković kaže da branioci nisu nezadovoljni samo porezima, već pre svega zakonima koji se donose po hitnom postupku. To bi trebalo da bude izuzetak, a postalo je pravilo. Zbog toga su mnogi zakoni neustavni i u suprotnosti jedni s drugima, ističe advokat Tanasković.
U ratu sa državom advokati su do sada, skoro uvek, izlazili kao pobednici još od ideje posle Drugog svetskog rata kada su komunisti hteli potpuno da ih ukinu (šta će nekome advokat, kad sudi narodni sud). Dakle, advokate ni Tito nije uspeo da stavi pod kontrolu.

Kada je u martu 2009. godine Ministarstvo trgovine i usluga donelo uredbu o fiskalnim kasama za advokate, u septembru te godine sa radom je prestalo više od 7.000 advokata.Kao argument su naveli svoju borbu za nezavisnost i samostalnost profesije, uz obrazloženje da bi finansijski inspektori koji bi se bavili kontrolom plaćanja poreza mogli da imaju uvid u predmete i tako dođu do određenih tajnih podataka i time prekrše pravo na privatnost njihovih klijenata. Ako uzmemo u obzir činjenicu da su, po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, svi podaci do kojih se u kontroli dođe tajna i da postoji obaveza njihovog čuvanja odnosno nepovredivost informacija, gorepomenuti argument advokata protiv Uredbe je u najmanju ruku neutemeljen.

U avgustu mesecu iste godine na snagu je stupio novi Zakon o klasifikaciji delatnosti koji je naišao na odobravanje kod svih advokata a koji advokatsku delatnost definiše kao stručnu, naučnu, inovacionu i tehničku delatnost, čime su advokati dobili nov argument protiv fiskalizacije njihove profesije.
U junu 2013. godine Skupština Srbije glasala je o izmeni seta poreskih zakona među kojima se našao i predlog za uvođenje advokature u sistem PDV-a, isti onaj koji je pre tri godine Vlada Srbije povukla pod pritiskom advokata. Međutim, amandman kojim je predloženo da preduzetnici koji obavljaju delatnost iz oblasti pravnih poslova i zdravstvene delatnosti i dalje budu u sistemu paušalnog oporezivanja, podneo je ne samo član Srpske napredne stranke, već i članovi iz pet opozicionih stranaka. Nakon što je Vlada prihvatila ovaj amandman za njega je glasalo i 138 poslanika. Čini se da kada su svojim glasom podržali amandman, poslanici nisu bili vođeni interesima građana već interesima jedne dobro organizovane interesne grupe koja je po drugi put uspela da izvrši presudan uticaj na donosioce odluka i tako se izbori za privilegovan položaj na tržištu. Nije to omela ni mala surevnjivost među čelnicima advokatskih asocijacija. Kada su beogradski advokati ponovo otpočeli štrajk predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević je izjavio da obustava rada koju je inicirala AKB nije legitimna.

Odluka o obustavi rada može da se donese na konferenciji gde će učestvovati svi advokati, ili odluku donosi Skupština komore. Nikako upravni odbor, kao što je to u ovom slučaju. Takođe, čuli smo da je beogradskim advokatima zaprećeno da moraju da obustave rad, ili će izgubiti licencu, što je nedopustivo, navodi Đorđević, iako je ostao upamćen po aferi i sukobu sa predsednikom AKB Slobodanom Šoškićem, kada je u vreme famozne reforme trebalo izabrati člana advokatske asocijacije u Visoki savet sudstva. Đorđević je sada još dodao da obustava rada od 20 i 30 dana ne bi bilo dobro rešenje jer obesmišljava profesiju i u suprotnosti je sa vladavinom prava.

A samo nekoliko dana kasnije i posle odluke Skupštine AKS da se svi advokati u Srbiji pridruže obustavi rada, koju su već započeli beogradski advokati, Đorđević je, zbog novog Zakona o javnim beležnicima koji je, navodno, ponizio advokatsku profesiju, zatražio i ostavku ministra pravde Nikole Selakovića.

Utukom je lično odgovorio ministar Selaković, ocenivši odluke Skupštine AKS kao čistu politizaciju advokature i, kako je naveo, nastavak onoga što je rađeno u neko prethodno vreme. Ministarstvo pravde je, kako kaže Selaković, otpočelo sa sprovođenjem Nacionalne strategije za reformu pravosuđa koju je na predlog Vlade usvojila Skupština Srbije, a u čijoj je izradi učestvovala celokupna srpska stručna javnost.

Samo, ostalo je nejasno kako ministar misli da privoli advokate u Srbiji da odustanu od štrajka, kada se do sada pokazalo da su, neupitnom cehovskom solidarnošću, kakvu druge profesije nemaju, advokati uspeli da u sudaru sa državom uvek izađu kao pobednici.

Stari i novi problemi

Prema rečima predsednika Advokatske komore Beograda Slobodana Šoškića, advokati neće raditi iako je bio planiran nastavak rada šestočlane komisije koja je formirana letos kada je obustavljen 15-dnevni štrajk advokature, jer je advokatima stalo da se taj problem reši, a ne da se odugovlači unedogled.Tada su se ministar pravde i bivši ministar finansija Nikola Selaković i Lazar Krstić dogovorili sa predstavnicima Advokatske komore Beograda da se prekine štrajk, kao i da se oformi komisija koja će do septembra definisati rešenja za izlazak iz te situacije.
Međutim, ubrzo po tom dogovoru Krstić je podneo ostavku, a ljudi koji su bili zaduženi za rešavanje problema otišli su sa njim, tako da problemi advokata nisu rešeni.