Arhiva

Lov na izgubljene duše

Zoran Preradović | 20. septembar 2023 | 01:00
Lov na izgubljene duše


Ništa se minulih dana na stranicama popularne društvene mreže Fejsbuk nije dogodilo što nismo znali ranije. To što je neomeđeni i zakonski neuređeni sajber-prostor postao svojevrsna platforma ekstremista za regrutovanje građana Srbije za ratišta u Ukrajini, Iraku, Siriji, tek je delimično refleks različito interpretiranih nacionalnih politika ustrojenih na kompleksu žrtve i mantri o pravdi i nepravdi. Ispod tog kvaziideološkog šinjela džiklja, međutim, jedna mnogo opasnija pojava. Moglo bi se, naime, dogoditi da na hiljade očajnika koji nemaju ni posla, ni budućnosti ni identiteta dakle nikakve šanse, lakše solidarišu sa ekstremistima nego sa državom. Tu već zalazimo u sferu iracionalnog, što je korak do nasilja. A to što je ovaj virtuelni desant opasan po vlast daleko je od najgoreg scenarija. Mnogo gore bi izgledalo da građani formacijski pretvoreni u tranzicione taoce svih dosadašnjih vlada ovu ponudu razumeju kao sliku za revolucionarni način razmišljanja. A tada posledice niko ne može da predvidi

Biće da je toga pomalo svestan i premijer Aleksandar Vučić koji pozivajući građane Srbije da se vrate sa stranih ratišta kaže da je 90 odsto onih koji odlaze da se bore kao dobrovoljci plaćeno. Zlobnici bi primetili, skoro proporcionalno postotku koji u Srbiji nije plaćen ili je plaćen tako da mu nije do života.
Ali na stranu sad to. Premijer smatra da odlazak srpskih državljana na strana ratišta nanosi veliku štetu Srbiji i podržava ideju ministra Rasima LJajića da se Krivični zakonik izmeni tako što će se ovakvo postupanje kažnjavati kao teško krivično delo za koje je zaprećena kazna do 12 godina zatvora. Sa ovakvim stavom saglasan je i šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić koji za NIN kaže da je osnovna namera države da demotiviše građane da odlaze na ratišta. Zakonom treba jasno poručiti onima koji su otišli da država to ne može da im zabrani, ali da će odgovarati kada se vrate i biti sankcionisani. On, međutim, za razliku od Vučića, ne smatra da ovakve pojave mogu da štete Vladi i državi, niti vidi opasnost od bujanja ekstremno desničarskih pokreta.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da donošenje ovakvih propisa nije rešenje jer su takvu praksu već testirali u Makedoniji i BiH, ali da opipljivih rezultata nije bilo. On dodaje da je u pitanju lični čin i da će ljudi uvek odlaziti tamo gde žele, uz mogućnost da čak promene i identitet. Šta za nekoga ko je otišao u Siriju ili Irak da ratuje znači pretnja zatvorskom kaznom. Pa on odlaskom na front rizikuje život.

A da budemo pošteni, zapatilo se toga na mrežama onoliko. Tako se pored Četničkog pokreta koji već mesecima lobira i šalje dobrovoljce u istočnu Ukrajinu, na stranicama Fejsbuka pojavio i u međuvremenu obrisan i nalog Kosovski front čiji je osnivač Aleksandar Kravčenko, saborac samoproglašenog ministra odbrane samoproglašene Donjecke republike Igora Strelkova. Ovu dvojicu spaja biografski detalj iz devedesetih, kada su kao dobrovoljci učestvovali u ratu u BiH kao pripadnici Vojske Republike Srpske. Fascinantno je što, takođe, možete naći i oglase u kojima se preporučuju volonteri za ukrajinski front. Čini se da su, ipak, ovih dana najviše pažnje izazvale Fejsbuk stranice Oslobodilačke vojske Sandžaka koji je takođe u međuvremenu ugašen i profil Radomira Počuče, nekadašnjeg portparola antiterorističke jedinice MUP-a, koji se na ukrajinskom frontu pridružio proruskim snagama. Sa prvog naloga poručuje se da se želi da Sandžak bude republika i poziva na osnivanje Armije Sandžaka, čiji je navodni razlog za formiranje, prema objašnjenju autora stranice odbrana bezbednosti Bošnjaka i teritorije Sandžaka. S druge strane, poruke koje je na svom profilu ostavio Počuča deluju karikaturalno koliko i samoreklamerski. Došao sam među braću, da podelimo teret borbe protiv neljudi koji se klanjaju Sotoni, novcu, profitu i kojima je bitno da se predaju najnižim oblicima strasti, i zadovoljenju animalnih nagona... Nisam došao kao plaćenik, ne za novac, nego iz svesnog uverenja da se mora postaviti brana zlu, inače će prevladati, poručio je bivši voditelj televizije Pink, kome je trebalo da se sudi zbog poziva navijačkim grupama da se obračunaju sa Ženama u crnom.

Ako je za utehu, odlazak plaćenika nije samo specifikum za Srbiju, niti smo na toj listi u evropskom vrhu. Srazmerno broju stanovnika, Belgija je najviše zahvaćena evropska zemlja. Procenjuje se da je iz Belgije na front u Siriji i Iraku otišlo najmanje 300 militanata od ukupno 11,4 miliona stanovnika. Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev potvrdio je da je oko 930 građana ove zemlje uključeno u džihad, a za mnoge se sumnja da se bore na strani Islamske države. Takođe, britanska vlada potvrdila je da se 600 građana priključilo islamističkim grupama u Iraku i Siriji, a obaveštajne službe procenjuju da se njihov broj kreće i do 2.000, pokazuje istraživanje koje su sproveli francusko i austrijsko ministarstvo inostranih poslova, britanska vlada i Centar za studije radikalizacije i političkog nasilja.

Nekadašnja direktorka nevladine organizacije Urban IN, sada poslanik DS, Aida Ćorović, kaže za NIN da pojave poput one u Novom Pazaru najviše štete samim Bošnjacima. Ovo najviše odgovara Zukorliću koji je posle države najveći poslodavac. Bila sam nedavno u Turskoj i videla da ozbiljni poslovni ljudi ne žele da investiraju u nesigurna područja. Iako ne mislim da ovakve grupe imaju preveliku snagu, smatram da bi država morala da uvede određenu regulativu i za delovanje na internetu.

Pravno posmatrano, država prema Krivičnom zakoniku može da sankcioniše delovanje na internetu ukoliko bi se utvrdilo pozivanje na diskriminaciju, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. U praksi, međutim, često nije lako odrediti ni sa kog servera se takvi sadržaji odašilju. Što se tiče odlazaka građana Srbije na ratišta dok god zakonski to nije krivično delo, ni podstrekavanje na društvenim mrežama ne može se tako tretirati. Ukoliko bi država rešila da to postane krivično delo ti ljudi bi mogli da budu procesuirani. Ali ni to do kraja ne bi rešilo problem. Činjenica da bi se naše krivično pravo primenjivalo za delo počinjeno na teritoriji strane države odstupa od uobičajenog krivičnopravnog principa, objašnjava za NIN Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.



Paradoksalno, ali ovo nas dovodi do zaključka da je najefikasniji način borbe stvaranje neformalnih državnih mreža, zapravo nadzor nad elektronskim komunikacijama, dakle, ono zbog čega je Amerika često predmet kritika u svetu. Činjenica je da je to moralno vrlo upitan, ali operativno najdelotvorniji način borbe protiv ovakvih pojava. Suštinski, to je posao BIA koja mora da prati ove aktivnosti i procenjuje da li je neko bezbednosno interesantan. Važna je i razmena podataka sa službama drugih zemalja i zajednički obaveštajni rad. Oni imaju daleko bolju logistiku i opremu, a i zbog činjenice da su baze ekstremista često smeštene u zapadnim zemljama, smatra Radić.

Kako god posmatrali stvari, a i rekosmo da nema razloga da ne verujemo Vučiću kada kaže da su na stranim ratištima uglavnom plaćenici, u svemu ovome, uključujući i delovanje ekstremista na društvenim mrežama, najmanje je ideologije. Uostalom, pitajte onoga iz Četničkog pokreta koji je otišao u Rusiju da pošteno zaradi, a završio bez prebijene pare među proruskim pobunjenicima. Taj bi vam iz prve ruke sigurno objasnio da je sve to iz čistog uverenja. Ili, kako reče Aida Ćorović stvar je u tome što su razni političari bez gaća u međuvremenu postali milioneri i građanima su poslali jasnu poruku.
A ukoliko ovako posmatramo stvari lako ćemo uočiti da se dogodila abolicija uzroka. Posledice su sačekale sve nas i više uopšte nije važno ko je kriv.