Muke s pridevima

Poduži članak na prvoj strani. U prvom pasusu, po novinarskim pravilima, iznosi se tema: „Naša nacija spada u izuzetno fizički neaktivne – sedimo i ležimo i po 14 sati“. U drugom pasusu se dodaje: „Ovi podaci su alarmirajući, ali i odavno naslućujući, a do njih se došlo tokom istraživanja...“. Naslućujući?!? Izgleda da se pasivizirala ne samo nacija, nego i njeni participi. Da razjasnimo. Podaci ne mogu da naslućuju, ljudi su ti koji naslućuju njih, pa je ovde trebalo upotrebiti trpni glagolski pridev (pasivni particip), naslućeni ili naslućivani. Slična je greška kad novinari govore o „zanemarujućim gubicima“, ili kažu da su promene „podrazumevajuće“. Ne, gubici su zanemarljivi, a promene se podrazumevaju, ili su same po sebi razumljive, prirodne, normalne itd. Glagolski pridevi na -ći izgledaju isto kao i glagolski prilog sadašnji, s tim što se, za razliku od njega, menjaju po rodu, broju i padežu (putujućeg glumca, putujućem glumcu, putujuća družina itd.). Poslednjih godina, pre svega pod uticajem stranih jezika, broj takvih prideva sve više raste. Naši rečnici im najčešće i ne daju posebnu odrednicu, sem kad ih na to natera postojanje nekog stalnog izraza (uveličavajući zbog stakla, olakšavajući zbog okolnosti, leteći zbog tanjira...). Trebalo bi ovakve prideve češće registrovati, pa bi se razjasnile razne nedoumice oko njih. Između ostalog, da „alarmirajući podaci“ nije pogrešno, ali da bi bolje bilo alarmantni, a još bolje zabrinjavajući. Nije pogrešno ni „razarajući udar“, „razarajuća poplava“, ali zašto smo zaboravili na pridev razoran? Najzad, iz rečnika bi se videlo da pridev u jednini muškog roda uvek ima oblik na -ći, nema neodređenog vida, dakle da nije pravilno „Rezultat je zbunjujuć“, „Glas joj je bio umirujuć“ i sl., što prečesto čitamo u titlovanim prevodima filmova.