Politička vrteška

Kada je u februaru prošle godine - pod pritiskom masovnih uličnih protesta zbog poskupljenja struje i mera štednje, te odijuma javnosti zbog policijske brutalnosti u obračunu s demonstrantima - dotadašnji bugarski premijer Bojko Borisov podneo ostavku, postigao je najmanje dve stvari. Prvo, demonstrirao je da nije neosetljiv na imperativ trenutka i da razume kako u politici postoje situacije kada je povlačenje s funkcije jedina prihvatljiva opcija; i drugo, sačuvao dobre izglede da se, kada se politička sreća promeni, na velika vrata vrati na vrh. Izbori koji su potom usledili, u maju 2013, Borisova i njegovu partiju desnog centra, Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), poslali su u opoziciju, a na vlast su se vratili socijalisti. Ali ni godinu i po dana kasnije, došlo je vreme da se dobra procena s početka prošle godine naplati: na prevremenim izborima koji se održavaju 5. oktobra, očekuje se da će GERB biti taj koji će osvojiti najviše glasova. Stranci će, doduše, za formiranje vlade izvesno biti potrebni partneri, možda čak, kaže Borisov, i u obliku velike koalicije sa socijalistima. Ali kakav god bio sastav budućeg kabineta, biće to napredak u odnosu na trenutno stanje, iz prostog razloga što zemlju od početka avgusta predvodi prelazna vlada - pošto je ona izabrana posle majskih izbora 2013. ovog jula pala. A pala je pošto je tokom 13 meseci koliko je trajala, išla iz jedne velike krize u drugu. Od prošloletošnjih, takođe masovnih, protesta zbog imenovanja omraženog medijskog magnata i političara Delijana Peevskog na mesto šefa obaveštajne službe (odluka je posle nekoliko dana anulirana), do ovoletošnjih potresa u kompletnom bankarskom sistemu usled kraha Korporativno-komercijalne banke, četvrte najveće u zemlji, potom stavljene pod nadzor države; poplava koje su, kao i druge balkanske zemlje, ove godine teško pogodile i Bugarsku; te potencijalno dalekosežnih posledica po energetsku budućnost zemlje zbog obustavljanja svih aktivnosti na gradnji gasovoda Južni tok, a na izričiti zahtev EU. Pritom, u međuvremenu nijedan od problema koji su onomad Borisova naterali da se povuče nije postao manji nego što je tada bio. A i kako bi? Bugarska ostaje najsiromašnija članica Evropske unije; životni standard je nizak, kao i plate (prošlogodišnji prosek 404 evra); stopa nezaposlenosti je visokih, mada za balkanske standarde ne i katastrofalnih 13 procenata. O široko rasprostranjenoj korupciji i klijentilizmu se toliko dugo govori da je to već odavno opšte mesto svih izveštaja iz Bugarske. Socijalno nezadovoljstvo, u poslednje dve godine na ulicama bugarskih gradova vrlo upečatljivo demonstrirano, nastavlja da tinja, uz stalni rizik da ponovo eskalira… Nevolja je, sve u svemu, više nego što je jedna vlada u stanju da ih reši, i Borisovu će, ako se zaista vrati na premijersko mesto, biti potrebna stabilnost kakvu može da mu obezbedi samo šira koalicija i sigurna većina u parlamentu. „Manjinska vlada, u situaciji kada je potrebna stabilnost, rizična je za zemlju“, kaže on. Analitičari ipak procenjuju da će GERB, ako dobije više od 110 mesta u 240-članom parlamentu, savez verovatno pre sklapati s nekom od manjih stranaka s desnice, mada bi problem mogao da bude taj što ga one ne žele za premijera. Ako pak broj mandata koje osvoji GERB bude manji od 100 to, procenjuje se, uvećava izglede za veliku koaliciju. Videće se već. Jedno je sigurno: u Bugarskoj ni narednih meseci neće biti dosadno.