Nacija Kosovara

Foto AP

U javnim nastupima, na prostorima bivše Jugoslavije, i dalje se upotrebljava termin nacija umesto etničnost. U prevodu sa engleskog ili bilo kojeg zapadnog jezika često dolazi do nesklada i nerazumevanja jer se reč nation prevodi kao država. To je krupna greška. Pojam nacije se usko vezuje i sa državom, etničnosti, religijom, rasom i sa teritorijom. Suština svih definicija je da nacija predstavlja zajednicu ljudskih bića koja je sposobna da gradi državu, što znači, da je nacija vlasnik države.

Posle pada komunizma, albanska nacija pokazuje da prerasta sa monoetničke na multietničku naciju. Dokaz je činjenica da su u Albaniji od pet postkomunističkih predsednika i sedam postkomunističkih premijera čak dva predsednika i dva premijera su bili nealbanci.

Sintagma nacija Kosovara kao politički koncept, promovisana je od strane autora ovog članka pre dvadeset godina. Optužbe za nacionalnu izdaju, podele jedinstvene albanske nacije zbog toga nisu prestajale godinama, pa su čak 2004. god. na promociji knjige Na putu ka naciji Kosovara primerci nasilno oduzeti i zapaljeni pred kamerama.

Situacija se promenila tek kada su nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, Toni Bler i Hilari Klinton, tokom poseta Kosovu, poželeli dug život novoj kosovskoj naciji. Nakon toga, rastao je broj pristalica nacije Kosovara, pa je predsednik Boris Tadić, u svom izlaganju u Savetu bezbednosti UN, smatrao za shodno da argumentuje da takva nacija ne postoji.

Naravno, nacija je politička konstrukcija. Kako za predsednika Srbije ne postoji država Kosovo, naravno da ne postoji ni kosovska nacija. Kosovska nacija ne postoji ni za lidere 84 zemlje koje nisu priznale nezavisnost, ali postoji za 108 nacija članice UN. Paradoks je što se skoro svi kosovski politički lideri slažu sa bivšim predsednikom Tadićem da ne postoji nacija Kosovara. Ovakav stav u očima njihovih kolega sa Zapada čini ih smešnim i glupim. Traže učlanjivanje u UN a kažu da nisu nacija!

Nacija Kosovara se ne pominje ni u Ustavu Kosova ali je izričito pomenuta u Ahtisarijevom planu. U članu 1.7. piše da Kosovo ima svoje nacionalne simbole uključujući zastavu, grb i himnu. Kosovski političari i mediji to nazivaju državnim simbolima, a nacionalnim zovu samo simbole Albanije!

U Ahtisarijevom planu naciju na Kosovu čine albanska zajednica dok su sve ostale zajednice definisane kao manjine. Kosovska nacija je monoetnička i dvoreligijska (muslimanskokatolička). Albanski katolici nemaju garantovana mesta u Parlamentu. Zašto? Zato što je Ahtisari uvideo da su oni integralni deo kosovske nacije. Od završetka rata pa sve do sada među kosovskim poslanicima i ministrima uvek je bilo i albanskih katolika. Ahtisarijev plan ipak nije prepreka da kosovska nacija u budućnosti preraste u multietničku. Naprotiv, Ahtisari cilja upravo tu perspektivu.

Ipak, od svih etničkih zajednica na Kosovu, najmanje je verovatno da kosovski Srbi budu integralni deo kosovske nacije. Po Ahtisarijevom planu kosovski Srbi ostaju integralni deo srpske nacije, jer svi mogu zadržati srpsko državljanstvo. Naravno, oni su definisani i kao manjinska zajednica na Kosovu.

Kosovski Srbi su jedina zajednica na Kosovu koja je zaživela svoj nacionalni život skoro puni vek. Zato je Kosovo sui generis. Srbi na Kosovu imaju status manjine, isto kao i u Rumuniji, ali za razliku od Srba u Rumuniji koji nisu integralni deo srpske nacije, niti su ikada to bili, kosovski Srbi su bili i ostali integralni deo srpske nacije. Za Ahtisarija je bilo neprirodno da jedna zajednica, nakon oko 100 godine života kao nacija, prestane da ima taj kvalitet života. Kako će se stvari odvijati ubuduće, ostaje da vidimo. Ali kako god da se razvijaju procesi u budućim decenijama, kosovski primer će doprineti razvoju teorije o nacijama.