Evropska regulativa izazov za industriju

Foto Dejan Živančević

Naš zahtev prema EU je da nam omogući da sprovedemo zakone na način koji nam omogućava da zaštitimo konkurentnost. Direktiva o industrijskim emisijama uvodi za rafinerije veoma stroge i teške EU standarde u vezi sa emisijom štetnih gasova. I to je u redu, treba stalno da unapređujemo naše okruženje, ali postoje dva problema. Da li nam ti standardi omogućavaju da zadržimo konkurentnost i kako da sprovedemo standarde, kaže Kris Bedouz, direktor Fuels Europe, udruženja koje zastupa interese kompanija koje se bave downstreamom - preradom i prometom naftnih derivata.

EU pored uspostavljanja standarda za industriju nastoji i da propiše način sprovođenja tih standarda i ta rešenja su veoma skupa, a dokumenta koja regulišu tu oblast prilično su kompleksna. Konačno su se složili da možemo da sprovedemo Direktivu o industrijskoj emisiji na način koji nam pomaže da pokušamo da održimo konkurentnost bez ugrožavanje ekoloških standarda kako bi rezultati bili zadovoljavajući. Trenutno postoji drugi predlog koji nas zabrinjava - Direktiva o srednjim ložištima, koja preti da ugrozi sve pozitivne rezultate koji smo postigli u vezi sa Direktivom o industrijskim emisijama. Ovo je samo primer koliko su propisi složeni. Sedam ili osam godina smo radili na standardima Direktive o industrijskim emisijama, kako da je primenjujemo i konačno imamo dogovor, ali postoji i novi predlog koji bi sve to mogao da ugrozi. Sada diskutujemo o tom dokumentu, kaže Bedouz. Što se tiče Direktive o kvalitetu goriva, još uvek gajimo nadu da će nas Evropska komisija slušati. U naredne dve do tri nedelje očekujemo da će Direktiva biti završena, trenutno je na prevodu.

Možete li nam reći dokle se stiglo sa fitnes proverom EU rafinerijskog sektora?

Fitnes provera, zapravo, podrazumeva delovanje na tri polja. Osvrće se na propise koji su već sprovedeni i koristi podatke o troškovima operativnim i troškovima kapitala u poslednjih 15 godina. Fuels Europe obezbeđuje te podatke Evropskoj komisiji. Druga stvar koju radimo - analiziramo postojeće zakonske inicijative i rešenja koja nas tek očekuju poput direktiva o kojima sam govorio i jedini način da znamo kakav će uticaj novih zakona biti jeste da ga procenjujemo. Kao investitori moramo da vidimo šta nam donosi budućnost da bismo znali i kako da investiramo i to je drugi deo značajnog istraživanja koje će Komisija započeti, najverovatnije, nakon Božića. Rezultate prvog dela istraživanja očekujemo početkom sledeće godine. I treći deo je zapravo šta uraditi sa rezultatima koje dobijemo. Ukoliko oni pokažu da nova zakonska rešenja značajno uvećavaju troškove i neophodne investicije, da to može da ugrozi biznis, da ona predstavlja ozbiljnu pretnju, šta ćemo da uradimo povodom tih rezultata? Političari svakako donose odluke, ali ukoliko se ne uvaže rezultati onda će ovo biti samo lepa akademska vežba. Videćemo šta će se desiti.

Kakve su vaše prognoze u pogledu efekata aktuelnog zakonodavnog okvira EU na sigurnost snabdevanja ako se ne dese nikakve promene, a usledi dalje zatvaranje rafinerija?

Trenutno, predlog okvira EU za 2030. u oblasti emisije gasova sa efektima staklene bašte predviđa smanjenje emisije za 43 odsto do 2030. u poređenju sa 2005. za sektor koji je trenutno obuhvaćen sistemom trgovine emisijom štetnih gasova. To je zaista veliki procenat. Rafinerije nemaju tehnologiju da smanje emisiju za 43 odsto. Ne radi se samo o rafinerijama, već i o hemijskom i metalskom sektoru, industriji cementa i stakla. Zapravo, svi industrijski sektori mogu biti suočeni sa istim problemom i izazovima. Kako da smanjimo emisiju gasova za 43 odsto? U proteklim godinama emisija se smanjivala 0,5 ili jedan procentni poen godišnje. To je velika pretnja ukoliko EU odluči da to sprovede jednostrano. Pokušavamo da ukažemo Evropskoj komisiji da mora određenim merama da zaštiti industrijski sektor. U EU naftne kompanije obezbeđuju 95 procenata transportnog goriva, veliki deo petrohemijskih sirovina, mnogo specijalnih proizvoda - ukoliko ugasimo rafinerije bićemo u potpunosti zavisni od uvoza. Čak i Međunarodna agencija za životnu sredinu predviđa da bi ovo dovelo do viših cena i da moramo da imamo daleko veća skladišta za rezerve. Trenutno zavisimo od svega nekoliko regiona odakle nabavljamo proizvode, mnogo dizela dolazi iz Rusije i SAD, mnogo avio-goriva sa Srednjeg istoka, ali kupujemo sirovu naftu od 40 zemalja sveta i sve dok imamo rafinerije imamo i izbor. Ukoliko ih nemamo nećemo moći ni da biramo. Postoji velika opasnost sigurnosti snabdevanja ako nismo konkurentni i ukoliko se zatvore rafinerije. Čak je i Evropska komisija prepoznala te pretnje i rekli su da su rafinerije strateški važne Evropi.

U Beogradu ste prisustvovali Šestom naftnom forumu Evropske energetske zajednice. Kako može organizacija poput Fuels Europe da podrži kompanije sa rafinerijskim biznisom koje posluju u zemljama koje teže EU, ali nisu njen deo. Šta im savetujete?

Moj savet je da se pridruže Fuels Europe. Takve kompanije mogu da budu pridružene članice. One ne mogu da glasaju dok ne postanu deo EU, ali imaju pristup svim našim saznanjima o tržištu EU - kako se razvija regulativa, pomažemo im u primeni regulative, a mogu da razmenjuju mišljenja sa drugim kompanijama kako da se nose sa tim. Radimo mnoga istraživanja, posebno u vezi sa korišćenjem naših proizvoda i regulativom hemikalija. U vezi sa kontrolom opasnih hemikalija pomažemo našim članovima kako da pravilno sprovode propise.

Dakle i za NIS i za Fuels Europe bi bilo dobro da se NIS pridruži asocijaciji?

Mislim da bi bilo dobro za obe strane. Ukoliko Srbija ostane na putu pridruženja onda to svakako ima smisla. Hrvatska INA je, na primer, postala pridruženi član pre nego što je Hrvatska postala članica EU, što joj je omogućilo da se unapred pripremi na ono što je čeka. Ukoliko Srbija teži da postane član EU 2020. onda je verovatno pravo vreme za NIS da postane član sada, jer ako investirate i posmatrate budućnost onda slobodno možemo da kažemo da je 2020. blizu.

Tokom posete Beogradu imali ste priliku da upoznate i menadžment kompanije NIS koja je jako važna za srpsku ekonomiju. Kako ocenjujete njihove aktivnosti i planove posebno u pripremi za poslovanje na EU tržištu?

Ne mogu da kažem da poznajem dobro kompaniju da bih mogao da ocenjujem koliko je konkurentna na tržištu Evrope. Takođe, nikada ne komentarišem ni naše članice, jer sigurno ne bih mogao da budem objektivan. Nedvosmisleno je da je NIS jako važan za srpsku ekonomiju. Ključno pitanje je bilo postavljeno na Šestom naftnom forumu - šta kompaniju čeka po članstvu Srbije u EU. Važno je da menadžment NIS-a zna koji izazovi predstoje da bi bio konkurentan.