Kad glagol štrajkuje

Glagol trebati, kao što rekosmo prošlog puta, bezličan je u spoju s drugim glagolom: „Treba da učiš“, „Nije trebalo da žure“ (nipošto „Trebaš da učiš“ ili „Nisu trebali da žure“). I od ovog glagola postoje lični oblici, ali samo kad se trebati odnosi na imenicu ili zamenicu, kao u „Mi vam ne trebamo“, „Novoj su prosveti trebali gradovi“. Takve primere je naveo Mihailo Stevanović u svojoj velikoj gramatici iz 1964. godine. Nažalost, za bezlično trebati dao je samo primere u sadašnjem vremenu, dakle sa oblikom treba. Problemi nastaju u prošlom vremenu i u kondicionalu (potencijalu, kako ga danas radije zovemo). I tu bi radni pridev morao biti u srednjem rodu, ali prošli put smo videli da spojevi kao „Amerika bi trebalo...“ ne zvuče dobro. Promena reda reči („Trebalo bi da Amerika...“) stilski ne odgovara, a katkad je i nemoguća, pogotovu u odnosnim rečenicama (onima što počinju sa „koji“). Krajem jula prošle godine, kad je u Tunisu boravilo blizu hiljadu srpskih turista, sve avio‑kompanije obustavile su letove zbog generalnog štrajka. U TV dnevniku te večeri smo čuli: „Turisti koji je trebalo danas da se vrate biće smešteni u hotelima dok se ponovo ne uspostave letovi.“ Turisti koji je...?! Turisti je trebalo...?! U takvim slučajevima ipak bolje zvuči „Turisti koji su trebali danas da se vrate“. A ako vam savest ne dozvoljava da prekršite pravilo o bezličnoj upotrebi, recite „Turisti koji su imali danas da se vrate“ ili „Turisti kojima je za danas bio predviđen povratak“. Boljeg rešenja nema.