Korupcijski minuli rad i nestale plate

Foto Miloš Perić

I dok penzioneri, ozlojeđeni najavljenim smanjenjem primanja, najavljuju žalbu Ustavnom sudu, Petar Vranić bije bitku da postane penzioner. Ovaj radnik Železnica Srbije, a potom zasebnog preduzeća Želturist, ne ispunjava uslove za penziju, pošto mu preduzeće u kojem radi nije redovno uplaćivalo doprinose za penzijsko osiguranje. Isto je i sa nešto više od 350 zaposlenih u pomenutom Želturistu, kojima se samo za doprinose duguju višemilionski iznosi. Istovremeno, poslednju zaradu primili su polovinom jula, a poslodavac im duguje nepunih 12 plata. Takođe, radnicima bivšeg preduzeća KSR (Kola za spavanje i ručavanje), koji su početkom 2008. godine, tvrde nelegalno, iz Železnica prebačeni u Želturist, novi poslodavac duguje i devizne dnevnice, odnosno dinarske naknade za putne troškove, zbog čega se broj onih koji tuže preduzeće i dobijaju izvršne presude iz dana u dan povećava.

Nisu im, kažu, te presude od neke pomoći, pošto novca koji su zaradili jednostavno nema, iako su, tvrde, te pare Železnice unapred isplatile Želturistu. Uprkos činjenici da su se žalili i Inspektoratu za rad i nadležnom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer sumnjaju da se novac od njihovih plata troši na nezakonit način, odgovora još uvek nema. NIN-u je, međutim, u Inspektoratu za rad potvrđeno da prijava radnika postoji, inspektori su već bili u kontroli, pa se može očekivati i nalog za isplatu svih zaostalih zarada, ali i prekršajna prijava protiv odgovornih lica u Želturistu zbog neisplaćivanja zarada. Takođe, u ministarstvu koje vodi Zorana Mihajlović potvrđeno nam je da je antikorupcijski tim polovinom prošlog meseca dokumentaciju o poslovanju Želturista prosledio tužilaštvu.

U Želturistu pak tvrde da novca za plate nema, jer im Železnice Srbije ne uplaćuju dovoljno sredstava. Tako barem kaže pomoćnik direktora za sektor KSR, a istovremeno i predsednik Sindikata u Želturistu Milovan Petrović, pošto odgovore direktora Gorana Lugonjića nismo dobili. Ni u Železnicama Srbije, uprkos višednevnim obećanjima, nisu želeli da odgovore za NIN, ali u svojim ranijim saopštenjima tvrde da sa Želturistom imaju isključivo poslovni odnos, te da su sve svoje obaveze prema ovom preduzeću izmirili. Ni manje ni više nego za celu ovu godinu. I to tako što su Železnice, čije održavanje u životu godinama plaćaju svi poreski obveznici Srbije, unapred, odnosno avansno uplatile 112 miliona dinara ili oko milion evra Želturistu.

Zbog čega avansno plaćaju svoje usluge i da li su radnike KSR pre nekoliko godina prebacili mimo saglasnosti Vlade kao vlasnika, nisu nam, međutim, odgovorili. Odgovor na drugo pitanje nismo dobili ni u Vladi. U Pres službi upućuju na resorno ministarstvo, a u Ministarstvu saobraćaja odgovaraju da do ovog trenutka nisu dobili dokumentaciju koja potvrđuje da su radnici prebačeni mimo propisa.

Milovan Petrović, međutim, negira navode radnika da se novac i ovoga puta troši nenamenski.
Para nema dovoljno, dugovi su ogromni, poverioci non-stop blokiraju račun i zbog toga nema plata. Nevolja je što mi u KSR nemamo svoj zasebni račun da bi se ono što Železnice uplate isplaćivalo nama, nego to sve ide na račun Želturista i onda nema ni za koga, kaže ovaj sagovornik NIN-a.

Čitajući ovih dana kako se nekadašnji direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić ponovo prijavio na konkurs za izbor generalnog direktora najvećeg srpskog gubitaša, iako je pre nekoliko godina prvostepeno osuđen na pet godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, radnici KSR sa kojima je NIN razgovarao, prisećaju se kako su i počele njihove nevolje. Sporazumom koji su potpisali tadašnji direktor Železnica Šarančić i direktorka Želturista Olgica Rudaković, bez pribavljene saglasnosti Vlade, radnici KSR prebačeni su u Želturist početkom 2008. Sve to je urađeno kako bi se Želturistu obezbedili dodatni prihodi, odnosno novac koji je onda mogao da se koristi za razne malverzacije, zloupotrebe položaja i nenamenska trošenja, uvereni su radnici bivšeg KSR.

NIN je, takođe, imao uvid u potpisani sporazum, kao i u dopis u kojem se bivša predsednica UO Želturista Olgica Rudaković zahvaljuje Milanku Šarančiću na pomoći i moli ga da radnike u vagon-restoranima i bifeima prebaci u Želturist, što je i učinjeno nekoliko meseci nakon toga. Iako su odluku da se Želturistu, preduzeću koje je 2005. godine izdvojeno iz sastava Železnica i u čijem vlasništvu je nekoliko hotela i odmarališta, dodeli i posao opsluživanja u vozovima pojedini direktori u Železnicama smatrali čudnom, spornom i neekonomskom. I NIN-ov izvor u Železnicama Srbije, baš kao i radnici KSR sa kojima je NIN razgovarao slažu se da je takva odluka doneta da bi se Želturistu iz Železnica prebacivalo više novca, avansno plaćale usluge i pojedincima omogućavalo da taj novac troše kako žele.

Istini za volju, pomenuto preduzeće Želturist godinama prate različite afere. Mediji su svojevremeno pisali da radnici ne primaju platu, dok preduzeće sponzoriše koncerte sa nekoliko desetina hiljada evra, a poznato je i da je bivša direktorka i predsednica UO Olgica Rudaković hapšena u dva navrata, 2009. i 2013. pod sumnjom da je zloupotrebila službeni položaj i oštetila Želturist. Sumnjičena je za lažne fakture, inostrana putovanja i kupovine skupocene odeće novcem preduzeća na čijem je bila čelu. Afere su pratile i njene naslednike, pa su bivšeg direktora Zorana Stojanovića 2011. godine mediji optuživali da je novcem preduzeća, koje je već godinama u gubicima, iako se bavi turističkim uslugama i dobija novac od Železnica Srbije, plaćao školovanje nekolicine svojih zaposlenih u privatnoj školi svog doskorašnjeg kolege. I dok radnici KSR tvrde da im nisu isplaćivane dnevnice i putni troškovi, a kasnije ni plate, dokumentacija ovog preduzeća pokazuje da su troškovi reprezentacije, primera radi, sa 8,8 miliona dinara 2008. povećani na 27 miliona dinara 2009. godine. Iako su ti troškovi kasnije drastično smanjeni, zarađene plate i ostale naknade zaposlenima redovno kasne, a ni podaci o broju zaposlenih nisu egzaktni. Naime, svi sagovornici NIN-a, pa i Milovan Petrović potvrđuju da je krajem prošle godine sprovedenim socijalnim programom, za koga je država dala oko dva miliona dinara, otišlo oko 300 radnika, dok u Finansijskom izveštaju preduzeća, na sajtu Agencije za privredne registre, stoji da Želturist na kraju 2013. ima 642 zaposlena, samo pedesetak manje nego godinu pre toga. U međuvremenu je novi direktor Lugonjić honorarno zaposlio dvadesetak radnika, iako ni onim stalno zaposlenima nije isplaćena sada već cela godišnja zarada. Uz sve to, gubici preduzeća iz godine u godinu rastu, pa je prošlu godinu završilo sa minusom od 188,7 miliona dinara, a dugovi odavno premašuju vrednost kapitala, zbog čega se veruje da je stečaj jedina opcija.



Radnici, koji su svoja prava pre nešto više od mesec dana pokušali da ostvare protestima ispred zgrade Železnica, kažu da su već odustali od zahteva da se vrate pod okrilje stare firme, a radna grupa Vlade Srbije, oformljena kako bi odlučivala o njihovom statusu, zaključila je da je privatizacija rešenje. Ima li za Želturist i druga preduzeća koja su nekada poslovala u sastavu Železnica, zainteresovanih kupaca još se ne zna, kao ni koji su njihovi uslovi za kupovinu ovih preduzeća koja su godinama u gubicima, imaju višak zaposlenih i uglavnom posluju pružajući usluge Železnicama. Ako kupaca i ima, nema sumnje da bi nastale dugove, pre kupovine, morali preuzeti poreski obveznici. Pa ako to već moraju valjalo bi onda i da znaju da li će i kada neko odgovarati za neefikasno poslovanje i malverzacije koje su se tu dešavale.