Srbiji ni sankcije ne pomažu

Nepromišljenim, neodmerenim i razmetljivim izjavama da bi sankcije Evropske unije Ruskoj Federaciji mogle biti velika šansa za srpsku privredu, ovdašnji političari navukli su na sebe samo dodatne pritiske iz Brisela, a zauzvrat je Srbija dobila jedno veliko – ništa! Zapljusnut poplavom izjava zvaničnika da su evropske sankcije širom otvorile vrata ogromnog ruskog tržišta za sve proizvode, a naročito hranu „made in Serbia“, prosečan građanin Srbije bi verovatno bio spreman da sve što ima stavi na opkladu da je naš izvoz u Rusiju ove godine značajno povećan. Bar za 11,8 odsto. A u stvari smo za toliko manje prodali robe ruskim kupcima u prvih devet meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle! Srbija je u Rusiju od početka ove godine do kraja septembra izvezla robu za 782,7 miliona dolara, ili za 104,4 miliona dolara manje nego u istom periodu 2013! Da problem bude veći, smanjen je izvoz i u skoro sve druge zemlje, osim u Italiju. U septembru je stranim kupcima prodata roba vredna 1,27 milijardi dolara, što je za 11,4 odsto manje nego u septembru 2013, dok je uvoz ostao otprilike isti, 1,78 milijardi dolara. Kako stvari stoje, taj negativni trend nastaviće se i u narednom periodu. Jer da biste nešto izvezli, prvo morate da proizvedete, a već dva tromesečja zaredom Srbija beleži pad bruto domaćeg proizvoda, čime je i zvanično ušla u recesiju. U drugom kvartalu pad BDP-a Srbije bio je 1,2 odsto, a u trećem dramatičnih 3,7 procenata. Elem, dok su od Srbije zvaničnici iz Brisela tražili da ne uvodi dodatne podsticaje za izvoz i da ne „otima“ ruske kupce evropskim kompanijama, srpske firme i bez sankcija gube svoje pozicije na tom tržištu. Istina, niko od evropskih, a pre svih nemačkih zvaničnika, još ne vrišti i na sav glas zahteva da se još jednom razmisli o nastavku sankcija. A ima razloga za to, jer se iz najnovijih podataka Saveznog zavoda za statistiku u Berlinu jasno vidi da je u avgustu izvoz Nemačke u Rusiju bio za čak 26,3 odsto manji nego 12 meseci ranije! Poseban problem je što se taj pad ubrzava. Za osam meseci 2013. nemačke kompanije su ruskim kupcima isporučile robu vrednu 20,3 milijarde evra, a ove godine im je devizni priliv pao za 16,6 odsto! Nažalost, to je i jedina sličnost srpske i nemačke privrede. Pad izvoza u Rusiju logična je posledica sankcija i kancelarka Angela Merkel i njeni partneri iz Brisela nisu ni očekivali drugačije. No, vlasnicima nemačkih kompanija teško da će bilo ko moći da objasni kako su to onda Amerikanci, koji ohrabruju Brisel i na dodatne „mere odmazde“ prema Moskvi, uspeli da, uprkos sankcijama koje podržavaju, povećaju svoj izvoz u tu istu Rusiju za čak 27,6 odsto!? Za prvih sedam meseci nemački izvoz u Rusiju smanjen je sa 15,9 na 14,3 milijarde evra, dok je američki povećan sa 6,9 na 8,8 milijardi evra, primećuje Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org. „Kada političari posežu za sankcijama kao instrumentom spoljne politike, oni nanose štetu kompanijama lociranim u svojoj zemlji, kroz pad izvoza, a zatim i sopstvenim radnicima, kroz pad broja zaposlenih. Iako SAD pritiskaju saveznike u Evropi da zaoštre rat sankcijama sa Rusijom, među retkim zemljama koje su ove godine povećale izvoz u Rusiju upravo su SAD, koje su se probile na treće mesto po vrednosti izvoza u julu. Amerikanci su samo u julu povećali izvoz u Rusiju za rekordnih 48,9 odsto. Uprkos tome što je do tog meseca Rusija smanjila ukupan uvoz za 12,4 milijarde evra, SAD su povećale izvoz svojih proizvoda za 1,9 milijardi evra. Taman za toliko je svoj izvoz u Rusiju smanjila Ukrajina, sa 7,1 na 5,2 milijarde evra“, ističe Zdravković. Pad ruskog uvoza, prema njegovim rečima, pogodio je većinu zemalja, što je imalo recesionih posledica po njihove ekonomije. Rekorder po padu izvoza u prvih sedam meseci je Nemačka (1,6 milijardi evra), a slede Kina (1,3 milijarde), Francuska (1 milijarda) i Italija (600 miliona evra). S druge strane, osim SAD, izvoz u Rusiju povećali su i Estonija (za 75,3 odsto), Hrvatska (22,4), Rumunija (15,9) i Švajcarska (7,5 odsto). Za razliku od Srbije, Švajcarska je, prema pisanju tamošnjih medija, između septembra prošle i ove godine povećala isporuke sira ruskim kupcima sa 28 na 160 tona, dakle za 671 odsto! Sve ostale zemlje smanjile su izvoz u Rusiju. Za Srbiju je slaba uteha što su drugi mnogo više pali, pa je njen udeo u ukupnom uvozu Rusije povećan sa 0,33 na 0,35 odsto, jer je to još uvek na nivou statističke greške. „Mali deo opšteg rata sankcijama predstavlja i zabrana uvoza pojedinih proizvoda iz EU. U julu je Rusija uvezla svinjsko meso za 156,9 miliona evra i to iz samo devet zemalja. Najviše mesa uvezeno je iz Brazila (70 miliona), Kanade (45,8v miliona) i SAD (26 miliona), a na tom spisku je i Srbija, sa 3,4 miliona evra. U ovim trgovinskim sankcijama uvek neko gubi a neko dobija. I uvek je moguće izmeriti i dobitke i gubitke prilikom opredeljivanja hoće li se učestvovati u sankcijama ili ne“, ističe Zdravković. Ostaje da se vidi kada će i da li će uopšte neko u Berlinu postaviti pitanje zašto izvoz Nemačke u Rusiju iz meseca u mesec sve više pada (za sedam meseci pad od 16,6 odsto, a u avgustu čak 26,3 odsto), dok američki snažno raste (za sedam meseci 27,6 odsto, a samo u julu rast od čak 48,9 odsto). Tim pre što je najveći teret ovog pada prebačen na pleća malih i srednjih preduzeća iz Nemačke, kojima je Rusija do sada bila četvrto po veličini izvozno tržište. Otuda je i sve primetniji strah nemačkih proizvođača da bi, ako sankcije potraju, njihovo mesto na ruskom tržištu mogli zauzeti dobavljači iz drugih zemalja, posebno iz Kine, a ni drugi ne sede skrštenih ruku.