Očitači

Među njima su najmanje dve novinarke, Dragana Lajšić u „Našim novinama“ i Tanja Milekić u duhovitoj emisiji „Zemlja čuda“ na Radio Beogradu, ukazale na jezičku grešku: nije „očitajte vašu kartu“, nego „očitajte svoju kartu“. Lepo je znati da ima novinara koji vode računa o gramatici. Pre nepuna dva meseca, ja sam na ovom mestu napomenuo da gradski zvaničnici dotične uređaje nazivaju „validatori“, naspram čega se javio i glagol „validirati“ (kartu), koji baš ne izgleda nužan. Izneo sam mišljenje da bi bolji izraz bio overiti, s tim što bi onda aparat trebalo zvati „overač“. Sada, kao što vidimo, tu je glagol očitati, a u tekstu Duška M. Petrovića, u Politici 2. novembra, upotrebljen je izraz očitač. Ti termini čine mi se prihvatljivim. Neki sitničar možda će primetiti da ne mogu putnici da očitaju kartu, nego je očitava automat, onako kao što službenici drugih „JKP“-a očitavaju strujomer ili vodomer. Takva primedba ipak ne bi bila opravdana, jer svakodnevno izgovaramo rečenice kao „LJilja je prošle godine operisala žuč“, „Od tih para sazidao je kuću“, „Udžbenik ću da iskopiram, pa ću ti ga vratiti“. Jasno je da LJilja nije sama sebe seckala, nego ju je operisao hirurg u bolnici. Srećni dobitnik nije ređao cigle, nego je platio zidarima da mu sagrade kuću. Student ne može sam da kopira knjigu, nego će je odneti u kopirnicu. Za takve radnje u nekim jezicima se koriste tzv. kauzativne konstrukcije. Naš jezik ih nema, ali se zato podrazumeva da subjekt ne mora uvek biti bukvalni vršilac radnje, nego i osoba na čiji zahtev radnju obavlja neko drugi.