Rekao sam svoju istinu o Kosovu

Foto Vladislav Mitić

Susret albanskog premijera sa fudbalerima reprezentacije Srbije na izlazu iz hotela Hajat, u kome je NIN razgovarao sa Edijem Ramom, slučajnost je apsurdna. Samo mesec dana nakon što je zbog skandala izazvanog puštanjem drona sa zastavom velike Albanije na utakmici dveju reprezentacija u Beogradu, njegova prvobitna poseta odložena, Rama se oči u oči i mimo protokola gleda sa srpskim reprezentativcima (okupljenim u istom hotelu zbog utakmice sa Danskom) na čije rivale je nakon incidenta bio ponosan. Malo ko će, međutim, hladne glave poverovati da je i incident na konferenciji za novinare nakon susreta dvojice premijera, takođe slučajnost. Što ne znači da u tom događaju nije bilo elemenata predstave apsurda.

Ničim izazvan, Rama je iz Beograda pozvao srpsku vlast da prihvati realnost nezavisnog Kosova. Tim pozivom izazvan srpski premijer odgovorio mu je optužbom da krši protokol. Da je Kosovo deo Srbije i da nema nikakve veze sa Albanijom, odgovorio je uzbuđeno Aleksandar Vučić. Zbog ovog iskakanja iz protokola gost je ostao uskraćen za rukovanje s domaćinom pred kamerama i pred očima srpske i albanske javnosti i međunarodnih činilaca za koje je susret dvojice lidera bio značajniji (kao crtica o uspehu spoljne politike EU) nego Vučiću i Rami, čije zemlje se i narodi, iako susedi, kontinuirano razilaze već sedam decenija. Prvu posetu albanskog vrha Srbiji nakon 1946, međutim, Rama u ekskluzivnom intervjuu za NIN ne ocenjuje neuspešnom. Čak i kada je reč o kršenju protokola, predsednik albanske vlade tvrdi da nije bilo prethodnog dogovora da se Kosovo ne pominje u obraćanju javnosti.

Zašto ste na konferenciji za novinare prekršili protokol?

Nije postojala zajednička odluka da se ne spominje Kosovo i ne razumem kako bi bilo moguće da ne spomenem Kosovo ovde, kada ga spominjem svuda.

Ovo sam želela da vas pitam i pre nego što vas je premijer Vučić podsetio na gostoprimstvo. Kako ste doživeli srpsko gostoprimstvo?

Zadovoljan sam organizacijom, ali iskreno govoreći, to nije savršeno okruženje u kome može da se iskusi gostoprimstvo. Suviše ima obezbeđenja, protokola. Ali, siguran sam da ste veoma gostoprimljivi.

Da li je razgovor sa Vučićem bio napet?

Nisam bio napet. Trebalo bi da pitate Aleksandra Vučića da li je bio napet. Mislim da sam bio veoma iskren, otvoren i jasan. Rekao sam svoju istinu.

Zašto se niste sreli sa predsednikom Nikolićem? Taj susret je bio u prvobitnom planu posete koja se nije dogodila 22. oktobra.

Poštujem protokol koji je organizovala Srbija. Susret sa predsednikom Nikolićem nije uključen u taj raspored, ali iskreno, nije mi nedostajao taj susret.

Zašto?

Možda zato što sam želeo da se fokusiram na obraćanje svojoj generaciji i da govorim o budućnosti.

A u kom svojstvu ste se sreli sa Borisom Tadićem?

Sreli smo se na kafi, kao prijatelji.

Nakon vašeg susreta sa Vučićem delovale su opravdane ocene da još uvek nije vreme za taj istorijski sastanak. Takođe, istraživanja i praksa pokazuju da su tenzije među narodima velike. Vi, međutim, tvrdite da će manjine - srpska u Albaniji i albanska u Srbiji biti put pomirenja dva naroda. Kako zamišljate realizaciju te ideje?

Smatram da je 68 godina više nego dovoljno, tako da ne samo da je bilo vreme za susret, nego mislim da je on došao kasno. Izgubili smo mnogo vremena, imamo mnogo zajedničke istorije, veoma teške zajedničke istorije. Biti toliko blizu, a ne razgovarati toliko dugo vremena... Bilo je vreme da do toga dođe i da se iskoristi prilika koju pruža ova godina mira u regionu. Ne treba zaboraviti da je ovo prva godina od kada postoji Balkan da su svi doneli odluku po pitanju svojih granica. Ovo je prva godina bez graničnih incidenata, pritom ne mislim samo na vojne konflikte. Nakon mirovnog sporazuma između Srbije i Kosova, praktično od prošle godine, iskusili smo kraj veoma dugog poglavlja ratova i krvavih sukoba. Pitanje je šta ćemo sad da uradimo sa tim. Takvo stanje neće trajati zauvek ako nešto ne budemo preduzeli da stvari funkcionišu. Da li ćemo to postići kroz razgovor, komunikaciju ili kroz razumevanje toga da svi imamo zajednički cilj, a to su evropske integracije.

Briselski sporazum vidite kao mirovni sporazum?

Ne vidim ga kao mirovni sporazum, već kao početak izgradnje razumnih odnosa.

Vaš dolazak u Srbiju delovao je kao nevoljan sa obe strane. Da li je Angela Merkel uticala na ovaj susret?

Ne, to je nešto što sam tražio od kada sam pobedio na izborima. Želeo sam da dođem i otvorim novo poglavlje sa Srbijom. Dogovor o susretu je već postignut pre sastanka sa Angelom Merkel. Naravno, Berlinska konferencija bila je veoma značajan izvor inspiracije i motivacije da se ide dalje.

Albanska manjina na jugu zahteva prava jednaka onim koje bi trebalo da dobiju Srbi na KiM prema Briselskom sporazumu. Da li su te dve situacije uporedive?

Mislim da je način na koji se odnosimo prema manjinama, način na koji sebe vidimo i na koji želimo da nas drugi vide. Manjine su na ovim prostorima dugo bile razlog za međusobno ubijanje, mržnju, ratove i konflikte. Verujem da su manjine blago koje treba da štitimo, podržavamo i da su one mostovi koji mogu da učvrste naše odnose. Veoma cenim sve što je postignuto kroz dijalog Srbije i Kosova za srpsku manjinu na Kosovu. Zašto ne bi isto bilo urađeno i u Preševu?



Predlažete to kao jedinstvenu formulu koja bi mogla da se primeni na manjinska prava...

Ne radi se o primeni jedinstvene formule. Govorim o kvalitetu odnosa prema srpskoj manjini na Kosovu koji je veoma fascinantan i koji može da se sledi. Sutra je novi dan, srpska manjina na Kosovu, kao ni albanska u Preševu, neće nestati, biće tamo. Način na koji se odnosimo prema manjinama je način na koji se odnosimo prema svojoj budućnosti.

Bili biste spremni da ista prava date i manjinama u Albaniji?

Imamo grčku manjinu u Albaniji. Sproveli smo administrativnu reformu, smanjili smo broj lokalnih administrativnih jedinica sa 400 na 61. Tri jedinice nisu zasnovane na opštem kriterijumu, već na našoj potrebi da poštujemo manjine. Dve jedinice su kreirane tako da se poštuju prava grčke manjine, a jedna da se poštuju prava makedonske manjine koja je brojčano veoma mala, ali imaju pravo da tu žive slobodno, da imaju svoj nacionalni identitet i da budu građani Albanije sa jednakim pravima i slobodama.

Albanija je prva država koja je priznala nezavisnost Kosova. Da li vidite način na koji bi mogla da se reši institucionalna kriza u Prištini? Kakav je vaš odnos prema Tačiju i Haradinaju?

Mislim da Kosovo prolazi kroz normalan demokratski proces, ne vidim tu ništa dramatično. Naravno, trenutni problemi moraju da budu rešeni. Nikoga ne preferiramo, Albanija samo podržava jačanje demokratije i institucija na Kosovu.

Da li će sporazumi koje ste potpisali unaprediti ekonomsku saradnju ili je to pitanje odloženo za neki sledeći susret?

Ne mislim da sporazumi poboljšavaju ono što politika ne može, niti da nedostatak sporazuma zaustavlja nešto što politika ne može. I za dobro i za loše, politika je pokretačka snaga.
Čvrsto verujem da će ono što se dogodilo danas, za mnoge ljude biti pokretačka sila. Sastanak je bio težak, konferencija za novinare nije bila rutinska, ali istina je rečena. Otvorena i iskrena komunikacija je ostvarena. Iako je susret u četiri oka sa premijerom Vučićem bio veoma težak, mislim da je bio i veoma razuman. Bili smo iskreni jedan prema drugom. Dajem prednost težem putu, jer je takvo prijateljstvo mnogo jače.

Šta će biti sa infrastrukturnim projektima auto-put Niš - Priština i pruga Beograd - Tirana?

Ideju o tome je premijer Vučić izneo i u Berlinu i u potpunosti je podržavam. Dogovorili smo se da na tome radimo zajedno i da vidimo kako bismo mogli, ne samo u taj projekat, da uključimo Srbiju, Albaniju i Crnu Goru, već kako možemo da svi, Vučić, Milo Đukanović i ja, zajedno tu ideju iznesemo u Briselu.

Da li ste vi srpskim zvaničnicima predložili neki infrastrukturni projekt?

Srbija i Albanija, kao i svaka druga zemlja će imati koristi od svakog infrastrukturnog projekta koji vodi ka većem povezivanju, jer je krajnji cilj ipak evropski region koji zaostaje zbog nedostatka povezanosti.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić optužio je nedavno Tiranu da blokira IPAP sporazum Srbije sa NATO. Da li ste o tome razgovarali i zašto ste uopšte odlučili da taj sporazum sa Srbijom ponovo razmatrate?

Moram da priznam da Ivica Dačić poseduje određenu veštinu koju ja nemam. Vešt je političar i u stanju je da kaže ono što misli da će biti zanimljivo ljudima, ne vodeći računa o tome da li je to istina ili ne. To je tipično za profesionalnu politiku.
Nismo stavili nikakav veto na taj sporazum i podržaćemo svaki korak koji Srbija napravi ka evroatlantskim integracijama.

Nakon susreta dve fudbalske reprezentacije, Srbije i Albanije, kazali ste da ste ponosni na svoje igrače. Da li se ponosite i time što je nekoliko albanskih igrača fizički napalo reprezentativca Srbije koji je dohvatio nezvaničnu zastavu, uzrok prekida utakmice?

Ne želim da govorim o toj fudbalskoj utakmici jer mi je bilo dovoljno kad sam video koliko stvari mogu da postanu subjektivne, koliko su ranjivi naši novi odnosi mira i kako mogu da budu narušeni na fudbalskoj utakmici.
Sa Centrom za međunarodni razvoj sam u tom trenutku bio u radnoj poseti Univerzitetu Harvard. Kad je zastava ušla na teren, reakcija svih koji su bili tamo, ljudi različitih nacionalnosti, bila je smeh. Doživeli su to kao šalu. Niko to ne bi shvatio ozbiljno u normalnoj situaciji. Uzimanje toga za ozbiljno za mene je bilo previše.

Kakve vam je utiske preneo vaš brat nakon tih događaja kojima je prisustvovao u Beogradu?

Rekao mi je ono što su mi svi drugi rekli, da su bili šokirani. Da nisu očekivali takvo neprijateljstvo, takav pritisak na njih. Da nisu očekivali takvu ratnu atmosferu.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Albanije veoma pozitivno ocenjuje borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, institucionalne promene, reformu pravosuđa. Ali, kako se kao socijalista osećate kada sprovodite ekonomske mere koje od vas zahtevaju Evropska unija i MMF?

Ne pravimo reforme zato što ih neko zahteva, već zato što su potrebne. Ne pripadam staroj i umornoj školi socijalizma, već novim laburistima. Smatram da sve što uspeva, treba da se uradi. Nikad ne sprovodim mere koje ne treba samo zato što su socijalističke, niti sa druge strane oklevam u tome da neke mere primenim samo zato što nisu socijalističke. Efikasnost je moja mantra, a ne ideologija.

Isto se osećam u Beogradu i u Preševu

Format još jednog istorijskog trenutka upriličenog za boravak albanske delegacije u Srbiji, preinačen je u poslednjem momentu iz bezbednosnih razloga. S obzirom na to da bi organizovanje mitinga moglo da prouzrokuje nemire, Edi Rama se odlučio da u Preševu govori u Domu kulture, a ne na mitingu. Prva poseta predsednika albanske vlade jugu Srbije, tokom koje se sastao i sa tamošnjim političkim liderima, protekla je upravo onako kako je Rama očekivao.
Nije to bilo teško predvideti. Topla dobrodošlica je bila i prirodna. Nisam se osećao loše u Beogradu, a ne vidim razlog da se ne osećam dobro u Preševu, kaže Rama, koji je od utorka počasni građanin Preševa. Osim jakih mera obezbeđenja, ulice Preševa ispunjavali su bilbordi sa Raminim likom i ispisanom porukom na albanskom: Dobro došli, premijeru. Principom reciprociteta ćirilični bilbordi sa Vučićevim likom i rečenicom dobrodošlice osvanuli su istog dana u Kosovskoj Mitrovici.