Koplja se lome oko javnih preduzeća

Da nam je neko rekao da će smanjenje plata i penzija biti lakši deo posla u dogovaranju novog aranžmana sa MMF-om, teško bismo poverovali. Ali ispostavlja se da je ova bolna mera mačji kašalj u odnosu na one oko kojih se, po svemu sudeći, lome koplja tokom pregovora skidanje javnih i državnih preduzeća sa budžeta i rezanje ogromnih subvencija, kojima godinama pokrivamo njihove gubitke.

MMF je napravio ustupak time što je potrebne uštede u trogodišnjem periodu spustio na donju granicu, sa dve na 1,5 milijardi evra, ali kako tvrdi Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pošto je već spustio lestvicu, potrudiće se da ona bude i preskočena. To znači da će ne samo tražiti vrlo detaljan plan ušteda, stavku po stavku već će kontrolisati urađeno na svaka tri meseca i meriti prolazno vreme.

Na tapetu će biti Srbijagas, EPS, Telekom i druga državna preduzeća, kao i firme u restrukturiranju, posebno Železara, a u pregovore će biti uključena i Svetska banka, koja se time bavi. Kada MMF nema poverenja u partnera sa kojim pregovara, onda ide u detalje i insistira i na vrlo konkretnim preduzećima. Na primer, 2005. kada su Labus i Dinkić najavljivali razvojni, ekspanzivni budžet, MMF se mešao u sve detalje, čak i do toga da se neki hotel izdvoji iz EPS-a. Sada smo u još goroj situaciji, objašnjava Arsić i napominje da će Misija verovatno postaviti vrlo konkretne uslove za svako od tih preduzeća.

Od najvećeg gubitaša Srbijagasa tražiće se da isključi neplatiše, makar to bili i petrohemijski giganti i da se potpuno skine sa subvencija, da se Železnici smanje subvencije, a u EPS-u preduprede mogući gubici. Sve će biti praćeno vrlo konkretnim rokovima, a iskliznuće iz okvira moglo bi značiti prekid aranžmana kao početkom 2012. Uslov MMF-a biće i završetak privatizacije 500 preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju do kraja 2015.

To je sve trebalo da bude završeno do juna ove godine, a u tom roku nije rešeno nijedno. Zato sada MMF neće tolerisati novo probijanje rokova, tvrdi Arsić, napominjući da će MMF tražiti da država ne preuzima dugove tih preduzeća bankama i privatnim poveriocima kako bi ih prodala po svaku cenu, jer će to imati teške posledice po budžet. Pošto je Vlada upravo takav scenario najavila za prodaju Železare (preuzimanje 380 miliona evra dugova), Arsić veruje da će i smederevski gigant biti jedna od tema pregovora. I ne samo on, već i RTB Bor i mnogi drugi, a očekuje da će MMF ostati tvrd pri stavu da kupce ne treba privlačiti subvencijama za radna mesta, jer je to nerazumno u našim uslovima.

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević upravo na pitanju bivših giganata vidi najveći izazov za Vladu jer će se radnici Železare, Bora i svi drugi za razvijenim samoupravnim sindromom sjatiti pred Nemanjinu 11, a to može da umanji popularnost Vlade i da je uzdrma. Smanjenje plata i penzija nije imalo takav efekat jer je to već testirano na solidarnom porezu, kada nije bilo protesta. Ovo je krupniji zalogaj, smatra Prokopijević.

Pored krupnih žaba za gutanje, ostaju i neke manje. Arsić smatra da aranžman podrazumeva i prethodne uslove, kao što su poskupljenje struje, plan za sanaciju GSP-a, koje se dotira iz budžeta, a na tapetu su i subvencije za Beograd na vodi i slične projekte. MMF se boji da se ne ukinu subvencije za javna preduzeća, ali da budu zamenjene drugima i ne verujem da će to odobriti, tvrdi Arsić.



Teškim temama tu nije kraj, jer će se, gotovo izvesno, govoriti i o otpuštanju prekobrojnih u javnom sektoru, a procene su da je ih je oko 50.000 u užem javnom sektoru (zdravstvo, školstvo i slično) i još toliko u preduzećima u restrukturiranju. Tako bi se došlo do cifre od oko 100.000 prekobrojnih.
Sve ove mere teško će dati uštedu od 1,5 milijardi evra, jer je Arsićeva procena da se na platama i penzijama može dobiti oko 400 miliona evra, još 400-500 miliona se može uštedeti za tri godine na subvencijama, a otpuštanjem viškova oko 350 miliona. I dalje nedostaje oko 300 miliona evra, a Vlada će verovatno predložiti da štedi na nekoliko stavki, na javnim nabavkama, materijalnim rashodima i slično, te da se povećaju prihodi suzbijanjem sive ekonomije. Ipak, MMF ove uštede ne priznaje unapred, pa se očekuje dodatna, uslovna klauzula, koja bi stupila na snagu automatski, ako druge ne daju rezultate - povećanje PDV-a za dva procentna poena od 2016. Kontrola aranžmana bi podrazumevala i mogućnost da se traži veće otpuštanje naknadno ili dodatno rezanje plata i penzija.

Vlada bi verovatno pristala na sve ove uslove ako ne bi bilo zadatih rokova. Pošto će ih sigurno biti, to će biti najteži uslov za vladu i to može biti razlog za produžavanje pregovora. Iako nije sigurno da će do aranžmana doći, verujem da će on biti postignut, samo ne u najavljenom roku do Nove godine. Moguće je da će biti dodatnih pregovora, telefonskih konsultacija, pa je aranžman moguć negde do marta, tvrdi Arsić.

U Ministarstvu finansija su optimisti oko dogovora sa MMF-om, a NIN-u je rečeno da se priprema trogodišnji fiskalni okvir, koji će biti predstavljen u Fiskalnoj strategiji za 2015. Prema preliminarnim procenama, u naredne tri godine neophodno je fiskalno prilagođavanje od oko četiri odsto BDP-a, a najveći deo, 1,5-2 odsto, treba da se izvrši u 2015, kažu u Ministarstvu i najavljuju da će država preispitati sve subvencije javnim preduzećima. To će se, potvrđeno je NIN-u, videti već u budžetu za 2015. Uz to, nadležni očekuju i rešenje problema Železare Smederevo, petrohemijskog kompleksa i drugih preduzeća u restrukturiranju. Posle sastanka premijera Aleksandra Vučića i MMF-a, saopšteno je da je postignuta saglasnost o najvećem broju ključnih pitanja.

Vladi je danas mnogo teže da izbegne aranžman nego tokom prethodne dve godine jer srljamo ka bankrotu, kaže Prokopijević. Ipak ne isključuje mogućnost da, ukoliko uslovi MMF budu preteški - poput dodatnog rezanja plata i penzija ili gašenja Železare, za koju kaže da radi bez ikakvog ekonomskog razloga, Vlada opet odustane od aranžmana, a spas potraži u prodaji Telekoma i dela EPS-a, i tako zakrpi još godinu-dve, do nekih novih izbora. A taj scenario zvuči poznato. I previše.



Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta

Smanjenje plata i penzija lakši deo posla

Da je put do aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom težak i trnovit, veruje i Vladimir Vučković, član Fiskalnog savetai profesor na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, koji za NIN objašnjava da su pred Vladom ostali nimalo laki zadaci.
Da bi se zaustavio rast javnog duga u trogodišnjem periodu budžetski deficit se mora ukupno smanjiti za oko 1,5 milijardi evra. Pretpostavljam da se i obračun MMF-a kreće oko ove vrednosti, jer su računice tu prilično nedvosmislene. Efekat smanjenja plata i penzija je oko 400 miliona evra, pa je jasno da će tri četvrtine potrebnog prilagođavanja biti potraženo na drugim mestima: smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, borbi protiv sive ekonomije, smanjenju subvencija. Ovi zadaci nisu nimalo laki i može se ispostaviti da je smanjenje plata i penzija, inače neophodno, lakši deo posla. Dakle, da se smanjenje plata i penzija ne bi ispostavilo kao uzaludna žrtva, potrebno je da se radi na drugim navedenim kolosecima, kaže Vučković.

Da li je aranžman moguć do Božića? Da li je budžet za 2015. dovoljna garancija ili će biti i drugih uslova i kojih?

Verujem da će rezultat biti poznat do Božića, a da će formalno aranžman biti zaključen u prvim mesecima 2015. To bi nam dalo stabilnost i kredibilitet u sledećoj godini, a time i nadu da možemo jeftinije da se zadužujemo i da će investitori rado i više da dolaze nego do sada.
Lista kriterijuma koju je potrebno dogovoriti i ispuniti uvek je šira od budžetskih pitanja. Potpuno je ispravno što će ovom prilikom u fokusu biti javna i državna preduzeća. Podsetiću vas da je prethodni aranžman pukao u januaru 2012. zbog prekomernih garancija Srbijagasu. Kako sada posluju, javna preduzeća su u stanju da progutaju svaku uštedu koja se teškom mukom ostvari. Verovatno će se za njih formulisati srednjoročni ciljevi i prolazna vremena. To bi praktično moglo da znači će se vlast opredeliti za skidanje najvećeg broja ovih preduzeća s državne kase, a onda bi se tokom trajanja aranžmana proveravalo u kojoj meri su ona postala samostalna.

Ovo pitanje je blisko povezano s drugim zahtevom - da se smanje subvencije, pošto ne možete sa ovog veštačkog disanja skinuti pacijenta bez pripreme za samostalno disanje. Pozitivne ocene i nastavak aranžmana bi time bili uslovljeni napretkom u rešavanju problema javnih preduzeća. To sve pretpostavlja ozbiljan menadžment, porast cena njihovih proizvoda i usluga, otpuštanje viška zaposlenih, privatizaciju i zatvaranje preduzeća koja nemaju budućnost, zaustavljanje snabdevanja neplatiša i raskid, u svakom smislu, s održavanjem socijalnog mira preko preduzeća u državnom vlasništvu. Videćemo da li za to postoji, pre svega, politička spremnost.

Otkud javna preduzeća kao dominantna tema i na čemu bi MMF mogao da insistira - privatizaciji nekih, smanjenju subvencija, promeni menadžmenta?

Kada danas čitate Fiskalnu strategiju iz prethodne dve godine, prosto se upitate šta će nama MMF? Tamo je Vlada napisala i potpisala gotovo sve što treba da se uradi. Nedostajala je, naravno, realizacija i sada nam aranžman treba kao garancija da se neće odustati kada naiđu poteškoće.
Jedna od dežurnih tema jesu javna preduzeća. Kada znamo da Železara godišnje pojede ceo solidarni porez, da je Srbijagas u stanju da prepolovi uštede od smanjenja plata u penzija, a da je sve to dečja pesma za eventualno finansijsko pucanje EPS-a, onda je sve jasno kao dan - nema fiskalne konsolidacije bez sređivanja preduzeća u državnom vlasništvu. Pogrešno je, pri tome, misliti da je stvar jednostavna i da se može završiti po kratkom postupku, promenom menadžmenta, smanjenjem voznog parka i plata direktora. To je samo mali deo problema.
Najteže je prelomiti da cena struje i gasa bude tržišna, da rukovodstvo ima pravo i obavezu da otpusti desetine hiljada zaposlenih, da se poveća efikasnost i smanji javašluk, da se obustavi isporuka energenata onima koji ne plaćaju, da se zatvore oni koji ne mogu da opstanu.
Država ne treba da insistira da bolesna javna preduzeća uplaćuju novac u budžet, a da se ona s druge strane zaduže za taj novac, već da preduzeća ozdrave.

Koliko će dalji reformski zakoni biti uslov za aranžman i koji?

Nekoliko važnih zakona - o radu, penzijskom sistemu, stečaju i privatizaciji - već je doneseno i to su svetli trenuci u 2014. Ne verujem da će neki novi propisi biti strog uslov MMF-a. Od sistemskih, čekaju se još zakoni o planiranu i izgradnji, platnim razredima, a važni zadaci tiču se reforme poreske uprave i uređivanja privrednog ambijenta.

Jedan od važnih elemenata aranžmana mogao bi biti povećanje transparentnosti javnih finansija, što bi značilo da se u budžetu prikažu svi rashodi, bez razlike da li smo ih do sada tretirali ispod ili iznad crte.
U transparentnost se može dodati i zahtev da obaveze koje država ubuduće preuzima budu ograničene i poznate. Tu mislim na projekte koji se najavljuju, poput Beograda na vodi, metroa, ulaganja u energetiku, intervencije u bankarskom sektoru i slično.