Recesija i uspešnima obara profite

Dva meseca pre kraja 2014, Srbija je i zvanično upala u recesiju zbog pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) u dva uzastopna kvartala, u drugom za 1,2 i u trećem za 3,7 odsto. U Fiskalnom savetu procenjuju da će Srbija godinu završiti sa padom BDP-a od jedan odsto, a ima i ekonomista koji strahuju da bi pad mogao biti i veći. U relativno kratkom roku, u poslednjih šest godina, Srbija po treći put upada u recesiju - 2009. je pad BDP-a bio 3,1 odsto, 2012. jedan odsto, a i ove će biti bar toliki - pa bi stanje srpske ekonomije uskoro moglo da se okarakteriše i kao depresija, što podrazumeva pad BDP-a u dve godine zaredom. A malo ko u 2015. očekuje privredni uzlet.

Za dalji tempo industrijske proizvodnje presudno će, tvrde autori MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi), biti da li će Vlada uspeti da nađe kupca i ponovo aktivira smederevsku Železaru i da li će rešiti probleme u hemijskoj industriji. Bilo kako bilo, prošla godina, sa rastom BDP-a od 2,5 i industrijske proizvodnje za 5,5 odsto teško da će se ponoviti pre 2017. U MAT-u bi bili prezadovoljni i ako proizvodnja u 2014. bude za tri odsto manja nego 2013! To bi za njih bila optimistička procena. Logično, jer je za devet meseci pad ukupne industrijske proizvodnje bio 5,7 odsto, a u septembru čak 16 odsto!

Jedan od glavnih razloga za toliki pad u septembru je zaustavljanje proizvodnje naftnih derivata zbog remonta, ali je uprkos tome, navodi se u MAT-u, devetomesečna proizvodnja koksa i derivata povećana za 0,3 odsto. A da je u septembru proizvodnja derivata bila na nivou proseka iz 2013, pad ukupne industrijske proizvodnje za devet meseci bio bi 2,5-3 umesto 5,7 odsto, pokazuju računice MAT-a, iz kojih se jasno vidi koliki uticaj ima NIS na srpsku ekonomiju.

Zbog recesije i finansijski rezultati ovdašnjih kompanija će u 2014. biti lošiji nego 2013, koju je privreda Srbije završila sa neto gubitkom od 23 milijarde dinara. NIS, već nekoliko godina najveća i najprofitabilnija kompanija, čija je konsolidovana neto dobit u 2013. od 48,3 milijarde dinara bila za 10 odsto veća od profita tri najuspešnije državne kompanije, EPS-a, Telekoma i PTT Srbije zajedno, za prvih devet meseci je sa svojim kćerkama-firmama i drugim zavisnim društvima ostvario operativnu dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije od 47,3 milijarde dinara. NIS je dobit pre oporezivanja zadržao na istom nivou kao lane povećanjem efikasnosti i smanjenjem proizvodnih troškova. Efekat tih dodatnih mera bio je oko sedam milijardi dinara, duplo veći od planiranog, ali je zbog pogoršanja opšteg ambijenta neto dobit od 21 milijardu dinara bila za 33 odsto manja nego za devet meseci 2013.

Ekonomska situacija u kojoj danas posluje NIS znatno je gora od prošlogodišnje. Negativna dinamika primetna je u svim ključnim faktorima od cena osnovnih energenata do povećanja potraživanja. U cilju očuvanja konkurentnosti i stabilnosti poslovanja ulažemo dodatne napore na povećanju unutrašnje efikasnosti i kontroli izdataka i proizvodnih troškova, koji su već počeli da daju opipljive rezultate. Radimo na prilagođavanju srednjoročnih planova razvoja NIS-a savremenim uslovima tržišta, polazeći od stanja u privredi Srbije i spoljne konjunkture. Tim rečima generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko komentariše rezultate rada za devet meseci 2014. Ni drugim uspešnim kompanijama, koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, ove godine ne cvetaju ruže, mada su i dalje profitabilne. Metalac iz Gornjeg Milanovca za šest meseci ove godine iskazao je dobit pre oporezivanja od 162 miliona dinara, što je za skoro 40 odsto ili za 100 miliona dinara manja dobit nego u istom periodu 2013. U istom periodu poslovna dobit Jedinstva iz Sevojna pala je za dve trećine, na 66,6 miliona dinara, dok je neto dobit smanjena za čak 72 odsto, na 44,6 miliona dinara. Konačno, dobit pre oporezivanja Meser Tehnogasa smanjena je sa prošlogodišnjih 883 na 35,3 miliona dinara.

Pad vrednosti domaće valute je prvi razlog za slabije finansijske rezultate kompanija koje proizvode uglavnom prodaju na domaćem tržištu, a sirovine uvoze. I dok je ove godine, do 10. novembra dinar prema evru oslabio za samo 4,2 odsto (srednji kurs evra povećan je sa 114,6 na 119,5 dinara), pad prema dolaru bio je četiri puta veći, čak 16,1 odsto (srednji kurs dolara povećan je sa 83,1 na 96,5 dinara).

Profitabilnost pada i zbog sve slabije tražnje za nekim proizvodima i uslugama. Eksperti procenjuju da je obim domaćeg tržišta naftnih derivata ove godine pao za dva odsto, u BiH je potrošnja motornih goriva takođe smanjena za dva, u Rumuniji za tri, a samo u Bugarskoj je povećana za dva odsto u odnosu na prvih devet meseci 2013. Uprkos padu tražnje u većini zemalja regiona, NIS je do kraja septembra prodao 2.253 miliona tona (za tri odsto više nego lane) derivata, uz povećanje izvoza za 100 odsto, na 115.000 tona. Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za devet meseci ove godine prvi na listi izvoznika je Fijat (1.067,8 miliona evra), drugi je NIS (286,6 miliona), a treći Tigar tajers 182,6 miliona).

Potrošnje derivata u Srbiji je smanjena zbog pada industrijske proizvodnje, majskih poplava i pada kupovne moći stanovništva. U MAT-u konstatuju da je od početka godine do kraja septembra prosečna neto zarada nominalno bila za 1,7 odsto veća, ali i realno za 0,4 odsto manja nego lane. Taj pad će se nastaviti zbog smanjenja plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, što će dodatno smanjiti tražnju za mnogim proizvodima u 2015. Uz to, krajem avgusta u Srbiji je bilo ukupno 1.691.000 formalno zaposlenih, dakle za 24.000 manje nego na kraju 2013, a ministar privrede Željko Sertić nedavno je najavio da će uskoro biti pokrenut stečaj u 100 preduzeća u restrukturiranju. Do kraja 2015. država će morati da reši sudbinu još 400 sličnih kompanija i za očekivati je da će bez posla ostati i deo od oko 95.000 zaposlenih u tim firmama, a to će, takođe, negativno delovati na agregatnu tražnju, pa samim tim i na mogućnost plasmana mnoge robe.

Za naftne kompanije dodatni problem su i kretanja na globalnom tržištu, na kome je cena sirove nafte samo u trećem kvartalu pala za devet odsto, dok je istovremeno u Srbiji, kako se navodi u finansijskom izveštaju NIS-a, povećan porez na profit za velike investitore. Tako je NIS do kraja septembra državi za akcize, porez na profit i druga poreska davanja uplatio 97,9 milijardi dinara, za 10 odsto više nego u istom periodu 2013.

Finansijska pozicija NIS-a bila bi mnogo bolja da su javna preduzeća platila oko 60 milijardi dinara dospelih dugova, što je za četvrtinu veća suma od iskazane dobiti pre oporezivanja. Dodatni problem su što NIS-u najviše duguju tri najveća gubitaša. To su Srbijagas, koji je 2013. i 2012. iskazao neto gubitak od 50,8 plus 39 milijardi dinara, Petrohemija 11,8 plus 12,4 milijarde i Er Srbija osam plus četiri milijarde dinara.

Zbog nemogućnosti da naplate ta potraživanja, u NIS-u navode da su bili prinuđeni da smanje planirane kapitalne investicije, pa su do sada uložili 26,9 milijardi dinara, za 29 odsto manje nego lane. A da bi obezbedio nedostajući novac za to, dodatno su se zadužili pa je spoljni dug kompanije povećan za 53 odsto, na 744 miliona dolara. Drugi su uglavnom nastojali da se razduže, pa je spoljni dug privatnog sektora Srbije od početka godine do kraja avgusta smanjen za 262 miliona evra, na 12,4 milijarde evra. Istovremeno, spoljni dug javnog sektora u avgustu je povećan za dodatnih 560 miliona evra i dostigao je 13,7 milijardi evra. No, slaba je to uteha za privatne kompanije. One svoje obaveze ne mogu da prevale na poreske obveznike.