Arhiva

Povratak zasluženog ugleda

Jovanka Matić | 20. septembar 2023 | 01:00
Povratak zasluženog ugleda


Grad je čist, mnogi putevi su uređeni i rekonstruisani, na osnovu utvrđenih informacija, grad je dobitnik i međunarodnih priznanja. Gitarijada koja je simbol ovog grada - u prethodnom periodu, svake godine je imala sve manje posetilaca, a ovogodišnja je imala rekordan broj i posetilaca i muzičkih bendova.

O tome kako u godini i pored svih nedaća koje su zadesile našu zemlju, zatim, nagomilanih, nasleđenih problema u Zaječaru, uspevaju da ih uspešno rešavaju, pitamo predsednika Skupštine grada Sašu Mirkovića.
Za razvoj grada i bolji standard građana su veoma važni putevi. Dobri putevi su i osnovni preduslov za dolazak investitora. Mi smo 1,5 milijardi dinara uložili u putnu infrastrukturu. Obnovljeno je preko 80 kilometara putne infrastrukture na teritoriji grada kao i u okolnim selima. Kompletno su rekonstruisani prilazi gradu iz pravca Beograda i Niša. Za 42 sela izdvojili smo 85 miliona dinara za potrebe mesnih zajednica, a u cilju stvaranja boljih uslova za život.

U toku su dva velika projekta: izgradnja mosta u naselju Kotlujevac, koji ovaj deo grada spaja sa centrom kao i rekonstrukcija centralne gradske saobraćajnice. I ako na prvi pogled izgleda zanemarljivo, grad je izdvojio preko pet i po miliona dinara za uspostavljanje i adekvatno funkcionisanje azila za pse. To je ujedno jedini azil u istočnoj i južnoj Srbiji.

Da li su ova ulaganja poboljšala sliku o Zaječaru kod stranih investitora?

Nemačka kompanija JP Weber, koja daje podršku i savete međunarodnim ulagačima, otvara predstavništvo u Zaječaru, kako je najavio predstavnik ove kompanije Arnd Hajman, prilikom svoje posete Zaječaru. Kompanija je analizom srpskog tržišta došla do grada Zaječara, prepoznala naše potencijale i našu efikasnu lokalnu samoupravu, pa odlučila da upravo grad Zaječar bude njihov poslovni partner. JP Weber će pružiti pomoć i internacionalne kontakte koje imaju, kako bi došlo do stranih investicija i investiranja u naš grad.

Muzička manifestacija Gitarijada koja je, između ostalih znamenitosti, proslavila Zaječar, po sve manjem broju posetilaca, proteklih godina, slutilo se da će da padne u zaborav. Ove godine je doživela preporod?

Ovogodišnja 48. Gitarijada u Zaječaru oborila je sve rekorde. Najveći broj posetilaca, prijavljenih bendova, kampera i motora obeležio je ovaj rok festival. U rokenrol anale ući će nastupi Riblje čorbe, Atomskog skloništa, Prljavog kazališta, Van Goga, i mnogih drugih.
Gitarijada je imala i izuzetno bogat prateći program na World Music i Guitar Art Stage-u gde su ove godine nastupili Lajko Feliks, Balkan Strings i izvođači na klasičnim gitarama, dok su u okviru programa Gitarijada Free Zone održane mnogobrojne promocije knjiga, dokumentarnih filmova i muzičkih izdanja, a veliku pažnju izazvale su i izložbe stripa i rok fotografije organizovane u sklopu programa Gitarijada Visual.



Rok kamp je ove godine posetilo više od 1.000 kampera iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Nemačke, Slovenije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske, a izviđački odred Đorđe Simeonović je za posetioce rok i bajk kampa pripremio za četiri dana ukupno 6.000 obroka. I 18. moto skup u organizaciji MK Triumph, u okviru kojeg je održan i centralni moto skup Moto asocijacije Srbije, beleži rekordan odziv. Posetilo ga je oko 2.000 bajkera iz 50 srpskih moto klubova, ali i iz drugih zemalja iz okruženja.
Sledeće godine u Zaječaru će se održati festival Zona tolerancije, posvećen zaštiti ljudskih prava.

Koliko je, svetski značajno, arheološko nalazište Romulijana važno i za Zaječar?

Godišnje se od turizma u ovaj grad slije oko pet miliona evra. Trudimo se da posetiocima obezbedimo dobre uslove za boravak u našem gradu. Počeli su pripremni radovi na Centru za posetioce. To zdanje će sadržati sale za posetioce, konferencije, deo za boravak gostiju, kao i poseban depo za smeštaj najvrednijih eksponata nađenih na antičkom arheološkom nalazištu. Felix Romuliana se od juna 2007. nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Vrednost ovog projekta je osam miliona evra. Do sada je urađen otkup zemljišta za budući centar za posetioce, rekonstruisan je lokalni put do nalazišta sredstvima grada Zaječara, uređen je parking oko objekta sredstvima grada Zaječara, pripremljena je tehnička dokumentacija za izgradnju Vizitorskog centra. Zatim: Prostorni plan posebne namene arheološkog nalazišta Romulijana Gamzigrad, idejni projekat sa studijom opravdanosti i Glavni projekat izgradnje Vizitorskog centra.



Kao i mnoga mesta u Srbiji, ovogodišnje poplave nisu zaobišle ni Zaječar. Jeste li uspeli da ga odbranite ili ste, eventualne, štete sanirali?

Grad Zaječar i Timočka Krajina ove godine su imali dva talasa poplava. Za 40 dana, Krajina je imala 33 kišna dana. Palo je između 450 i 500 litara po kvadratnom metru. Crni Timok je ove godine oborio istorijski nivo dva puta. Ceo Zaječar leži na vodi i to je veoma opasno kada dođe do ovakvih situacija, posebno zbog podzemnih voda koje nemaju gde da odu.

Mi svakako imamo akcioni plan odbrane od poplava, a s obzirom na to da su lokalne samouprave nadležne za vode drugog reda, a Timok spada u prvi red, mi smo se, uz vrlo malu pomoć Republike, uspešno odbranili. Takođe, pomogli smo gradovima u Srbiji koji, nažalost, nisu bili takve sreće kada su poplavni talasi u pitanju. Grad je pomogao Svilajncu, Paraćinu, Malom Zvorniku, Lazarevcu, Krupnju građevinskim materijalima,čamcima, crpnim pumpama.

Imate li u planu još neke aktivnosti koje će doneti dobrobit građanima Zaječara?

Obezbedili smo subvencije za poljoprivredna gazdinstva, a u toku su i aktivnosti oko otvaranja zemljoradničke zadruge gde će grad biti garant.
Potpisanim protokolom o saradnji između Srpske filmske asocijacije i grada Zaječara, Zaječar je postao partner na projektu Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima i ulazi u proceduru dobijanja Film Friendly sertifikata. Na taj način grad će biti uključen u postupak standardizacije filmskih dozvola i procedura u opštinama Podunavlja za snimanje filmova na Dunavu.

Omogućavanjem uslova za domaće i naročito međunarodne filmske i TV produkcije privući će se projekti koji donose višestruku ekonomsku dobit za našu sredinu, kao i za lokalnu zajednicu.
U realizaciju projekta uključeni su predstavnici filmskih kuća, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, turističkih organizacija, kao i predstavnici državnih organa zaduženi za izdavanje dozvola za snimanje.
Cilj projekta je da se u region privuku novi domaći i međunarodni filmski i televizijski poduhvati koji zapošljavaju lokalno stanovništvo, povećavaju profit i promovišu bogatu kulturu, istoriju i prirodu ovog regiona. Projekat Pripremanje Dunava za glavnu ulogu u filmovima, sprovodi Srpska filmska asocijacija uz finansijsku pomoć Evropske unije i Austrijske razvojne agencije i u partnerstvu sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Turističkom organizacijom Srbije, gradom Smederevom i Cinema City festivalom.

Od kolikog značaja su međunarodne nagrade koje Zaječar dobija?

Magazin FDI, koji je deo Fajnenšel tajmsa, dodelio je gradu Zaječaru, drugi put, nagradu u kategoriji Evropski gradovi i regioni budućnosti 2013/2014. Na osnovu jasnih i proverenih informacija o svim prednostima koje Grad Zaječar poseduje u odnosu na druge opštine i gradove u Srbiji, prestižni britanski magazin svetskog renomea Fajnenšel tajms jednostavno je prepoznao u Zaječaru grad budućnosti i, drugi put zaredom, uvrstio ga na listu Evropski gradovi i regioni budućnosti 2013/2014 Top 10, u konkurenciji isplativosti investiranja kao i u postojanju strategije za privlačenje investicija.

Magazin je ovim aktom svesrdno priznao i na grandiozan način pohvalio napore koje grad Zaječar ulaže, na prvom mestu u sopstveni razvoj i unapređenje ponuda i usluga na lokalu, a zatim u privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta u svakom sektoru, promociju i unapređenje sopstvene turističke ponude, radnu snagu i kvalifikacije kojima raspolaže, usku saradnju privatnog i javnog sektora, na lokalu kao i na nivou republike i samim tim gradu Zaječaru učinio reklamu zlata vrednu.