Let

Premijer Srbije Aleksandar Vučić sedi za radnim stolom u svom kabinetu. Završava svoju prvu kafu i lista novine. Na njegovom radnom stolu nalazi se kompletna dnevna štampa sa obeleženim tekstovima u kojima se spominje. U hrpi markera, Vučić primećuje jednu praznu stranicu. Otvara novine i pokušava da otkrije zbog čega ga nema ni u jednom tekstu na 19. stranici Blica.

Trgne ga energično kucanje na vratima. U trenutku se pita ko bi to mogao da bude, ali već posle nekoliko sekundi, čim je prepoznao prve taktove pesme Marš na Drinu, Vučić zna da je u pitanju ministar policije Nebojša Stefanović.
Uđi Nebojša, govori premijer i pita se da li će Stefanović opet da ga obavesti da je policija nekog pretukla.
Izvinite što vas prekidam, ali došao sam zbog jedne važne vesti, brzo će Stefanović.

Ne prekidaš me, baš sam i čitao vesti. Jesi li video šta se sve desilo ovih dana? Onaj Rama kako nas je samo isprovocirao usred Beograda, ali neka sam mu odgovorio. Pa smo konačno uhapsili Kosmajca
Kažu da je upravo poleteo, ponovo ga prekida Stefanović. Vučić je pomalo zbunjen, nenavikao da mu Stefanović upada u reč.
On šta je leteo, leteo je. Možda nije uhapšen zbog onoga što su ljudi očekivali, ali jedino gde će ubuduće leteti jeste ako u pritvoru bude igrao košarku pa poleti ka lopti koja ide u aut, kaže Vučić i nasmeje se na svoju foru.
Gospodine premijeru, ne pričam o Kosmajcu.

Opa, misliš na Ramu? Nije valjda onaj njegov brat opet lansirao neki dron na Srbiju, samo mi je još to falilo. Brzo, proveri da nema Strajnić negde živo uključenje, on mi je baš maler.
Nije reč o dronu. Mislim na let iz Holandije.
Znači, ipak pričamo o Kosmajcu? Dakle, iz Holandije mu je poleteo neki novi kontingent droge. Vidiš, pre sam sumnjao na Južnu Ameriku nego na Holandiju, ali dobro.
Ne, ne, mislim na onog čije ime ste nam zabranili da izgovorimo. Leti ovamo!

Nisi me dobro razumeo Nebojša, zabranio sam ti da spominješ Ramu samo dan nakon njegove posete, kad sam baš bio ljut na njega, posle sam ti dozvolio. Samo ne razumem zašto Rama opet leti ovamo kad smo se dogovorili da se više nikad ne vidimo.
Razgovor prekida Nikola Selaković, koji uleće u kabinet sav zadihan i crven u licu.
Rekao sam mu, ali odbija da poveruje!, viče Stefanović dok hvata Selakovića za rever. Pomozi mi!
Šefe, na putu je ovamo!, izgovara Selaković besedničkom dikcijom.
Aman ljudi, o čemu pričate?
O NJemu, kaže Selaković, ali ga Vučić i dalje začuđeno gleda. O njemu čiju ste majicu nekada nosili.
Dolazi Darko Pančev?!

Ne Darko Pančev, već On. Znate ga, nekad vam je bio idol, znali ste napamet sve što je govorio, nosili ste majicu sa njegovim likom, želeli da budete kao on. Dolazi iz Holandije gde je bio proteklih godina.
Isuse, pa što mi ne rekoste da konačno dolazi DŽoni Štulić?!