Nove firme kao „protočni bojleri“

Foto Božidar Petrović / Fonet

Čak 38 kredita, vrednih 42,8 miliona evra i 950 miliona dinara, sve zajedno više od 50 miliona evra i to za manje od pet meseci, između 1. oktobra 2012. i 20. februara 2013, odobrila je Privredna banka Beograd (PBB) firmama povezanim sa Miroslavom Bogićevićem, koji je pre dve sedmice priveden zbog sumnje da je tu banku oštetio za oko 20 miliona evra. Kada se odbiju vikendi i praznici, Izvršni odbor PBB, na čijem je čelu bio Miodrag Salai, u proseku je maltene svaki drugi radni dan odobravao po jedan kredit privatnim firmama, koje su služile kao protočni bojler da novac stigne do vlasnika koncerna Farmakom MB.

Da zlo bude veće za one kojima Bogićević duguje novac, upravo dve njegove firme, Fabrika akumulatora Sombor i Mlekara Šabac, predvode listu 100 najvećih dužnika u Srbiji. Prema najnovijim podacima NBS, 30. novembra računi Fabrike akumulatora i Mlekare Šabac bili su blokirani zbog dugova od 4,38 plus 3,25 milijarde dinara, ili oko 66 miliona evra, a rudnik Zajača je u blokadi zbog duga od 11,5 miliona evra.

Svaki od 38 spornih kredita firmama, za koje se sumnja da su bili samo skretničari da pare dođu do Bogićevića, predstavlja svojevrsno remek-delo. Ipak, 1,69 miliona evra vredan zajam firmi Vadra-prom iz Šapca izdvaja se po neverovatnom doprinosu razvoju bankarskog poslovanja u tranzicionim uslovima, koje profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec svodi na samo pet reči - privatizacija profita i socijalizacija gubitaka. Dobit, dakle, prisvajaju pojedinci, a ceh plaćaju svi građani, koje će pokrivanje gubitaka nekoliko već ugašenih, ali i čišćenje bilansa još nekih problematičnih banaka koštati više od milijardu evra.

Elem, Vadra-prom je 16. januara 2013. sa 5.000 dinara osnivačkog kapitala, kao jedini vlasnik, bar prema podacima APR-a, osnovao Šapčanin Milenko Belenzada. Posle samo nekoliko sati od registracije, istog dana, PBB je procenila da je on sposoban da vrati kredit koji je 38.532 puta (!?) veći od njegovog osnivačkog uloga. Svi koji su bili umešani u ovaj zajam stoleća, a privedeni su pod optužbom da su banku oštetili za 20 miliona evra, trebalo bi da odgovore na samo jedno pitanje - šta su preduzeli kada su videli da Vadra-prom u prošloj godini, u kojoj su joj pozajmili 1,69 miliona evra, nije imala ni dinar prihoda? Još čudnije je što nikome nije bilo čudno da je firma koja nije imala ni dinar prihoda iskazala neto dobit od 104.000 dinara!

I njen sijamski blizanac, Fermin iz Novog sada je 2013. završio bez dinara prihoda, ali sa gubitkom za 1,4 miliona dinara većim od osnivačkog kapitala. I ta firma je osnovana sa kapitalom od 5.000 dinara i jednim zaposlenim, a od PBB je kredit dobila šest dana posle osnivanja.

Ovakav laki keš dobile su još neke tek osnovane firme (Euroguma-BBS dva miliona evra, Inmold 1,9 miliona, Olimpikus BP i Porfito trejd po 1,88 miliona, Eko-Fokus 1,8 miliona, Vadra-prom i Amator po 1,69 miliona, Mihmil 1,4 miliona i Fermin milion evra), a policija sumnja da su sav novac odmah prosledile Bogićeviću.

Olimpikus BP je 10. decembra 2012. sa osnivačkim ulogom od 50.000 dinara registrovao Branislav Petrović i PBB mu je ekspresno, za manje od 24 sata, odobrila 1,88 miliona evra kredita. Firma je već prvu godinu završila sa gubitkom za 370.000 evra većim od kapitala! I Olimpikus i Vadra-prom su u trenutku dobijanja kredita imali samo jednog zaposlenog. U odnosu na toliki novac po zaposlenom subvencije do 10.000 evra, koje iz budžeta za svako novo radno mesto investitorima isplaćuje Vlada Srbije, deluju, što bi rekao Sir Oliver iz kultnog crtanog romana Alan Ford, kao prava sitnica.

LJubav uprave PBB-a prema mikro preduzećima došla je do punog izražaja i kada je zahtev za kredit podneo Mihmil, osnovan 21. decembra 2012. Samo pet dana kasnije i isto toliko pre isteka godine, Mihmil je od PBB dobio novogodišnji poklon u vidu kredita od 190 miliona dinara. Ubrzo je postalo jasno da je to stvarno bio poklon i da kredit nikada neće biti vraćen, jer je Mihmil uspeo da za samo 10 dana rada u 2012. napravi gubitak, koji je lane bio za 6,3 miliona dinara veći od kapitala.

Spisak firmi za koje se sumnja da su povezane za šabačkim koncernom, mnogo je duži, a ni jedan od tih nenaplativih kredita PBB-a nije bio manji od 700.000 evra. Skoro sve su već prvu godinu rada završile u velikom minusu tako da je svima, osim izgleda ljudima iz uprave i kreditnog biroa PBB-a bilo jasno da mnoge od tih firmi ne bi mogle da vrate ni deseti deo pozajmljenog novca.

Iako se firma GP Auto-šop iz Lazarevca u optužnici ne pominje, sumnja se da je i ona povezana sa Bogićevićem, a od PBB je u veoma kratkom razmaku, 9. novembra i 18. decembra 2012, dobila dva kredita od po 1,8 miliona evra. Poslednjeg dana prošlog meseca ta firma bila je na 12. mestu liste najvećih dužnika NBS, čiji je račun 34 dana blokiran zbog duga od 2,26 milijardi dinara ili skoro 19 miliona evra.

PBB je krajem decembra 2012. dala kredit i Interkomercu Gorana Perčevića od 1,79 miliona evra, a procenjuje se da je ukupno toj kompaniji i Beohemiji Željka Žunića, kao i sa njima povezanim firmama, odobrila ukupno oko 35 miliona evra kredita.

Posle hapšenja najpre Perčevića, a potom Bogićevića, Salaija i njihovih saradnika, ostaje gorak ukus da su burazerski krediti nadživeli sve promene vlasti. Afera Agrobanka pokazala je da je takvih kredita bilo i u vreme vlade Vojislava Koštunice, da su za vreme mandata Mirka Cvetkovića poprimili razmere epidemije, ali je slučaj PBB, Univerzal, Srpske i još nekih banaka, pokazao da se sa takvom praksom nije stalo ni kada je na vlast došla aktuelna koalicija, jer je sve sporne kredite, za koje se Bogićević optužnicom tereti, PBB odobrila dok je premijer bio Ivica Dačić (od 27. jula 2012. do 27. aprila 2014). U međuvremenu na mestu guvernera Radovana Jelašića je 28. jula 2010. zamenio Dejan Šoškić, a od 6. avgusta 2012. na čelu NBS je Jorgovanka Tabaković.

I dok su na snazi bile mere NBS o pojačanom nadzoru njenog rada, PBB je nastavila do konačne propasti da odobrava kredite šabačkom i još nekim tajkunima. Zato cinici kažu da je PBB u stvari sve vreme bila skraćenica za Privatna Banka Bogićevića. Tako je, što bi rekao profesor Zec, bilo dok je imalo profita. Sada je to briga poreskih obveznika.

Agrobanka, ipak, bez premca

Recept koji se svodi na otvaranje novih firmi, preko kojih su odobravani krediti u stvari samo jednom klijentu, prva je primenila i usavršila uprava Agrobanke. Tako je nastao oko 70 miliona evra težak dug Habit farma iz Ivanjice, koji je i potopio Agrobanku. Ono što će zauvek ostati upamćeno u analima modernog srpskog bankarstva svakako je slučaj firme Merkjuri internešnel, kojoj je jedan od 27 kredita odobren da bi ona tim novcem kupila akcije Agrobanke.
Osim što takav kredit po Zakonu o bankama nije ni smeo da bude odobren, slučaj je još zanimljiviji zbog toga što je direktor čačanske filijale predložio kreditnom odboru Agrobanke da odobri takav kredit 7. marta 2006, a odluka o kreditu doneta je 6. marta, dakle dan pre nego što je zahtev uopšte i stigao do kreditnog odbora! Tu odluku potpisao je i predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić, koji je uhapšen 8. avgusta 2012, a sudski postupak, u kome se tereti da je odgovoran za gubitak banke od oko 300 miliona evra, još nije okončan.