Na akcijama zarada i do 25 odsto

Za razliku od srpskih političara, globalna kriza koja je u leto i jesen poput cunamija potopila i srpsko tržište kapitala, bila je zaista šansa. Ali, samo za nekolicinu hrabrih investitora, koji su u skladu sa poslovicom da je i pad – let, verovali da se kad-tad trend mora preokrenuti. Šest i po godina nakon što se ceo svet suočio sa krizom, koja po razmerama može da se poredi samo sa „Velikom depresijom“ iz 1929, mnoge zemlje još nisu uspele da se iščupaju iz ralja recesije. Uprkos tome, svetske berze su se u međuvremenu oporavile, a cene akcija dostigle nove istorijske maksimume. S druge strane, od februara 2008. do početka ovog meseca indeks Beleks 15, „korpa“ od 15 akcija kojima se najviše trguje na Beogradskoj berzi, pao je sa 2.346 na 702 poena. Krajnje pojednostavljeno, cene akcija koje čine Beleks 15 tada su u proseku bile za 234 odsto veće nego sada. Investitori koji na vreme nisu „pobegli“ izgubili su još više, jer je u međuvremenu evro ojačao za 44 odsto, sa 83,5 na 120 dinara. Promet na Beogradskoj berzi i dalje nezadrživo pada - 2007. bio je veći od dve milijarde evra, a ove godine neće dostići ni 200 miliona. Biće to novi neslavni rekord. Daleke 2001. vrednost svih berzanskih transakcija bila je četiri puta veća. No, i u ovakvom ambijentu, uz desetkovan promet, moglo se dobro zaraditi, jer je poslednjih 11 meseci vrednost indeksa Beleks 15 povećana za četvrtinu, sa 558 na 702 poena. Cene akcija nekih kompanija porasle su i za više od 25 odsto, a nekoliko firmi je svoje akcionare „častilo“ i dividendom, delom ostvarenog profita iz prošle godine. I sve to u godini u kojoj je Srbija ponovo, po treći put od 2008. upala u recesiju, a zvanična procena NBS je da će bruto domaći proizvod (BDP) u 2014. biti za dva odsto manji nego 2013. Dodatni problem je što se pad BDP-a ubrzava. Već u prvom tromesečju, dakle i pre katastrofalnih poplava, privreda je počela da posrće i rast BDP-a smanjen je na nivo statističke greške od 0,1 odsto. Majske poplave su ubrzale sunovrat i u drugom tromesečju je registrovan pad BDP-a za 1,2 a u trećem za alarmantnih 3,7 procenata. Sve u svemu, posle tri godine kakvog-takvog rasta i tri godine recesije, BDP Srbije će na kraju ove godine biti za dva odsto manji nego 2008. Pošto se ni u 2015. ne očekuje rast, Srbija će se tek pred kraj 2017. vratiti na nivo BDP-a iz 2008. Dakle, srpska ekonomija je izgubila celu deceniju. Ima, međutim, i onih koji nisu izgubili, već su uspeli i da solidno zarade, kupujući na Beogradskoj berzi akcije čije su cene u ovoj, za mnoge kompanije teškoj godini, značajno porasle. Konkretno, pre 11 meseci 100 akcija Imleka moglo je da se kupi za 298.700 dinara, a sada mogu da se prodaju za 440.100 dinara. Za manje od godinu dana ulog je povećan za 47 odsto u dinarima i fantastičnih 43 odsto u evrima. Za istu sumu dinara početkom januara moglo je da se kupi 100 akcija Imleka ili oko 2.600 evra, a sada te akcije vrede 3.660 evra! Značajno su porasle, za 35 odnosno 20 odsto i cene akcija Galenika fitofarmacije (sa 2.961 na 3.600 dinara) i Energoprojekt holdinga (sa 720 na 970 dinara). Uz solidnu kapitalnu dobit, koja predstavlja razliku između cene po kojoj su akcije kupljene i prodate, neke kompanije akcionarima kroz dividende isplaćuju i deo profita iz prethodnog perioda. U tu malu, ali odabranu grupu spada i NIS, koji je vlasniku svake akcije u 2013. isplatio 64,45 dinara neto, a ove godine, pre nekoliko dana po 68,19 dinara. Pre tačno dve godine za 138.600 dinara moglo je da se kupi 200 akcija NIS-a. Zajedno sa dve dividende, po osnovu učešća u raspodeli profita iz 2012. i 2013, vlasnik tih 200 akcija je za 24 meseca povećao svoj ulog na 202.128 dinara (172.600 dinara sada na berzi vredi tih 200 akcija, a 12.890 plus 16.638 dinara je isplaćena dividenda). Za ovakav rast uloga od 46 odsto ista količina dinara morala bi u većini banaka da se oroči bar na pet godina. Veoma mali broj domaćih kompanija vodi valjanu dividendnu politiku i zbog toga su manjinski akcionari u nezavidnom položaju, kaže za NIN Nenad Gujaničić iz Vajs brokera. „Većinski vlasnik, država, multinacionalna kompanija ili domaći kapitalista, obično se trudi da na raznovrsne načine ostvarenu dobit podeli, ili bolje rečeno izvuče mimo znanja manjinskih akcionara. Ima, međutim, i svetlih primera, a među njima prednjači NIS, koji je ove godine akcionarima isplatio više od 13 milijardi dinara. Ova kompanija ima usvojenu dividendnu politiku kojom je definisano da se akcionarima isplati najmanje 15 odsto ostvarene dobiti, ali je poslednje dve godine odnos dividende i ostvarenog profita bio 25 procenata“, kaže Gujaničić i dodaje da je kod NIS-a dividendni prinos (odnos sume koja se dobija kao dividenda i cene po kojoj su deonice kupovane) 8,91 odsto. Poznavaoci berzanskih prilika navode da deoničari drugih naftnih kompanija iz okruženja to mogu samo da sanjaju, jer hrvatska INA u 2014. nije ni isplatila dividendu, pa je taj pokazatelj nula, dok su akcionari austrijskog OMV-a imali prinos od 3,59 odsto, slovenačkog Petrola 4,63 i mađarskog MOL-a 4,8 odsto. Većina berzanskih posrednika smatra da akcije nekolicine firmi mogu biti veoma „interesantne“ za ulaganje. Branislav Jorgić, vlasnik Jorgić brokera, veruje da će vrednost akcija NIS-a i u narednih tri do pet godina biti stabilna, jer kompanija dobro posluje, a uz to planira da se dalje širi u regionu. Uz to, dividenda, koja se u poslednje dve godine kreće u rasponu od sedam do skoro 10 odsto, predstavlja lep prihod, konstatuje Jorgić. Gujaničić podseća da su proteklih godina dobre dividende u Srbiji isplaćivale i šećerane Crvenka i Šajkaška, obe u vlasništvu grčkog Helenik šugara, kao i šećerana TE-TO Senta, čiji je većinski vlasnik italijanski SFIR. Na učešće u raspodeli dela dobiti već su se, kaže Gujaničić, navikli i akcionari kompanija Galenika fitofarmacija, Metalac, Jedinstvo Sevojno i Goša montaža. „U tim kompanijama solidan vlasnički udeo imaju zaposleni i menadžeri i to je očito veoma važan faktor koji utiče na ovakvu dividendnu politiku“, zaključuje Gujaničić i precizira da će ove godine, sredinom decembra, prvi put od kada se kotira na berzi, i Energoprojekt holding akcionare obradovati dividendom, a na „stare staze dobre dividendne politike“ vratio se i Alfa plam. On ističe da je na prioritetne akcije, koje akcionarima ne omogućavaju pravo glasa u upravljanju, tradicionalno „najdarežljiviji“ Filip Moris (dividendni prinos 16,21 odsto), a ove godine solidnu dividendu (13,39 odsto) dobili su i vlasnici prioritetnih akcija Komercijalne banke.   „I godinu dana ranije, spisak kompanija koje su dale dividendu je veoma sličan. Izuzetak je Aerodrom „Nikola Tesla“ koji je ove godine akcionarima odobrio isplatu mizernih 8,2 miliona dinara ili 0,24 dinara po akciji, s obzirom na to da su skoro celu dobit „pojela“ potraživanja prema Er Srbiji“, kaže Gujaničić i podseća da je u februaru i Telekom Srbija isplatio akcionarima „međudividendu“ od 7,57 milijardi dinara bruto, što je u apsolutnom iznosu druga po veličini dividenda isplaćena u ovoj godini, odmah posle NIS-a. No, da ne bi bilo zabune, na berzi se može i izgubiti. To sigurno znaju oni koji su u januaru kupili akcije Metalca, Tigra ili Jubmes banke. Prvi su izgubili 12,54 odsto, drugi 27,48 a treći 46 odsto. Ali, ako se sve to posmatra iz drugog ugla, za toliko su profitirali oni koji su na vreme, pre 11 meseci, te iste akcije – prodali.