Crno plemstvo

Sa Ničeom iz Guče uputio sam se u Požarevac. Bilja ganja fijestu, prolazimo pored Smedereva i tu je, poslednji put, pitam: da li hoće da joj kupim Železaru za Novu godinu? Još, bre, čuvam u buđelaru onih šest dolara što sam zaradio na Sajmu knjiga u Beogradu. Bilja, pak, neće na poklon železaru, hoće mikrotalasnu pećnicu! Zna za jadac! I što se mene tiče, Vučić u Jerusalimu ima odrešene ruke u pregovorima oko kupoprodaje smederevskog krša.

A u požarevačkom Narodnom muzeju domaćin mi je bio arheolog Dragan Jacanović. Onaj što je dokazao da je srpski kalendar najstariji na svetu te da smo, danas, u 7523. godini po Nojevom potopu. S tim u vezi, Jacanović nam, kasnije, u kafani Labud priča da je, tu, pored Drmna, svojevremeno, pronašao veštačko udubljenje u podunavskoj ravnici i da je ono savršeno odgovaralo razmerama Nojeve lađe iz Starog zaveta; dužina trista lakata, širina pedeset lakata i visina trideset lakata! Merio Jacanović, i, sve tačno u dlaku! Uostalom, to mesto gde se nalazila ta rupčaga i danas se zove Korab! A znate, valjda, da je drevni srpski naziv za lađu KORAB! E, sad, šta se dešava?! Ovi iz Kostolca, što bagerima vade ugalj za potrebe razvoja Srbije, u radnom zanosu, razrovali su i Korab! Zameli su, bajo, tragove Nojeve baštine. Ali, srećom, Jacanović fotografisao Korab. Dobro, po meni, Noje se nasukao na Karpate. Ali, pristao bih i na Jacanovićevu teoriju o Korabu, samo da Nojevu lađu dovučemo sa Ararata, kod nas, u Srbiju, na istinsku teritoriju Starog i Novog zaveta. Tu, pored Troje na Dunavu.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, između ražnjića i pljeskavice, jedva uspeva da kaže: Zbog zlata i srebra iz Bora i Majdanpeka je i došlo do Trojanskog rata! Poraženi Trojanci raštrkali se na sve strane sa Dunava; osnovali su Pariz i dali mu ime po Parisu, prvo ime za London bilo je Troja, a Rim, tačnije Roma, nosi ime po sremskoj Rumi. U Veneciji je osnovano CRNO PLEMSTVO koje je svojim trojanskim zlatom Evropom vedrilo i oblačilo! Tom Crnom plemstvu su i Karađorđevići pripadali. Kralj Aleksandar je, recimo, 1914. godine bio najsiromašniji monarh Evrope, a posle Marseljskog atentata, po bogatstvu, bio odmah iza britanske kraljice i belgijskog kralja! Svake godine je kralj Aleksandar sa Nikolom Pašićem iz Bora i Majdanpeka iznosio po 30 tona zlata i srebra...

Tu se, baš, štrecnem jer Politika ima potrebu da me obavesti da su srpske rezerve zlata 17 tona i da se ono neće dirati pošto je dinar, jel`da, stabilan. A tu je i vest da, iz jalovine uhapšenog Bogićevića, od 1.000 tona može da se iscedi samo tona zlata. Nije, valjda, zbog toga došlo do nesporazuma, mislim, do hapšenja?
Vraćamo se iz Požarevca, a smederevska železara purnja li, purnja! Mašala, mašala. U skute mi skače moja Crna i šapuće: Ah, Crno plemstvo! Nije li ime dobilo po Crnom moru, po potopljenom Nojevom zavičaju. I, razmisli malo: nije li Noje pored silnih životinja na svoju lađu natovario i silne poluge zlata iz starog zavičaja?!