I dogodine manjak milijardu i po evra

Nacrt budžeta za 2015, prvi koji sprema ministar Dušan Vujović i prvi iza koga stoji Aleksandar Vučić kao premijer, ne donosi nove politike, zaokrete ili iznenađenja. To je budžet kontinuiteta, uz pojačanu štednju. Nastavljena je izdašna politika subvencija, na koje ćemo i naredne godine dati oko 700 miliona evra, dok će uštede, koje su potrebne za smanjenje deficita i javnog duga, koji je dostigao 22,2 milijarde evra ili 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), biti mahom ostvarene na platama i penzijama, kao i manjim izdvajanjima za robu i usluge.

Prema Nacrtu budžeta, u koji je NIN imao uvid, u 2015. je predviđen budžetski deficit od 191,3 milijarde dinara ( 1,57 milijardi evra po sadašnjem kursu) ili oko pet odsto BDP-a, dok bi deficit cele države trebalo da iznosi oko 5,9 odsto BDP-a. Planirani prihodi budžeta za narednu godinu su 924,4 milijarde dinara, što je za oko 27 milijardi više u odnosu na ovu, dok su rashodi manji za oko sedam milijardi i iznose 1.115 milijardi dinara.

Možda najbitnija novina u Nacrtu budžeta jeste da se 30,7 milijardi dinara aktiviranih garancija za kredite Železnicama, Srbijagasu, Galenici i Jatu, sada vidi na rashodnoj strani budžeta, odnosno nisu više sakriveni ispod crte. Činjenicu da ćemo za pokrivanje kredita državnih gubitaša sledeće godine dati ogromnih 250 miliona evra, teško može da ublaži vidljivost u budžetu, jer smo prethodnih godina skrivanjem ovih podataka bezuspešno lagali ne samo MMF već i sebe. Ipak, ostaje bojazan da se deo rashoda, recimo za dokapitalizacije banaka i neka državna preduzeća, poput Železare, i dalje skriva, kroz kvazibudžetske institucije, poput Fonda za razvoj, pa bi stvarni deficit mogao biti osetno veći. Tim pre, što su rashodi ispod crte u 2014. godini dostigli oko 60 milijardi dinara, odnosno dvostruko su veći od sada prikazanih u Nacrtu budžeta.

Uz Železaru, koja je nevidljiva u budžetu za 2015, među nepoznanicama ostaje i način dokapitalizacije pete posrnule banke Srpske. Taj trošak nigde transparentno nije prikazan. Ovaj rashod mogao bi biti sakriven pod stavkom obezbeđivanje finansijske stabilnosti, za koju je izdvojeno 4,3 milijarde dinara (40 miliona evra), ali možda i zaboravljen ispod crte, s obzirom na to da je Vlada odlučila da sanacija ove banke ima oznaku poverljivo. Pomenuta dva rashoda biće prvi ozbiljan test za transparentnost novog budžeta.

Letimičan pogled na najkrupnije stavke na rashodnoj strani budžeta pokazuju da se štedi na rashodima za plate - za 22 milijarde dinara ili oko 180 miliona evra (svedeni su sa 263 na 241,3 milijarde). Smanjeni su i transferi PIO fondu za šest milijardi dinara, a štedelo se i na izdvajanju za robu i usluge, koje je manje za sedam milijardi u odnosu na rebalans budžeta za 2014.
S druge strane, rashodi za kamate po uzetim kreditima rastu za ogromnih 20 milijardi dinara ili skoro 170 miliona evra (sa 112,5 na 132,6 milijardi), pa takoreći pojedu sve uštede na platama lekara, profesora i sudija.

Iako su subvencije smanjene sa 93 milijarde iz rebalansa na 81 milijardu dinara, one su suštinski ostale na nivou originalno planiranih za 2014, s tim što je naknadno, prepravkom državne kase, ta suma premašena za ogromnih 120 miliona evra. Drugim rečima, nastavlja se izdašna politika subvencija, za koje ćemo i u 2015. potrošiti blizu 700 miliona evra. Za privredu, odnosno nova radna mesta i subvencionisane kredite ide preko 13 milijardi dinara (oko 110 miliona evra), a među korisnicima su i Er Srbija sa dve milijarde dinara i Fijat sa oko 500 miliona dinara. Železnice će dobiti 11,7 milijardi (za 2014. planirano je 13,2 milijarde), Putevi Srbije 6,9 (ove godine 7, 7), kultura 9,1 milijardu dinara (od čega više od osam ide na finansiranje javnog servisa), dok ostale subvencije iznose preko 10 milijardi dinara, a najveći deo odnosi se na rudnik Resavicu.

Jedino bitnije umanjenje subvencija pretrpela je poljoprivreda, sa 34 na 28 milijardi dinara. Očekivanja su bila da će Vlada upravo na subvencijama učiniti veći napor da štedi, a računice kažu da je ova stavka mogla da bude manja i za petnaestak milijardi dinara. To je ujedno i najveća zamerka rashodnoj strani, jer ako se štedelo na platama i robi i uslugama, moralo je više i ovde.


Primetno je da rastu rashodi za socijalnu zaštitu i to zbog Tranzicionog fonda od 16 milijardi dinara, koliko će naredne godine biti isplaćeno za otpremnine. Ipak, nigde se, ni kroz budžetske stavke, ni u preobimnom, a nejasnom obrazloženju budžeta, ne može naći informacija koliko će ljudi u 2015. ostati bez posla, odnosno koliko njih će deliti ovaj tužni kolač otpremnina. Nezvanično se može čuti da se pomenuti fond odnosi na oko 50.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, koji bi mogli ostati bez posla, ali ne i na uži javni sektor.
Prihodna strana budžeta uvećana je u odnosu na rebalans za preko 27 milijardi dinara. Ipak, nije planiran rast poreskih prihoda, koji su gotovo preslikani iz rebalansa, pa tako osim akciza uvećanih za četiri milijarde dinara, drugih promena poreskih prihoda i nema. Umesto toga, Vlada u narednoj godini računa na bitan rast neporeskih prihoda, koji rastu za blizu 20 odsto. Kako to? Dok je smanjenje zarada, koje se isplaćuju iz budžeta, vidljivo na rashodnoj strani, Vlada je planirala da uštede na zaradama u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima budu direktno uplaćivane u budžet kao neporeski prihod. Očekuje se da po tom osnovu bude prikupljeno čak 25,7 milijardi dinara (215 miliona evra). Koliko će u tome Vlada uspeti, dosta je neizvesno.

Još jedan sporni deo povećanja neporeskih prihoda jeste plan da javna preduzeća, po pravilu gubitaši, u narednoj godini nekim čudom udvostruče dobit, sa ovogodišnjih 7,6 na 15,3 milijarde dinara ili oko 130 miliona evra. Kako će Vlada uterati ovoliki novac od gubitaša, kojima daje garancije za kredite, takođe je velika enigma. Moguće je da jedan broj javnih preduzeća uzme kredite da bi uplatila dobit Vladi, a ne bi bilo čudo da kasnije i njih otplaćujemo iz budžeta.

Nacrt budžeta za 2015. prvi je takozvani programski budžet, koji predviđa programsku klasifikaciju, uz indikatore i postavljene ciljeve. Ipak, brzoplet prelazak na programski budžet može biti kontraproduktivan jer je prema međunarodnim standardima najpre potrebno imati jasan, transparentan i dosledno sproveden linijski budžet (postojeći). A to kod nas nije bio slučaj. O svojevrsnom lutanju govori i obrazloženje budžeta za 2015. na čak 1.471 strani, što je nezabeleženo u Srbiji. Bez obzira na obim, čini se da nejasnije obrazloženje budžeta, sa mnogo konfuznih odrednica, nismo imali, što govori o svojevrsnoj žurbi da se pređe na programsko finansiranje.

Zaduživanje, kao i do sada, ostaje glavni način finansiranja deficita, a iz plana se vidi da Vlada i dalje računa na dve milijarde dolara kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Sudeći prema Nacrtu budžeta, da se naslutiti vrlo težak život u godini pred nama, jer je rađen sa projektovanom inflacijom od četiri odsto, pretpostavkom pada BDP-a od 0,5 odsto, pada lične potrošnje od tri i državne za 7,4 odsto. U opštem padu, dobra vest je da bi i deficit države trebalo da pada na 4,7 odsto u 2016, pa na 3,8 odsto BDP-a u 2017, kada bi možda naš standard konačno mogao početi da raste. Pod pretpostavkom da se oronula srpska privreda nekako oporavi, a to je izgleda najteži zadatak. Ili makar onaj kojim se Vlada trenutno najmanje bavi.

Samo revizori dobili više

U duhu štednje, simboličan gest predstavlja i smanjenje budžeta kabinetima čelnih ljudi države. Tako je kabinetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića budžet srezan sa ovogodišnjih 232,8 na 215,5 miliona dinara. I kabinet premijera Aleksandra Vučića dobio je manje, 25,5 umesto ovogodišnjih 26,9 miliona dinara. Mere štednje nisu zaobišle ni nezavisne, kontrolne institucije, pa su tako manje dobile službe ombudsmana Saše Jankovića (171,4 umesto 186 miliona dinara), poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića (142,7 umesto 161,9 miliona), Fiskalni savet (30,5 umesto 33,4 miliona), kao i Savet za borbu protiv korupcije (20,2 umesto 20,7 miliona).
Jedini izuzetak među nezavisnim telima je Državna revizorska institucija, koja će u 2015. imati više novca nego ove, 577,6 miliona umesto ovogodišnjih 511,5 miliona dinara.