Katastrofalni katastar

Foto shutterstock

Teško je naći čoveka u Srbiji, a naročito privrednika, kome na pomen reči katastar neće pripasti muka. To, uostalom, potvrđuje i anketa u kojoj su biznismeni upravo šalter ove institucije proglasili najomraženijim. Ili još ozbiljnije. U publikaciji Svetske banke Doing business 2015, Srbija se opet našla na začelju liste 189 zemalja sveta i to po uslovima dobijanja građevinske dozvole, a najveći pad, za 28 mesta, ubeležila je upravo u oblasti upisa vlasništva, jer se na to čeka 54 dana i sadrži šest procedura. Dobar deo onih, koji su barem jednom zakoračili u neku od službi za katastar, pomisliće kako su ovih 54 dana šala, jer na rešenje iz katastra čekaju mesecima, pa i godinama.

Da li je onda Aleksandar Vučić u pravu kada kaže da je srpski katastar najgori na svetu i da li je zbog toga nedavno smenjen direktor Republičkog geodetskog zavoda Zoran Krejović? I kako smo od toga da reč katastar vodi poreklo od latinske reči koja označava popis obveznika i imovine došli do toga da je evidencija nevažna, pa ni građani nisu ažurni da upišu svoju imovinu, a država ni svoju, ni njihovu. Ako ni zbog čega drugog, ono da bi znala šta ona, a šta njeni građani poseduju. Kako nam se ne bi dešavalo da većinu opština u Srbiji ni besparica ne može naterati da evidentiraju sve nepokretnosti, a time i prošire bazu poreskih obveznika, pošto urađene studije pokazuju da je van obuhvata između 20 i 40 odsto obveznika.

Ne bih se složio sa premijerom da je naš katastar najgori na svetu, ali postoje ozbiljni sistemski problemi koji usporavaju rad tih službi, a onda stvaraju pravnu nesigurnost, negativno utiču na tržište nekretnina i investicije. Ovde je inače problem što se nedovoljno uviđa značaj katastra za ekonomski razvoj, trgovinu i ulaganja, kaže Ivan R. Aleksić, profesor geodezije Građevinskog fakulteta u Beogradu i bivši direktor Republičkog geodetskog zavoda u čijoj je katastar nadležnosti.

Aleksić podseća da je kreditom Svetske banke od 30 miliona dolara i još 10 miliona iz budžeta Srbije, u prethodnih desetak godina urađena jedinstvena evidencija nepokretnosti, pa se tako u katastru mogu naći objedinjeni podaci o fizičkom i imovinsko-pravnom stanju.
Time se hvale i u Republičkom geodetskom zavodu, uz napomenu da je 99 odsto teritorije Srbije uvedeno u evidenciju katastra nepokretnosti, a oko 60 odsto katastarskih planova je u digitalnom formatu.

Ne polemišu sa premijerom i ne spore da postoje problemi u brzini rešavanja predmeta, ali to pravdaju nedovoljnim brojem zaposlenih, kao i permanentnim uvećanjem obima posla. Uz to, kažu, pojedini zakonski propisi, koje su dužni da sprovode, zahtevaju dužu proceduru i proveru ispunjenosti uslova za upis. Kao primer navode konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade na građevinskom zemljištu.


Foto Oliver Bunić

Ovaj postupak podrazumeva utvrđivanje osnova sticanja prava korišćenja i proveru dokumentacije koja se nalazi u arhivama Zavoda, što zahteva više vremena. Takođe, u proteklom periodu često je vršen i promet neizgrađenog građevinskog zemljišta u državnoj svojini mimo zakonskih uslova, na takvom zemljištu građeni su nelegalni objekti i zbog tako zamršenih imovinsko-pravnih odnosa nadležna služba za katastar nepokretnosti ne može da donese pozitivno rešenje, pravdaju se u RGZ.

Tako saznajemo da se u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture trenutno nalazi oko 25.000 nerešenih žalbi građana na rešenje dobijeno u katastru. Iako smo potvrdu ove informacije dobili iz više izvora, u samom Ministarstvu nisu bili spremni da odgovore na pitanja NIN-a. Zbog čega je smenjen donedavni direktor i da li je i zašto i 12 godina od početka tranzicije, kredita Svetske banke, različitih donacija Švedske, Norveške, Nemačke... katastar i dalje najgori na svetu.
Dušan Vasiljević, direktor tima za regulatornu reformu USAID programa za bolje uslove poslovanja, kaže za NIN da je prilikom izrade katastra nepokretnosti načinjeno mnogo grešaka.

Te greške su rezultat i slabosti u ranijim evidencijama iz kojih su uzimani podaci, a dobrim delom su načinjene tokom postupka prenošenja podataka u katastar. Nezainteresovanost građana da provere podatke koji se odnose na njihovu imovinu ne doprinosi tačnosti evidencije. Kod nas korisnici usluga katastra uglavnom proveravaju tačnost podataka tek kad im izvodi iz evidencija hitno zatrebaju. Onda se pokaže da se neki podaci ne slažu i od brzog izdavanja potvrda nema ništa. A posledice sporosti trpe ne samo građani, već i ceo državni aparat, kaže Vasiljević.

Aleksić, opet, pogrešnom smatra i odluku da se drugostepeni organ izmesti iz samog RGZ u Ministarstvo, jer ono, kaže, ima još manje kapaciteta da rešava ove probleme. Suludo je bilo i RGZ natovariti više od 700.000 predmeta legalizacije, umesto da su se time bavile lokalne administracije, upozorava on.
U RGZ dodaju da je oko 200.000 tih slučajeva rešeno, toliko je u procesu rešavanja, a isto toliko nije ni započeto.

I Aleksić, ali i predstavnici RGZ sa kojima je NIN razgovarao podsećaju da ova institucija još uvek nema funkcionalan IT softver koji bi omogućio da se podaci brže i efikasnije razmenjuju, što takođe usporava upis. Prethodni posao sa Simensom je propao, tadašnji direktor RGZ je zbog probijanja roka povukao bankarsku garanciju, pa je ceo slučaj završio pred međunarodnom arbitražom. Zato bi i softver trebalo da bude jedna od stavki koje će se finansirati novim kreditom Svetske banke od oko 40 miliona dolara, ako tog kredita bude, a konačna odluka biće poznata u martu 2015.

Promene katastarskih informacija traju bezrazložno dugo. I dalje ne postoji neophodna povezanost različitih institucija te se očekuje da korisnik usluge obezbedi arhivsku dokumentaciju, umesto da to sve postoji u elektronskom sistemu, ističe Ana Trbović, dekan FEFA. Ona kaže da je nesporno da RGZ ima mnogo podataka, ali je nesporno i da je katastar haotičan i neefikasan. Nije joj jasno ni zašto još nije potpuno završena reforma katastra, jer su sredstva za to bila dodeljena.

U RGZ se uzdaju da bi izmenama Zakona o planiranju i izgradnji i njihova procedura mogla biti pojednostavljena, a pre više od mesec dana formirana je i Radna grupa za promene Zakona o državnom premeru i katastru. Ipak, Vasiljević smatra da je digitalizacija svih svojinskih i drugih evidencija katastra korak bez koga je teško očekivati pomak, a korist od uspostavljanja elektronske evidencije prostornih i urbanističkih planova imaće i investitori.

I da se vratimo na izveštaj Svetske banke, u kome je Srbija na 91. mestu, ali je zato Makedonija na 30. Možda baš zato sagovornici NIN-a i ističu ovog suseda kao primer koji bi trebalo slediti. Oni su u najvećoj meri digitalizovali postupanje ne samo službe za katastar, već i izdavanja građevinskih dozvola, a elektronski se može plaćati i razmenjivati dokumentacija sa katastrom, navodi Vasiljević uz napomenu da se tako makedonski katastar rasteretio provera tačnosti podataka, pa se upis u katastar meri satima, a ne mesecima.

Država protiv građana

Čiji je moj stan

Video građanin u novinama da su katastarske knjige na njegovoj opštini napokon sređene, pa krene, onako naivan, da uknjiži stan star nešto manje od jednog veka. U katastru dobije informaciju o potrebnim papirima i taksama, sve to lepo prikupi, uplati i preda, pa živi neko vreme u uverenju da je na putu da obavi posao za koji godinama ni teoretska šansa nije postojala. Onda, jednog dana, dobije zahtev da u roku od 15 dana dostavi dodatna dokumenta. Komada tri: izjavu pokojnog prethodnog vlasnika stana da mu je pre 22 godine isplatio sav novac. To, doduše, piše u ugovoru overenom u sudu i dostavljenom katastru, ali izgleda da pokojnikova tvrdnja ima veću težinu i od tog dokumenta i od zaklinjanja naivnog građanina koji više od dve decenije živi u dotičnom stanu i uredno plaća porez.

Drugi traženi dokument, gle čuda, uspeva da dobije i to u samo dvostruko dužem roku nego što mu je katastar odredio, ali treći bi se mogao pokazati još težim zalogajem od izjave pokojnika. Pokazaće se, naime, da je u ugovoru kojim je prethodni vlasnik otkupio stan od opštine napravljena greška. Stan se u tom (i kasnijem kupoprodajnom ugovoru, kojim je naš naivni građanin postao vlasnik stana) vodi pod jednim, a u današnjim dokumentima opštine, pod drugim brojem. Naivni građanin u jednoj kancelariji u opštini dobija savet da od opštine traži aneks ugovora, ali, nakon što plati takse i podnese zahtev u pisarnici, dok u drugoj opštinskoj kancelariji dobije odgovor da aneks može da izda samo sud. I to tek nakon što u katastru dobije list nekretnine.

Naivni građanin opet otpešači do katastra, dobije informaciju o visini takse, ode u poštu da plati šta košta, vrati se u katastar da podnese zahtev, pa onda opet sutradan ode da dobije list i onda sazna da njegov stan u katastru opštine jednostavno ne postoji. Nazad, dakle u opštinu: tu, uz celu proceduru sa taksama, poštom, pisarnicom i odlaskom u nadležnu kancelariju dobija dokument koji bi katastar trebalo već da ima, nekakvo uverenje u kome su opisane sve prostorije u zgradi u kojoj se nalazi njegov stan. Onda overeni prepis tog dragocenog dokumenta lično nosi u katastar, tražeći upis nekretnine po službenoj dužnosti ali kao vlasništvo opštine, koja ga je prodala pre 23 godine. U međuvremenu, od katastra dobija rešenje da je njegov zahtev za upis nekretnine odbijen kao neuredan. Naravno, dobija i broj računa na koji bi, pod pretnjom oduzimanja imovine, trebalo da uplati novu taksu - valjda kao cenu škole u kojoj je naučio da je dužan sam da ispravlja greške institucija čiji rad finansira plaćanjem poreza. Trenutni epilog: posle četiri meseca obilazaka kancelarija i pratećih poniženja i stresova koje je doživeo, opet je na početku. Ali olakšan za oko 16.000 dinara. V. Didanović