Izgradnja auto-puta izgradiće i Kraljevo

Kraljevo se nekada svrstavalo među najznačajnije industrijske centre u bivšoj Jugoslaviji koga su, između ostalih, činili Fabrika vagona i Magnohrom, ali su, nažalost, doživela sudbinu većine privrednih giganata u Srbiji. Danas su u restrukturiranju, ne rade i čekaju kupca. U restrukturiranju su Mataruška i Bogutovačka banja, koje, takođe, očekuju potencijalne kupce.
Bez obzira na to što je kraljevačka privreda doživela sudbinu, propast, kao i celokupna srpska privreda, Kraljevčani, nadaleko poznati kao vredni i stručni ljudi, ponovo bi preporodili svoj grad da ga nisu zadesile dve nepogode, snažan zemljotres 2010. godine i ovogodišnje velike poplave i bujice.

Ono što Kraljevo, takođe, čini izuzetnim u odnosu na druge gradove i opštine u Srbiji, jeste da sva javna preduzeća pozitivno posluju i da nijedno, kao ni Gradska uprava, nemaju višak zaposlenih. O Kraljevu danas, o tome šta se događa nakon zemljotresa i poplava, i o tome postoje li uslovi da ono ponovo bude otvoren grad za investitore koji bi koristili mnoge resurse koje ovaj kraj ima i doneli dobrobit gradu - razgovaramo sa gradonačelnikom Tomislavom Ilićem.

Grad i okolinu je 2010. godine pogodio snažan zemljotres. Nakon četiri godine možemo reći da smo sanirali 90 odsto objekata i ostalo je samo da se saniraju zgrade u Dositejevoj ulici. U toku je izrada idejnog rešenja i projekat. Tu ćemo uz pomoć Vlade i stranih investitora najverovatnije u toku sledeće godine krenuti u realizaciju - rušenje oštećenih zgrada i na njihovm mestu izgradnja novih.

Međutim, Kraljevo nisu mimoišle ni majske katastrofalne poplave koje su pogodile našu zemlju. Bujica nam je odnela 17 mostova i oštetila 50 kilometara puteva. Zahvaljujući pomoći koju nam je pružila Vojske Srbije uspeli smo za kratko vreme da saniramo ono što je hitno i obezbedimo da se život stanovnika, donekle, nesmetano odvijao. Vojska je montirala lansirne mostove u Ravanici, Godačici i Bogutovcu. Poplavljeno je 500 stambenih i 163 pomoćna objekata i 5.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Mi smo jedina lokalna samouprava koja je izdvojila sredstva iz svog budžeta i podelila novčanu pomoć u iznosu od 120.000 dinara svim domaćinstvima koja su pretrpela štetu od poplava. Doduše, morali su da ispune uslove koje je ustanovila naša komisija i na osnovu njihove procene dodeljivana je pomoć. Vlasnici 63 objekta nisu ispunili uslove za dobijanje pomoći. To su njihove vikend kuće ili kuće u kojima niko nije živeo. Svi ostali su dobili pomoć. Pored toga, imali smo donaciju od 10 miliona dinara od fonda Dragica Nikolić, kao i donaciju od Helpa. Naš bratski grad Maribor nam je poklonio 40.000 evra donacije.

Moram posebno da pohvalim našu omladinu iz Kraljeva koja se odmah masovno organizovala i danonoćno pomagala poplavljenom stanovništvu.

Šta Kraljevo danas može ponuditi privrednicima koji žele da investiraju u razvoj svog biznisa, a time i zaposle radnike sa vaše teritorije?

- Naš cilj je da potencijal, a naročito dve banje, pokrenemo. Nekada je veliki broj turista i pacijenata posećivao ovu banju. Lekovitost banjske vode nadaleko je poznata po uspešnom lečenju steriliteta i reumatskih oboljenja.

Iako je voćarstvo kod nas razvijeno, mi imamo odlične uslove za još brži i veći razvoj. Osnovali smo Fond za poljoprivredu, za koji smo, na godišnjem nivou, izdvojili 80 miliona dinara. Deo sredstava iz Fonda, 60 posto, usmeravamo za osiguranje poljoprivrednih domaćinstava, a deo od 40 posto Republika. Takođe, izdvajamo sredstva u iznosu od 300.000 dinara koja dodeljujemo poljoprivrednim gazdinstvima, bespovratno, za podsticaj poljoprivredne proizvodnje.

Postoji li razlog zbog čega se ne koristi sve ono što Kraljevo ima?

Potencijal koji mi imamo je naše bogatstvo i ono je tu zauvek, ali nije dovoljno iskorišćeno. Zato je najneophodnije da se izgradi auto-put. Projekat postoji pod nazivom Moravski koridor. On bi povezivao Koridor 10 i Koridor 11, Pojate i Preljinu. Put će biti veliki podsticaj za dolazak domaćih i stranih investitora što bi, opet, uslovilo i izgradnju industrijskih zona i Kraljevo bi bilo otvoren i privlačan grad za investitore.

Prednost Kraljeva u odnosu na većinu gradove i opština u Srbiji jeste to što imamo vojno-civilni aerodrom Morava. Već je napravljena pristanišna zgrada i potrebno je da se pista uredi mada i u ovom trenutku na aerodrom mogu da sleću avioni do 100 putnika. Naš cilj je da u narednoj godini ovaj aerodrom potpuno osposobimo i stavimo ga u punu funkciju. Time bi dodatno povećali privrednu i turističku aktivnost u Kraljevu.



Jeste li, pored nepogoda koje ste imali, uspeli u ovoj godini da završite i neke značajnije projekte?

- Uz donaciju od milion evra, od našeg sugrađanina iz Kanade Milomira Glavčića, završen je most, a lokalna samouprava je uradila pristupne saobraćajnice. Most je otvoren u avgustu, otvorio ga je predsednik Republike Tomislav Nikolić. Završili smo i halu sportova, koja će ovih dana i zvanično biti predata na upotrebu.

Koje aktivnosti ste planirali u 2015. godini?

- Već imamo projekat za izgradnju zatvorenog bazena i nadamo se da ćemo, uz pomoć Ministarstva sporta krenuti, iduće godine, u izgradnju. U idućoj godini ćemo Muzičkoj školi izgraditi novu zgradu koja je zemljotresom oštećena. Tu se nadamo, pored sredstava koja će izdvojiti grad, i pomoći od strane resornog ministarstva za prosvetu. Škola je regionalnog karaktera i pohađaju je izuzetno talentovana deca iz cele Srbije.

Ko je gradonačelnik

Tomislav Ilić, gradonačelnik grada Kraljeva, diplomirani je biolog. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.
Učestvovao je u radu mnogih javnih preduzeća u Kraljevu i u Beogradu. U dva mandata biran je za odbornika Skupštine grada, od 2008. do 2009. godine bio je pomoćnik gradonačelnika. Na funkciju predsednika Skupštine grada izabran je 2010. godine, a na mestu zamenika predsednika Skupštine grada bio je od 2012. do 2014. godine.
Za gradonačelnika grada Kraljeva izabran je 20. juna 2014. godine.