Otpad je resurs

Kompanija Miteco je lider u upravljanju industrijskim i opasnim otpadom. Svoje poslovanje obavlja u Srbiji i Makedoniji, kontinuirano stvarajući uslove i mogućnosti za povećavanje kapaciteta kako bi industrijski opasni otpad bio adekvatno zbrinut. Deo tog otpada izvoze na termičku destrukciju, u zemlje u okruženju, pre svega u Austriju, jer u Srbiji ne postoji postrojenje gde bi se mogao spaliti ovakav otpad.

Od pre deceniju i po u Srbiji je bilo nezamislivo razmišljanje da se otpad može koristiti kao sirovina, a bavljenje državnih institucija ekologijom bilo je minimalno, skoro na marginama.

Osluškujući tržišne prilike kod nas, ali i posmatrajući pravce razvoja zemalja iz našeg okruženja, shvatio sam da veliki potencijal upravo leži u otpadu. Prvog januara 2001. godine odlučio sam da delatnost mog preduzeća bude upravljanje industrijskim otpadom, a da zaštita životne sredine bude jedan od segmenata naše delatnosti. Nakon izvesnog vremena nastao je Miteco, kao tržišni brend. U ovom trenutku Miteco ima i svoje infrastrukturne objekte, svoje firme u Srbiji i Makedoniji i Miteco forum koji predstavlja edukativnu platformu za pronalaženje odgovora na različita tekuća ekološka pitanja sa kojima se susrećemo, kaže za NIN osnivač i vlasnik kompanije Miteco.

Ono što Mitrović ističe jesu poslovne mogućnosti. Životna okolina i upravljanje otpadom daju posebne mogućnosti da se jedan deo kroz tretmane i reciklažu iskoristi kao resurs, a sa druge strane da se deo opasnog otpada izmesti iz životne sredine i time zaštiti zdravlje ljudi.

Da li je Srbija u zaštiti životne sredine, kao i u mnogim drugim oblastima, na dnu lestvice u Evropi?

Što se tiče Srbije i zaštite životne sredine, moram da kažem da Srbija u toj oblasti nije ništa ni gora ni bolja nego ostale zemlje u okruženju. Sve one izazove i probleme sa kojima se susretala jedna Austrija mi sada imamo, samo što su oni taj problem rešili pre 3040 godina. Mi samo, po našem dobrom starom običaju, kasnimo. Inače, sve ovo što se sada kod nas dešava, dešavalo se i u okruženju, u Hrvatskoj, Sloveniji...

Ima li dovoljno posla u Srbiji za Miteco?

Ono na čemu nam je danas fokus je uklanjane istorijskog zagađenja. Mnoge firme su propale, devastirane ili ne rade jer su dugo u restrukturiranju. Upravo ove firme vrlo često imaju ogromne količine otpada koji ugrožava životnu sredinu. Mi u Miteco-u smo dosta fokusirani upravo na ovakvo zagađenje. Samo da pomenem, šest godina čistimo fabriku Fijat iz Kragujevca. Svake godine dobijamo poneki deo da čistimo i da ga oslobodimo od starog zagađenja, pored toga tu je i Niteks iz Niša, Zorka iz Šapca, kao i brojne druge... Još uvek ima dosta fabrika koje su pune ovakvog otpada koji može da ugrozi životnu sredinu, posebno u situaciji značajnih klimatskih promena kojih smo svi svedoci poslednjih godina. To je naša delatnost i osnovno opredeljenje i Miteco, kao brend, po tome je poznat na tržištu.



Predsednik ste Upravnog odbora Udruženja industrije otpada SrbijeHrabri čistač, da li smatrate da je ova oblast u našoj zemlji regulisana zakonskim normama?

Srbija je 2009. godine ovu oblast regulisala zakonodavstvom, ali je ono dosta nesavršeno i ne odgovara trenutku u kom se naša država nalazi. Sa druge strane, poglavlje 27 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji treba da iskoristimo. Nije to političko pravilo ili proces. Poglavlje je čisto pravne i strukovne prirode, da struka odgovori šta možemo da uradimo da ne bismo sutra morali da plaćamo kaznu.

Srbija je, ipak, mnogo napredovala poslednjih 15 godina, što se tiče zaštite životne sredine, ali nedovoljno, u odnosu na druge zemlje. To mi koji radimo u ovoj oblasti najbolje znamo, doduše, znamo i kako je bilo pre 15 godina. Da pojasnim u Evropi se deponije gase, zabranjeno je da otpad ide na deponije, jer se svuda otpad tretira kao resurs koji treba sakupljati, prerađivati i koristiti.

Pre mesec dana održali smo Miteco forum na kome smo kroz dva panela pokušali da pokrenemo konstruktivnu raspravu i dođemo do određenih zaključaka na dve teme, klimatske promene i upravljanje otpadom i industrijalizacija. To su vrlo aktuelne teme, pogotovo nakon poplava koje su se dogodile u našoj zemlji, i ledenog perioda koji je zadesio Istočnu Srbiju, zatim klizišta, kojih je sve više. Debatovali smo kako klimatske promene utiču na upravljanje otpadom i koje nove tehnologije treba da primenimo da bi život i okolina bili bezbedni.
Ono što kod nas nećemo moći jeste da ukinemo deponije. Po mom mišljenju, mi jedino imamo mogućnost da ih dignemo na viši tehnološki nivo, da one pređu u privatne ruke i da se u te aktivnosti uključe tehnolozi koji su zainteresovani za profit, a ne nikako na račun socijalnog statusa, niti dizanjem cene svojih usluga, već da se ide na prihvatljivo privatno partnerstvo. U Srbiji već imamo nekoliko privatnih deponija gde su vlasnici stranci, uglavnom Austrijanci.



Da li vaša kompanija ima poslovne kontakte sa sličnim firmama iz inostranstva?

Dosta radimo sa kompanijama iz Rumunije, Bugarske i Austrije. U Rumuniji je ova oblast veoma razvijena zahvaljujući finansijama koje su dobijali iz pristupnih fondova. Mi treba da se na njih ugledamo. U ovom trenutku i u naredne tri godine (2015- 2017) treba da iskoristimo - za dobro planiranje upravljanja otpadom i zaštitu životne sredine - da se implementiraju projekti kod fondova za dobijanje finansija. Ne treba čekati, već treba konkurisati i iskoristiti period kada se može konkurisati za dobijanje ovih sredstava iz pristupnih fondova.

Napuštene pogone u fabrikama koje ne rade treba koristiti da napravimo novu proizvodnju, reciklažnu industriju. Tako se radi u nekim zemljama u okruženju. Poslovne i biznis mogućnosti u oblasti zaštite životne sredine i upravljanje otpadom je šansa i za mlade obrazovane ljude da krenu u preduzetničke poslove, pogotovo što dosta fakulteta ima i predmet iz oblasti zaštite životne sredine i preduzetničke predmete gde se uče metodi kao prepoznati potencijal za biznis. Zaštita životne sredine i upravljanje otpadom daju neverovatne mogućnosti da se otpad koristi kao resurs, a sa druge strane, da se zaposle mladi školovani kadrovi.