Imena u taj-brejku

Znam čoveka, iz moje je generacije, a i meni još čudno zvuči „Špankinja“. U vreme kad smo mi bili mladi, u Srbiji se govorilo Španija (od nemačkog Spanien), španski, Španac, a u Hrvatskoj Španjolska (od italijanskog spagnolo, a ovo iz španskog), španjolski, Španjolac, Španjolka. Ovaj poslednji oblik, ko zna zašto, prihvatili smo i mi. Normalnije je ipak da prema Španac bude Špankinja, kao Danac – Dankinja, Finac – Finkinja, stranac – strankinja i tako dalje. Pre dve nedelje u „Politikinoj“ rubrici „Među nama“ objavljeno je pismo jednog čitaoca pod naslovom „Nije Dizeldorf, već Diseldorf“. Uz pismo je dodat i komentar glavnog lektora „Politike“, koji zahvaljuje na ispravci, uz napomenu: „100 puta napišemo ispravno Diseldorf, a jednom pogrešimo“. Sto prema jedan je možda malo preterano, ali se slažem da ime tog nesretnog nemačkog grada, koji nikakve veze nema sa dizel gorivom, „Politika“ gotovo uvek ispravno piše. To se ne bi moglo reći i za javni servis, gde redovno kažu „Dizeldorf“, kako na radiju tako i na televiziji. Biće da je to ime promaklo pažnji lektora, koji su na RTS-u veoma sposobni, sudeći po uspeloj emisiji „Srpski na srpskom“ u kojoj ispravljaju jezičke greške. Negde početkom decembra prošle godine objasnili su, povodom tenisera Endija, da se englesko prezime Murray izgovara Mari, a ne Marej. Samo dva dana kasnije „Politika“ je objavila intervju sa „američkim glumcem i komičarom Bilom Marejem“, a u televizijskom programu istog dana, među glumcima u Vajlderovom filmu „Apartman“, pomenut je „Fred Mekmarej“. Naravno da se i to prezime sa škotskim prefiksom, MacMurray, izgovara Mekmari. I kad se već sve vrti oko tenisa, evo i naslova sa sportske strane: „Kecmanović najmlađi pobednik Oranž Boula“. Reč je o omladinskom turniru koji se od 1947. održava na Floridi. Ime je dobio po stadionu za koji ne znam da li je narandžaste boje, ili možda u obliku pomorandže, ali kako god bilo, englesko Orange izgovara se Orindž