Šta ćemo kad „voda pada ko nenormalna“

Foto Beba Bojović

Kada meštanka dva puta poplavljenog mesta kaže Dođe mi da uzmem dinamit, da se izmaknem, sve ovo dignem u vazduh i odem daleko odavde, hoće li odgovarati za terorizam, ministre Iliću, zato što ne veruje kada kažete Bog je kriv? Ili, što ignoriše premijera kada kaže da mi u Srbiji uvek moramo da budemo kivni na nekoga a nikada sebe ne pogledamo u oči? Pitate se zašto? Stvarno, zašto, kada je to viša sila, a čak je Srpska pravoslavna crkva uputila molitvu za zaštitu od poplava koje su pogodile Srbiju moleći se tvorcu koji sa krajeva zemlje sabira vodu u oblacima, da svojom zapovešću zaustavi kišu i da pošalje vedrinu na zemlju? Pa, dobro, evo ministre Iliću, i, premijeru Vučiću zašto.

Zato, između ostalog, što je Vlada Srbije povukla samo deo pretpristupnih fondova EU datih za obnovu i sanaciju poplava nakon 2014! Nakon poplava koje su samo pre dve godine pogodile oko 1,6 miliona ljudi u 38 opština, tokom kojih je oko 32.000 ljudi evakuisano iz svojih domova, od kojih je 25.000 iz Obrenovca. I nakon što je 51 osoba izgubila život, od čega se 23 udavilo! I zato što je prošlo samo dve godine, a prebrojavamo potreban novac, mi beznadežno siromašni, za saniranje novih šteta. A to je prema proceni Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima novih 2,2 miliona evra!

Zašto? I zato što je do sada evidentirano da je u ovogodišnjim poplavama, od 8. marta, oštećeno 710 objekata u privatnom vlasništvu, oko 100 objekata privrednih subjekata, kao i 6.000 hektara zemljišta. Koje je vaše opravdanje za to?

Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem, potvrdio je za NIN da je Srbiji odobreno 162,2 miliona evra od Evropske unije za saniranje posledica poplava 2014. i prevenciju i da je od toga 102 miliona evra iz pretpristupnih fondova. On ne krije: Da, da, istina je! Nijedan projekat iz dela tog paketa vrednosti 72 miliona evra nije počeo sa realizacijom, ali to zavisi od delegacije EU, kaže Blagojević.


Foto Tanjug/Irfan Ličina

Dakle, od ukupne sume iz pretpristupnih fondova EU iz 2014. godine, 72 miliona evra namenjeno je realizaciji projekata koji tek treba da počnu. Tačnije, njihova realizacija nije ni počela. Da li znate zašto? To je ipak pitanje za delegaciju EU a ne za nas. Vlada u saradnji sa delegacijom EU samo radi na odabiru projekata koji će biti finansirani, ali realizaciju preuzima delegacija EU. Projekti su davno identifikovani, još 2014. Vlada Srbije je odabrala projekte, aplicirala kod EU komisije. Ali šta se sa tim dalje događalo morate pitati EU, kaže Blagojević.
Sredstvima pretpristupnih fondova upravlja delagacija EU i reč je o projektima koje realizuje delegacija.

Samo prvi paket pomoći od 30 miliona od ukupnog iznosa od 102 miliona evra iz pretpristupnih fondova, prema Blagojevićevoj tvrdnji, aktivirano je nekoliko meseci nakon poplava. I iz tih sredstava su građene kuće, popravljene renovirane oštećene kuće, renovirani javni objekti zdravstva, školstva, kulture, sporta, izgrađen je put Krst - Korenita - Krupanj. Tim novcem pružena je pomoć poljoprivrednicima, privrednicima. I, tih 30 miliona, potrošeno je, pre no što je stigla nova poplava. Među projektima koji tek treba da se urade od preostalog novca su između ostalog i projekti izgradnje potpuno nove infrastrukture u Svilajncu, Paraćinu, Valjevu, Šapcu i Bogatiću. U pitanju su četiri projekta. Samo u Šapcu i Bogatiću se radi 24 kilometra dug nov nasip. Realizacija će trajati dve godine.

Ovaj predstavnik Vlade i dalje tvrdi da su samo nekoliko meseci nakon poplava 2014. poslati projekti za svu novčanu vrednost, ali i da su realizovani to ne bi sprečilo ovogodišnju poplavu: To ne menja situaciju. Ni u Lučanima, ni u Čačku, na primer. Moramo biti svesni da se suočavamo sa potpuno drugačijom vrstom rizika no što je to bilo 2014.

Na pitanje zašto su Lučani plavaljeni od 2014. uprkos fondovima EU još tri puta, Blagojević odgovara: Tri puta?! Ne tri puta, 103 puta! Ali nijednom nakon 2014. Samo 2014. Lučani su plavljeni sedam puta. U maju i još šest puta pre i nakon maja 2014. Neposredno nakon poplava 2014. Kancelarija je finansirala iz donacija, a Srbijavode su izvele intervenciju u Lučanima. Pročišćeno je korito reke, ojačani nasipi duž pet kilometara, pet bujičnih brana je izgrađeno, kako bi sprečile da nanosi šljunka, đubreta dođu do reke Bjelice. Nakon toga, u novembru, Lučane je pogodio novi poplavni talas. Sada su to intenzivnije padavine, 40 santimetara viši nivo Bjelice. Ako smo maj 2014. zvali katastrofalnim, sada smo imali nešto strašnije od toga. Ali, nije bilo plavljenja. Slične intervencije, vredne tri milijarde dinara preduzeli smo na 304 lokacije širom Srbije.

Šta se dogodilo sada, ako su preduzeli sve što je neophodno?Sve što je urađeno nije izdržalo. Prosto, infrastruktura nije projektovana za toliku vodu. Još jedno zašto i još jedno zato što - nikada ranije nije bilo toliko vode! Je l vi vidite da su 8. ili 7. marta imali poplave i u Abu Dabiju. Da su silni ljudi izginuli u Luizijani?

Tek nedavno je Vladi postalo jasno ono što je i laicima jasno odavno, promena pristupa plavljenju. Naš pristup u vremenu iza nas više nema smisla. Kako je Vladi to postalo jasno tek sada? E, to ćete morati da pitate nekoga ko je ranije bio nadležan, pošto ja nisam. Pravda aktuelnu Vladu Blagojević uz tvrdnje da je odmah nakon poplava 2014. uz pomoć UNDP zatražila izradu studija kolubarskog sliva. Ta studija pokazala je na koji način opštine u tom slivu treba štititi.

To su akumulaciona jezera. Šest je trenutno u fazi projektovanja u slivu Kolubare, Valjeva, Uba, LJiga, Mionice, Vladimiraca, Koceljeva. Svaki taj projekt košta šest do sedam miliona evra. Projektovanje i izvođenje radova još toliko. Ta akumulaciona jezera ne služe da poteraju vodu nizvodno, već da prikupe poplavni talas, a voda bi tokom sušnog perioda služila za navodnjavanje.

Izvođenje studije koja je ukazala na kojoj lokaciji i šta treba raditi trajalo je deset meseci i koštalo pola miliona evra. Samo studija. Realizacija košta šest do sedam miliona evra po jezeru. Isto bi trebalo uraditi za sliv Morave, čuli su preporuku eksperata prosleđenu Vladi. I, kako je nakon izrade ove studije postalo jasno šta treba uraditi, poplave 2016. za Vladu nisu iznenađenje. Šta je Vlada učinila da zaustavi Moravu? Iako eksperti ove oblasti tvrde da nema projekata za Moravu. Ni Veliku, ni Južnu a ni za Zapadnu, Blagojević tvrdi da bi analiza koje je u toku trebalo da pokaže na koliko lokacija treba da se izgrade akumulacije u slivu Morave. Ali, poplave su se ovog puta dogodile upravo u slivu Morave. Zašto do sada nema makar projekta za tu reku? Zašto ga nema bar nakon 2014? Niko nije razmišljao na taj način, priznaje Blagojević.

U ovom trenutku ima sredstava za šest jezera u slivu Kolubare. Samo za tih šest. Potrebe za brojem akumulacionih jezera nisu poznate za sliv Morave, jer vlasti su odlučile da se primarno bave kolubarskim slivom, jer od ukupne štete poplava iz 2014. milijardu i 700 miliona evra - milijardu evra je procenjena šteta u basenu Kolubare, pre svega zbog potapanja površinskog kopa uglja, i Obrenovca. I ono što se u organizovanim državama zovu strateški nacionalni interesi to se kod nas rešava ad hok. Tek nakon katastrofalne poplave 2014. procenjeno je da se Obrenovac od poplava ne štiti u Obrenovcu, jer onog trenutka kada voda dođe do Obrenovca nema te sile koja može da je zaustavi. Izgradnja akumulacionih jezera je jedini način da se taj grad sačuva.



Foto Tanjug/Ministarstvo odbrane

Kada su u pitanju poplave, nema sigurnog predviđanja. Tokom 2014. najveću opasnost je predstavljao kolubarski sliv, sada je to Morava. Zato je neophodan sistemski plan zaštite. I za to nedostatak novca nije opravdanje. Dokaz za to je činjenica da šteta prevazilazi investiije, ali trebalo je nahraniti glasačke listiće? Sitne političke interese?

Predstavnici vlasti kažu: Budite sigurni da ni dinar nije otišao sem za ono za šta je namenjen. Jer prvo pitanje svakog donora je za šta biste potrošli pare, pa tek onda odobrava sredstva i kontroliše ih. Ovih milijardu i 700 miliona evra štete iz 2014. i dodatnih 2,2 miliona evra iz 2016. nas ne uveravaju u to.

I, još nešto, u izveštaju Srbijavoda posle poplava 2014. konstatovano je da su poplavni događaji u aprilu i maju 2014. prevazišli istorijske maksimume po razmerama, trajanju i dotocima na pritokama Drine, u slivu Kolubare i na Zapadnoj Moravi! Dakle, imali su upozorenje za Moravu, koja je plavila i sada.

Marina Babić Mladenović iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi kaže da kada ste uradili sanaciju, niste rešili problem jer njega rešava samo izgradnja akumuklacionih jezera. Pronašli smo 16 lokaliteta na pritokama Kolubare gde bi takve objekte mogli da sagradimo. Za sada ne postoji projekat za čitavu Srbiju, jer niko nije naručio. Za Obrenovac, i kolubarski sliv nismo dobili sredstva naših institucija, ne, ne, ne. To radimo sredstvima japanske donacije koja je usmerena preko UNDP, a to je za kolubarski sliv od 4.000 kvadratnih metara približno pola miliona dolara. Na osnovu toga izračunajte potrebe za čitavu Srbiju. A problema imamo na Zapadnoj Moravi, u slivu Južne Morave, Timoka, Mlave, Peka, pritoka Velike Morave.

Iz godine u godinu se smanjuje fond za studije i projekte, taj iznos u Srbijavodama je nula. To je pokazatelj kada i kako se vlasti sete finansiranja vodoprivrede. Tajming je uigran. Start oglašava signal za uzbunu kao u Arilju, kada poplave počnu. A onda, kako to Velja Ilić da objasni kada voda pada kao nenormalna. A niko se nije nadao.