Arhiva

Viking na suvim veslima

Dragan Jovanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Viking na suvim veslima
Još mi je pred očima ta slika iz Vidova; samo inje i magla, ne vidi se dalje od nosa. I, uvrteo sam sebi u glavu idiotsku misao; da je Suva planina pobegla iz Srbije za Kašmir. A, i tamo postoji reka Nišava i pored žive plavooki, prelepi ljudi slični Srbima. A čujem da je Vučić, umesto za Banjaluku, zapalio za Indiju?! Za Svetog Nikolu, siđem u Belu Palanku kod slikara Dragičke na slavu, a tamo je i Miloš Macanović koji snima dokumentarac o njemu, o belopalanačkom „unuku“ Leonarda da Vinčija. Posle večere, krenemo na espreso u „MGM“ čija je vlasnica Jaca, supruga gradonačelnika Miljka. Kad, oćeš, bato! Poreska uprava iz Pirota zatvorila Jacin kafić zbog „neplaćanja poreza“ i „zapošljavanja radnika na crno“! E, sad, i patrijarh Irinej je izjavio da Crkva neće da plaća porez dok joj se ne vrati sva oduzeta imovina, i, nisam nešto čuo da je beogradska poreska uprava zatvorila Irinejevu „firmu“ koja se nalazi, tu, odmah, preko puta Saborne crkve. Besan, valjda, zbog dvostrukih poreskih aršina, Miljko je dao otkaz – Limunadi?! Hoću reći, arheologu Zoranu Mitiću, direktoru belopalanačkog muzeja, inače, prvaku varoške opozicije. Zbog Limunade se, pak, digla cela srpska arheološka zajednica. I sada me, baš, zanima; šta će Vučić da radi sa Miljkom, najpopularnijim preletačem poslednjih lokalnih izbora u Srbiji? Neće, valjda, zbog Miljka da zarati i sa arheolozima? Mada, koja je pa vajda od arheologa!? Samo koče izgradnju Koridora od Sićeva do Pirota. Vazda nešto prčkaju, pa ministarka Zorana mora to da zatrpava. Eto, o tome razmišljam dok veslam na suvim veslima u parkiću u Vidovdanskoj, na južnom Vračaru. Veslam kao sumanut, i, sve mi se čini da sam, nekad, bio Viking! Veslam, a sve pusto, bato, nigde žive duše! Čuj, minus četrnaest, pa šta!? Kod nas Vikinga je to prolećna temperatura, dušu dala za kupanje u reci, jezeru, pa i moru... Veslam, tako, veslam, i, stignem do Severnog mora! Tu se malo odmorim, razbijem led, pa se bućnem go da se osvežim. I, mislim se; da li da krenem na istok, ka našem vikinškom Novgorodu? Ili da zapucam na zapad, ka Farskim ostrvima ili do Amerike gde smo, mi, Vikinzi, stigli petsto godina pre onog hvalisavca Kolumba. K. G. Jung, moj guru iz Švice, mi „džogira“ po mozgu: „Lepo je od tebe što si hteo Srbima da vratiš arijski ponos! Pod nos si im stavio vikinške rune iz Soluna u kojima lepo piše da je Hrist bio vođa velikog ustanka Panona, Ilira i Dalmata protiv Tiberija. Ali, onda je usledila Petrova izdaja, pa je Hrist, na prevaru, uhvaćen u Solunu, a razapet u Rimu. I sve se to desilo u – devetom veku!!! Nego, ti kao da si zaboravio da te Bilja poslala po svinjsku plećku kao i svakog Božića. Gledam, bre, u plećku, bar, jednom godišnje da vidim šta će biti sa mnom, Srbijom, ali i sa Evropom.“ Klomparam od Đerma do Kalenića, i vraćam se u Gročansku sa svinjetinom bez plećke! Ne može, bajo, da se ide u Evropsku uniju, a da se gata u plećku. Vraćajući se sa Kalenića, prolazim ulicom vojvode Dragomira jer tamo je kuća dr Vojislava Vučkovića, kompozitora i filozofa, inače, osnivača i prvog glavnog urednika NIN-a. Uvek se poklonim pred tom kućom, kao pred crkvom. U toj kući su Vučkovića i ubili agenti Specijalne policije, zajedno sa njegovom Fani, 25. decembra 1942. godine... Tu bi i moja Crna da se petlja: „ Dobro ste vi, ninovci, prošli sa građaninom Nebojšom. Da je bio zadrt mogao je i da zabrani NIN! A mogao je svom gazdi da predloži da se, zbog Savamale i NIN-a, uvede, onako, uoči Božića, i Šestojanuarska diktatura! Srbi to ne bi ni primetili. Nego, samo ti veslaj, Vikinže, na suvim veslima, daleko su i Novgorod, a i Farska ostrva.“