Arhiva

Rat svile i sukna

Dragana Nikoletić | 20. septembar 2023 | 01:00
Rat svile i sukna
Dok su pojedini beogradski muzeji zatvoreni, pod rekonstrukcijom kojoj se ne vidi kraja, ili nemaju adekvatan prostor, ili ih publika zaobilazi, ili pojma nema ni gde se nalaze, pa čak ni da postoje, u Etnografskom muzeju ključa od unutrašnje napetosti. Svi čekaju posledice izveštaja vanredne interne revizije i stručnog nadzora, koje je sprovelo Ministarstvo kulture i informisanja krajem prošle godine. Po prvom, finansijskom uvidu, rukovodstvu se upućuje četrdesetak primedaba i preporuka koje laiku deluju drastično. Jer, niti se redovno dostavljaju izveštaji o radu Nadzornog odbora, niti su precizni oni o obrtu novca, niti se (uvek) poštuje zakon o javnim nabavkama, niti postoji kontrolni mehanizam pri obračunu i isplati materijalnih nadoknada. Plate se pojedincima, uključujući i direktorku ustanove dr Mirjanu Menković, uplaćuju sa povećanim koeficijentima u odnosu na zakonom propisane, popis imovine je nepotpun i prate ga nedosledna interna akta. Pazar se neblagovremeno uplaćuje, cenovnik artikala iz muzejske prodavnice nije sređen, istovremeno se sklapaju ugovori o volontiranju i o radu, za ista lica i u istom periodu... Donatorima (Unesko) nije vraćen nepotrošeni novac (oko 3.000 dolara), vrši se transfer sa računa sopstvenih prihoda na budžetski račun, jedno se plati, drugo proknjiži, jedno naruči, drugo nabavi, pa se desi da se umesto usluge prevođenja i digitalizacije tekstova za publikacije, dobiju usluge molerskih i sličnih radova, kao i foto-opreme, uz nadoknadu od 2.876.568,20 dinara zanatskoj radnji Home art 3M u 2015. godini. Nedoslednosti u odnosu na uredbe dešavaju se i pri upotrebi službenih vozila, u dokumentaciji službenih putovanja, pa čak i kod solidarne pomoći za smrt bližnjeg zaposlenih, od oko 63.000 dinara, nema rešenja za isplatu ni adekvatnog potpisa. Stručno usavršavanje kadra obavlja se po proceni direktorke, a ne po propisanom načinu izbora. Pri nabavci muzejskih eksponata ne vodi se računa o uputstvima eksperata nadležnog Narodnog muzeja, niti su dokumenti usaglašeni. I tako dalje, piše u izveštaju revizione komisije. Kad je u pitanju stručni nadzor nad Etnografskim muzejom i nedavno obnovljenom depandansom - Manakovom kućom, Muzej je prošao sa znatno manjim brojem zamerki. Istina, metodom slučajnog uzorka ustanovljeno je da je muzejska dokumentacija zbirki nepotpuna, dok primopredaja zbirki prilikom odlaska kustosa u penziju nije vršena komisijski. Izvršen je popis umetničko-istorijskih predmeta, ali ne i revizija njihovog stanja. Ustanovljeno je da se u prodavnici u Manakovoj kući pored suvenira, prodaju i sapuni i vina..., što nije u domenu muzejskih delatnosti. Ostalo je manje–više u redu, pa čak i najsporniji predmet – haljina sa zlatovezom kao deo građanske nošnje Makedonije, na čije oštećenje su ukazivali muzejski radnici telefonskim pozivima NIN-u. Naime, komisija Ministarstva utvrdila je da ovaj artefakt iz zbirke Hristifora Crnilovića nije pretrpeo promene čišćenjem (specijalnim) usisivačem. Haljina je ipak povučena iz stalne postavke Manakove kuće u čijem je sastavu bila donedavno, dok se ne obezbede sredstva za stručnu konzervaciju uz neophodne pripreme. Neke od preporuka komisija su ispoštovane, recimo, Unesko-u je vraćen nepotrošen novac, a za druge se rukovodstvo obavezalo da će ih se nadalje pridržavati, što će sve Ministarstvo uzeti u obzir pri donošenju odluke o eventualnim merama. Kao i „šta je od propusta posledica sticaja okolnosti, šta učinjeno iz nehata, da li je bilo grubog zanemarivanja propisa, šta je od propuštenog bilo na direktorki, a šta na Upravnom odboru“, kako navodi ministar Vladan Vukosavljević. Međutim, slučaj Etnografskog muzeja ima (bar) još jedan sloj predistorije: sprovedenu finansijsku kontrolu Ministarstva finansija, Odeljenja za budžetsku inspekciju u avgustu 2015, povodom koje je ovo ministarstvo podnelo prekršajnu prijavu protiv Mirjane Menković, tada v. d. direktora ustanove i još nekih lica. U izveštaju i prekršajnoj prijavi Menkovićevoj se ponavljaju neka imena i postupci, a nekad i obe stvari zajedno, kao u primeru nepoštovanja postupka javnih nabavki prilikom angažmana privatne advokatske kancelarije (Popović i Mijailović) i firme Home art (bez 3M). Granski sindikat kulture i informisanja „Nezavisnost“ podneo je u aprilu 2016. krivičnu prijavu protiv tada v. d, a u međuvremenu direktorke, po istim i još nekim stavkama, preimenujući „nepoštovanje odluka“ u „zloupotrebu službenog položaja“. Upravo aktivnosti ovog sindikata, tj. njegovog ogranka pri Etnografskom muzeju, direktorka Menković smatra „privatnim ratom“ koji su protiv nje poveli predstavnici „Nezavisnosti“. Jer, kako kaže, ako je i bilo grešaka, one su logična posledica ogromnog posla koji se na nju svalio po dolasku na čelo institucije na mesto v. d. i po zvaničnoj inauguraciji. „Moja je najveća krivica što sam imala neograničeno poverenje u saradnike, neopravdano, kako se ispostavilo“, tvrdi Menkovićeva. Potrebno je imati celovitu sliku kako bi se sudilo, naglašava, a ona podrazumeva i razliku između zatečenog i trenutnog stanja u ovoj ustanovi od nacionalnog značaja. I činjenice što se latila racionalizacije poslovanja institucije usmerivši je na modernizaciju i obnavljanje kadrova. Stoga je redefinisala odnos između prostora za depoe i kancelarije kustosa u zgradi na Studenskom trgu, smatrajući nelogičnim da na depoe ide 1.500 kvadrata, a 2.400 na kancelarije. Depoe je izmestila na šesti (što joj se interno spočitava jer po muzeološkim pravilima najviši spratovi su rezervisani za ljudstvo), skupa sa „zakupcima“, „Čigojom“ i Udruženjem dramskih umetnika Srbije, sve „uredno obeležila i opremila po najvišim standardima“, ostavivši administrativnu mogućnost za dalju restauraciju. Za restauraciju, sanaciju i nadogradnju, je opet, urađena projektna dokumentacija, i „debelo“ plaćena (oko 13 miliona dinara) Mašinoprojekt kopiringu, koji nije dostavljao redovno izveštaje o napredovanju posla, prema primedbi komisije Ministarstva. Direktorka je, kako kaže, spremna da prihvati odgovornost, premda je sve što je činila bilo na korist Muzeja, tvrdi. U to spada i volonterski angažman mladih kustosa, stimulisan većom nadoknadom od propisane (troškovi prevoza, što je u izveštaju Ministarstva „pogrešno shvaćeno“), kao „istovremeno sklapanje ugovora o volontiranju i o radu, za ista lica i u istom periodu“. Anganžman volentera stimuliše se iznosom od 10.000 do 18.000 mesečno, kaže direktorka, dok predstavnici „Nezavisnosti“ tvrde da je ova cifra dvostruka. Osim „haosa“ po depoima koji ilustruje fotografijama, Menkovićevu je sačekao i nasleđen dug od 4,5 miliona dinara po raznim stavkama, kao i „fiktivni programi, izdati (i okupirani!) svi muzejski prostori predviđeni za prodavnice, druženja, tone fizičkog đubreta pohranjivanog godinama“ po svim ćoškovima. Sve to je dovedeno u red, pa Muzej sada beleži „neke od najboljih rezultata u srpskoj muzejskoj delatnosti uopšte“, kako uspeh definiše direktorka. Što se koeficijenata plata tiče, to je ostavila za kraj dugog spiska promena, zbog predstojeće nove uredbe o isplatama zarada zaposlenim u javnim službama. Ili? Dok se čeka odluka Ministarstva o „merama koje su im na raspolaganju“, a koje će biti predložene ili neće, nakon što se razmotre svi relevantni faktori, u Muzeju rastu tenzije. Iako ima onih koji tvrde da se sve diktira „odozgo“, a sve drugo je po principu „sjaši Kurta da uzjaši Murta“, bilo je i otpuštanja. E sada, da li po osnovu neusaglašenih mišljenja, tj. pripadnosti „Nezavisnosti“ ili nekom drugom, i o tome će Ministarstvo da odluči „najkasnije do sredine marta“, kako je obećano. „Taj se rok stalno pomera“, naglašavaju u „Nezavisnosti“. Kako se sve to odražava na prosečnog posetioca? On, možda, još nema koristi od gostovanja Etnografskog muzeja u Bakuu, u Azerbejdžanu, dok se poseta ne uzvrati, niti od predstojećeg puta jedne od zbirki za NJu Delhi u Indiji... Niti su očigledne beneficije od sklopljenih dogovora sa bratskim ustanovama iz regiona. Niti od selidbe kancelarija i depoa, modernizovanja prodavnice... Nema čini se ništa, niti posetilac želi da se vrati u Muzej čija stalna postavka nije promenjena više od tri decenije. Otkad u prizemlju velelepne zgrade stoje statične figure u narodnim nošnjama, možda dragocene, ali smrtno dosadne po današnjim nazorima.