Arhiva

Podizanje i podilaženje

D. Pejović | 20. septembar 2023 | 01:00
Neformalnim sastankom u organizaciji Federike Mogerini, evropske komesarke za spoljnu politiku, Hašim Tači i Aleksandar Vučić potvrdili su višemesečne spekulacije da će se, posle gotovo polugodišnje pauze, dijalog između Beograda i Prištine premestiti na predsednički nivo. Zvaničan izraz je, zapravo, podići na predsednički nivo, a da li je reč o višem ili nižem nivou kad se zadatak vlade, kao najvišeg organa izvršne vlasti, prebacuje na predsednika druga je tema - o odnosima moći, demokratiji i unutrašnjem uređenju. Ustavno posmatrano - članom 123, o nadležnostima Vlade u stavu jedan propisano je da politiku zemlje utvrđuje Vlada. Kako unutrašnju tako i spoljnu, dakle. Pošto je prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Priština, iz aprila 2013, Ustavni sud Srbije proglasio političkim aktom, odbacivši tako inicijativu za ocenu njegove ustavnosti, pitanje je logično - ima li predsednik ovlašćenja da pregovara? Opozicija u Prištini tvrdi da njihov predsednik nema prava na to i da nastavak dijaloga treba da sačeka sve manje izvesno formiranje vlade nakon izbora. U Srbiji se ni opozicija ni stručnjaci još nisu pobunili (ali ne samo zato što im je razgovor sa Ramušem Haradinajem teško zamisliti), iako je promena formta bila jasna od kada je u pratnji tadašnjih premijera Vučića i Ise Mustafe, 25. januara, put Brisela krenuo i predsednički dvojac - Tomislav Nikolić i Hašim Tači. Aktivno učešće Evropske komisije u prebacivanju razgovora na nivo na kome se danas nalaze dva glavna aktera procesa, dojučerašnji premijeri, ne dokazuje samo zadovoljstvo Brisela ličnostima i kooperativnošću Vučića i Tačija nego i prilagodljivost evropske birokratije unutrašnjim okolnostima i potrebama. Prilagodljivost, koja se, kad je Srbija u pitanju, uglavnom čini nemogućom.