Arhiva

Pisci i karneval

Mića Vujičić | 20. septembar 2023 | 01:00
Prošlo je tačno šest decenija otkako se u Beogradu održava najvažnija književna manifestacija. Novinar NIN-a, potpisan inicijalima D. A., objavio je novembra 1957. komentar o drugom Jugoslovenskom sajmu knjiga (godinu dana ranije bio je na prvom, održanom u Zagrebu, začuđen što u prostoru nema više zelenila i što se tako zbrzala manifestacija dodele povelje za životno delo Ivi Andriću). Tridesetak hiljada posetilaca, dvadeset hiljada izloženih knjiga, šesnaest zemalja učesnica, stotinu izdavačkih preduzeća, milionski poslovi u dinarima i dolarima – pisalo je u prvim redovima tog starog teksta, pod naslovom Veliki uspeh, ali ponovljene su neke prošlogodišnje greške. Na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, održanom od 22. do 29. oktobra, predstavilo se 403 domaća i 116 stranih izlagača, a hale je samo tokom jednog dana posetilo više od 33.000 ljudi. Nagradu izdavač godine dobila je Akademska knjiga, dok su za izdavački poduhvat nagrađena izdanja Savremena nemačka drama (štampao Zepter Book World) i Sto predstava baleta i umetničke igre naših prostora (Cicero i Orion Art). Dečju knjigu godine napisala je Jasminka Petrović (Sve je u redu; Kreativni centar), a specijalna priznanja, pored ostalih, pripala su Srpskoj književnoj zadruzi (125 godina od osnivanja), Milošu Jevtiću za 216 naslova iz kolekcije Odgovori, i ediciji Enciklopedija filozofskih nauka Nikole Kajteza. Žiri je priznanje za mladog dizajnera dodelio Sanji Polovini za Doručak kod Tifanija Trumana Kapota (IPC Medija) i delu Književna fantastika (Kontrast). Izdavač Gojko Božović rekao je za NIN da ima dva utiska. Pre svega da su domaći pisci postali nevidljivi i skoro suvišni. „Skoro da ih ne možete videti ni u jednom kontekstu koji je u vezi sa izdavačima...“ Takođe, misli da je Sajam izgubio značaj kulturne manifestacije i postao autlet za knjige. „Umesto kulturne i izlagačke dimenzije dobio je prevashodno karnevalsko-vašarsku dimenziju, sa mnoštvom brendova koji nemaju veze s književnošću i s puno reklama koje uništavaju estetiku manifestacije“. Plaši se da takva vizuelna slika nije privlačna velikom broju posetilaca. „Uticaće da cela stvar dobije na zabavljačkom aspektu i potisne sadržaje koji su ga učinili važnim događajem.“ Još u NIN-ovom članku iz 1957. primećeno je kako se objavljivanje dela najvažnijih jugoslovenskih stvaralaca tempira za oktobar (eseji Isidore Sekulić ili Vučove pesme). Da li su domaći pisci zaista postali nevidljivi? „Da, jer je izgubljena programska uloga. Postoje programi, ali u sporednim salama... Na tržištu, dela naših autora imaju sve manji potencijal. Osvaja palp literatura, prevashodno prevedena. Ovdašnji autori nisu više važni za oblikovanje imidža izdavača.“ Urednica Lidija Kusovac smatra da mnogi posetioci dolaze ne znajući šta žele, i lutaju od štanda do štanda. „Dolaze zbunjeni, ali me raduje što neki od njih zaista priđu sa spiskom i tačno znaju šta hoće.“ Primećuje da postoje čitaoci verni kvalitetnoj književnosti. Ističe da novi roman DŽ. M. Kucija Isusovo školovanje uopšte nije lak za čitanje, ali ipak jeste jedan od najtraženijih. U poplavi izdanja (premda se sada već obazrivije koristi reč hiperprodukcija), ona skreće pažnju na kuće koje decenijima, ne podilazeći trendovima, neguju svoje čitaoce. Kraljevina Maroko biće sledeće godine počasni gost. Ovogodišnji Sajam knjiga, posvećen nemačkom jeziku, s ekskluzivnim gostima iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Lihtenštajna, pamtiće se i po dolasku Herte Miler, jedne od najboljih svetskih spisateljica. Nobelovci ne dolaze često i zato ne bi bilo loše da se sledeći put s njima malo više razgovara o literaturi.