Visoka cena propusta

Da bi sanirala štetu koju neracionalna javna administracija i državni organi načine u svom radu, država godinama unazad iz budžeta izdvaja sve veće iznose. Budžetski rashodi, planirani za narednu godinu, povećani su ne samo zbog činjenice da će plate i penzije rasti s početkom 2018, već i zbog ogromnog povećanja ostalih tekućih rashoda, i to za 40 odsto. U poređenju sa budžetom iz 2017, trošak za penale, kazne i naknade štete povećan je sa 11 na 20 milijardi dinara, gotovo dvostruko, a tri puta je veći nego što je bio 2013. Dodatno, Fiskalni savet upozorava da „precizna evidencija problema koje država mora da sanira iz budžeta i dalje ne postoji. Nema pregleda koji na sistematičan način prati učešće Srbije u sudskim sporovima, niti je poznato koje bi potencijalne obaveze i u kom roku mogle da opterete budžet“. Činjenica je da gotovo da i nema slučaja pred međunarodnom arbitražom koji je Srbija uspela da dobije, a najsvežiji primer je obaveza da se iz budžeta plati 40 miliona dinara u ime RTB Bor jednoj grčkoj kompaniji. Istovremeno, poznato je i da država novac za investicije odobren od međunarodnih finansijskih kreditora uglavnom ne povlači u predviđenim rokovima, zbog čega se onda novcem poreskih obveznika plaćaju kazne za nepovlačenje, pa je šteta po Srbiju dvostruka. Infrastruktura se ne gradi na vreme, a pritom se zbog te činjenice plaća i kazna onima koji po povoljnijim uslovima od tržišnih pozajmljuju državi novac. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, navodi da je reč o neracionalnom trošenju budžetskog novca, te da se očekuje da se iznosi koje će država morati da plaća ubuduće zbog izgubljenih sudskih sporova dodatno povećavaju. U svojoj oceni budžeta za 2018, Fiskalni savet navodi da je „moguće da budžet nije u potpunosti obuhvatio sve potencijalne obaveze koje bi mogle da se preuzmu tokom godine, usled čega ocenjujemo da bi plan mogao biti probijen za najmanje nekoliko milijardi dinara“. I pre nego što je predlog budžeta za narednu godinu stigao pred poslanike, Petrović je upozoravao da je jedan od fiskalnih rizika činjenica da se povećava i broj tužbi, odnosno izvršnih presuda u korist zaposlenih u neprivatizovanim državnim preduzećima koje je država svojim odlukama godinama držala u povlašćenom položaju, dozvoljavajući im da ne plaćaju obaveze, uključujući i plate zaposlenima. Pošto svoje zaostale zarade nisu mogli dobiti od preduzeća, odnosno nisu mogli tužiti preduzeće koje je uživalo podršku države, ti radnici su svoja prava potražili pred sudovima tužeći državu. Petrović upozorava da je trošak takvih sporova dostigao 200 miliona evra, a raste i rizik da tim putem krenu i komercijalni poverioci istih tih preduzeća. Ako se obistine i najave udruženja penzionera koji prete da će tužiti državu, bilo pred domaćim ili međunarodnim sudskim instancama zbog činjenice da im je protivustavno smanjen iznos penzije koju su prethodno stekli, ove ili narednih godina, rashodi za plaćanje takvih sporova prete da u državnom budžetu postanu jedna od najznačajnijih rashodnih stavki. Udruženje sindikata penzionera Srbije po drugi put podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti odluke da se u okviru fiskalne konsolidacije smanjuju stečeni iznosi penzija, i tvrde da ukoliko dobiju potvrdan odgovor tužiće državu, a ukoliko Ustavni sud odluči da je zakon u skladu sa Ustavom Srbije, pravdu će tražiti u Strazburu. Pritom, najavljuju i pojedinačne tužbe penzionera Komitetu za socijalna prava, kao još jedan način da povrate oduzeti novac. Ako se ovo obistini, pitanje je odakle će država obezbediti novac da ove eventualne presude i plati. Još jedna fiskalna konsolidacija bila bi nemoguća, jer bi do neplaniranog troška i došlo zbog ove koja je već sprovedena. Neracionalno je očekivati da se taj novac može obezbediti rastom prihoda u budžetskoj kasi, a ako se posegne za onim jedinim što preostaje, a to je rast deficita, ispostaviće se da je stezanje kaiša zarad uravnoteženja budžeta bio jalov posao.