Odmeravanje preko nemoćni

Znaju predizborne kampanje da zaliče na farsične igrokaze, a s veličinom uloga raste i mogućnost da poprime oblik tragikomičnog vica. Apsolutna prevlast SNS-a konačno bi mogla da se zaljulja nakon predstojećih izbora za gradonačelnika Beograda, i bilo je dovoljno da se bivši gradonačelnik Beograda i lider DS-a Dragan Đilas kandidaturom i otvoreno vrati u politički život, kao verovatno jedini koji bi mogao da pobedi vladajuću koaliciju (što mnogo govori i o njoj, i o opoziciji, i o njemu), kako bi se politička stvarnost čudno izlomila. Naime, kao što nikakve sumnje nema da je Đilas poželeo da donacijom od 280.000 dinara Ustanovi za decu i mlade sa smetnjama u razvoju „Sremčica“ otvori svoju predizbornu kampanju, nema sumnje ni da je neprihvatanje te donacije veoma loše proračunat, impulsivan potez koji potpada pod strateško odbijanje ma kakve veze s nenaprednjačkim kadrovima. Iako v. d. direktora „Sremčice“ Sandra Perić nije odgovarala na pitanja novinara, poznato je da je izvesno dobrodošla donacija odbijena jer nije bila odobrena u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Izvesno to nije bila odluka resornog ministra Zorana Đorđevića, a verovatno ni premijerke Ane Brnabić. Pitanje je i da li iza nje stoji predsednik Vučić, budući da je medijski dovoljno lukav da bolje računa. Čitav slučaj otvara pitanja koja direktnije zadiru u prirodu političkog takmičenja i manje se tiču toga ko je nosilac koje liste. Đilas je kao gradonačelnik koji je vlast i socijalni mir branio koliko-toliko socijalno odgovornim politikama, verovatno želeo da se ponovo isto profiliše, u čemu aktuelna vlast nije želela da učestvuje. Ako dobrobit najnemoćnijih za sada zavisi od nečije kampanje, isto se može reći i za pričinjenu štetu. Đilas tvrdi da novac potiče od odštete koju je dobio nakon što je tužio Pink.