DŽaba krečimo ako pametno ne trošimo

Nakon niza izuzetno restriktivnih, budžet za MUP u 2018. biće značajno, za oko 14 odsto veći nego lane. Za zarade je predviđeno devet odsto više novca, što je u skladu sa najavljenim povećanjem plata, a znatno su povećani izdaci za kapitalna ulaganja i opremanje. Uvećan je i fond za nagrade, a delimično smanjeni fondovi za naknade troškova. Među kapitalnim izdacima istaknuto mesto zauzimaju stavke za nove nabavke vozila (850 miliona), pokrivanja saobraćajnica kamerama (970 miliona), modernizaciju informacionog sistema (475 miliona) i nabavke mašina i opreme za potrebe zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (250 miliona). Sav taj novac biće utrošen preko javnih nabavki. Imajući u vidu blisku prošlost i niz spornih nabavki za policiju, ostaje bojazan da će se i u 2018. deo novca potrošiti nesvrsishodno. Uprkos tome što MUP ima zaokružen pravni okvir i pravila za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama, dobri zakoni nisu doveli do značajno bolje prakse. Loša praksa je najprimetnija u planiranju kapitalnih nabavki, slaboj kontroli poverljivih nabavki i pogoršanju nivoa konkurentnosti. Republička komisija za zaštitu prava ponuđača je u poslednje četiri godine, delimično ili u celosti, poništila 48 postupaka javnih nabavki MUP-a. Problem nije u broju već u vrednosti, jer na poništene postupke otpada čak četvrtina ukupne vrednosti svih nabavki MUP-a. Dve trećine vrednosti osporenih nabavki odnose se na obuću, uniforme i vozila za policiju – upravo na one stvari za koje će MUP u 2018. izdvojiti više novca. Rizik je veći jer i dalje nema propisanih standarda kvaliteta, već se kvalitet utvrđuje jednokratno, za pojedinačne nabavke, čime se onemogućava potencijalnim ponuđačima da se unapred pripreme za ove postupke i ponude bolje uslove. Ovakva praksa često je dovodila do nabavke robe slabijeg kvaliteta, što je pratilo primetno nezadovoljstvo policajaca. Drugi primer lošeg planiranja je praksa nabavke izuzetno skupih tonera originalnih proizvođača, rasprostranjena u celom javnom sektoru. Ova nabavka će bespotrebno MUP koštati milion evra više u naredne tri godine. Kupovinom kvalitetnih zamenskih tonera, koji koštaju i 10 puta manje od originalnih, MUP bi ušteđenim novcem mogao da nabavi još 100 patrolnih, 16 najsavremenijih vatrogasnih vozila ili deo novog kontingenta uniformi i obuće za policiju. Javnost je već tri meseca uskraćena za odgovor zašto je Vlada proglasila poverljivom nabavku 710 patrolnih vozila. Koje su to informacije ključne za bezbednost koje kriju obeležena patrolna vozila? Posle brojnih nabavki vozila koje su sprovedene javno, opravdano je sumnjati da li se tajnošću u ovom postupku zapravo kriju informacije koje nemaju veze sa bezbednosnim interesima, već poslovne tajne – na primer informacije o ponuđačima ili uslovima održavanja vozila i garancije. Tišina u ovom slučaju govori mnogo o slobodi kontrolnih institucija da rade svoj posao i utvrde da li je nabavka opravdano ili neopravdano označena kao tajna. Pogoršani su i rezultati u oblasti zaštite konkurencije. U poslednje dve godine smanjen je prosečan broj ponuda. Ako se izuzmu okvirni sporazumi o servisiranju vozila koje vrede svega četiri odsto od ukupne vrednosti nabavki za MUP, broj ponuda po ugovoru je značajno ispod ionako slabog nacionalnog proseka. Od 2013. do ove godine broj ponuda po ugovoru sa MUP je pao sa 3,2 na 1,9 u proseku, dok je nacionalni prosek 2,9. Takođe, povećan je udeo nabavki sa jednom ponudom, kao i procenat ugovora koji su zaključeni po maksimalnoj procenjenoj vrednosti nabavke u otvorenom postupku. Sve to negativno utiče na ekonomičnost nabavki za MUP. Srbija nije u mogućnosti da razbacuje novac. MUP-u je potrebno bolje planiranje, bolja analiza tržišta i jasno utvrđeni standardi kvaliteta. U ovome može da pomogne dosad nevidljiva Služba interne revizije MUP, koja bi trebalo da preispituje velike i poverljive nabavke, ali i Državna revizorska institucija, koja je poslednji put proveravala poslovanje MUP davne 2012. Sa većim budžetom, MUP u 2018. ima priliku da unapredi praksu nabavki, pametno utroši raspoloživi novac i poveća poverenje ponuđača, građana i zaposlenih. To bi značajno doprinelo unapređenju bezbednosti kao četvrtog postavljenog prioriteta u ekspozeu nove predsednice Vlade.