Veseleilo

Jerusalim je, vidim, opet u svetskoj žiži zbivanja, a bio sam u toj varoši pre trideset godina, nekako uoči Černobilja. Odseo sam u jednom palestinskom hotelčiću, čiji je vlasnik s ponosom pričao kako je njegov gost bio mladi Haile Selasije, kasnije car Etiopije. A, sećam se, te 1986. u Izrael su masovno avionima deportovani - etiopski Jevreji! I, odmah su ih regrutovali u izraelsku vojsku. Tada Jerusalim, baš kao i danas, nije bio baš miran grad. I uprkos upozorenjima, voleo sam da gluvarim Jerusalimom do u sitne sate ne bih li naleteo na duh nekog od starozavetnih proroka i od njega nešto čuo, a što ne piše u Bibliji. Ali, kod Zida plača naleteo sam na „trojku“ sa crnoputim Etiopljaninom. Ponudili su se da me otprate do mog hotelčića, a meni je to bila zgodna prilika da porazgovaram sa Jevrejom iz Etiopije. Od njega sam, prvi put, čuo da je Mojsijev kovčeg u Etiopiji u gradu Aksu, na Rogu Afrike i da se još uvek nalazi u kapeli tamošnje pravoslavne crkve. Moram da priznam da ga baš nisam shvatio ozbiljno. Ali, onda prođu godine i godine, i onomad, na Histori kanalu naletim na prilog o Mojsijevom kovčegu u Etiopiji. Elem, kovčeg je donet u Aksud pre 2.500 godina. I Biblija spominje kraljicu od Sabe, ali ne i da je ona bila Etiopljanka i da se zvala Makeda. Bila je prelepa, veoma bogata, ali i mudra, baš kao Kleopatra, i čuvši za mudrog kralja Solomona otputovala je u Jerusalim. I, gle, između njih je buknula ljubav, a rodio im se i sin Menelik, utemeljitelj dinastije Solomona, čiji je poslednji potomak bio pomenuti car Haile Selasije koji je umro 1975. Abune Paulos, pokojni poglavar pravoslavne crkve u Etiopiji je rimskom papi Razingeru otkrio tajnu da je Mojsijev kovčeg u Aksudu. Tom prilikom je papi rekao da „kovčeg nije napravljen ljudskom rukom“ i da „kovčeg ima moć da premešta brda i da uništi čitave vojske“!? U Drugoj knjizi Mojsijevoj, pak, nađem da je kovčeg sagradio Veseleilo i ovo srpsko ime me je iznenadilo, kao kada je Frojd napisao da Mojsije nije Jevrejin. E, sad, u Bibliji ne piše da je Veseleilo čovek, da je ljudsko biće. K. G. Jung, moj guru iz Švice, na ovo burno reaguje: „Šta ako je Veseleilo bio jedan od anđela iz Knjige o Enoku koja kao apokrifno delo nije ušla u Bibliju!? A, kao što znaš, u Knjizi o Enoku gotovo svi anđeli imaju srpska imena te i nije li Veseleilo - VESELIN!? Ali, pusti to, idemo dalje! O kraljici od Sabe se, šatro, ništa ne zna, a ime joj je bilo Makeda? Da li zato što je Makedonka?! I nije li to onda i Kleopatra makedonska kraljica koja je samo odrasla u Egiptu gde je njen otac Ptolomej samo službovao! A ako je car Solomon u stvari Solunjanin, nije li onda Solun pravi Jerusalim? Bajdvej, izraelski arheolozi sve glasnije tvrde da Solomonov hram u Jerusalimu uopšte nije ni postojao!“ Od ovih Jungovih reči hoće glava da mi pukne te bežim u parkić u Vidovdanskoj na „suva vesla“. I veslam li, veslam, krenem tako sa južnog Vračara put Hiperboreje, put Aljaske gde domoroci već pet hiljada godina žive od lova na kitove. Kad, gle, i oni počeli da se mole Isusu iz Nazareta pre nego što krenu u lov na kitove. I, šta ću, beži nazad, za Srbiju, pritom se kolebam da skrenem za Etiopiju. Mada moj Alek merka Kubu za azil. Tim pre što se ne zna kako je prošao kod Putina u Kremlju, za Svetog Nikolu. Tu mi se moja Crna utrpava: „Valjda ćeš i Bilju i mene da povedeš za Etiopiju! A kada se dočepamo Mojsijevog kovčega, onda i Srbiju možemo da prebacimo na Rog Afrike. Odande će nam biti mnogo lakše da se vinemo put Sirijusa gde će nas, kladim se, sačekati Veseleilo.“