Arhiva

Vršačka fabrika - najbolji spoj srpskog i nemačkog znanja

Marko Vučetić | 20. septembar 2023 | 01:00
Godina na izmaku bila je veoma turbulentna za Hemofarm i ŠTADA grupu, koja je pre nekoliko meseci, jednim od najvrednijih investicionih ugovora, prešla u većinsko vlasništvo dva investiciona fonda, Bejn kapitala i Sinvena. Zato intervju sa Ronaldom Zeligerom, generalnim direktorom Hemofarma i potpredsednikom ŠTADA grupe za jugoistočnu Evropu logično i počinje pitanjem šta je ta vlasnička promena donela fabrici u Vršcu. „Pre bih rekao da je prošla godina za ŠTADA grupu bila poslovno dinamična i svakako važna, jer je potvrdila njen značaj i vrednost na međunarodnom nivou. Promene u akcionarstvu su sastavni deo biznisa, a u ovom slučaju predstavljaju izraz želje i, rekao bih, realnih očekivanja daljeg razvoja, rasta i vrednosti kompanije“, ističe Zeliger. „Cilj je da ŠTADA postane jedna od pet najjačih svetskih kompanija u farmaceutskoj branši. Hemofarm će u tome odigrati izuzetno važnu ulogu jer imamo najveći proizvodni kapacitet i potvrđeni kredibilitet na velikom tržištu. Mi već sada na nivou ŠTADA grupe ostvarujemo prodaju od dve milijarde evra, kroz više od 50 prodajnih kompanija i 19 proizvodnih pogona, a naše proizvode prodajemo u oko 125 zemalja. Sada nam se otvara još veće tržište i sa umrežavanjem znanja i iskustava izvesno je da ćemo dodatno razviti proizvodnju. Istovremeno, to će podrazumevati i konstantne promene i prilagođavanje tržištu, koje karakterišu uspešne velike kompanije i jačanje sinergije koja će doneti novu snagu i voditi ka ostvarenju ambicioznog cilja koji je postavljen na nivou ŠTADA grupe. Vlada Srbije za 2018. projektuje rast BDP-a od 3,5 odsto. Kakvi su vaši planovi, jer to može da bude indikator da li su i planovi Vlade realni? Hemofarm je donosilac dobrih vesti. Projekcije Vlade ipak zavise od mnogo više indikatora. Među tim indikatorima, Hemofarm je pozitivan, jer smo mi kompanija koja planira da i u narednim godinama raste i da se razvija, pa su nam takvi i planovi proizvodnje i prodaje. Na tržištu Srbije Hemofarm planira rast neto prihoda od prodaje na godišnjem nivou 6-9 odsto u naredne tri godine. Da li ste zbog najavljenog povećanja penzija za pet i plata u javnom sektoru od pet do deset odsto planirali bolje finansijske pokazatelje na srpskom tržištu u 2018? Naši planovi uvek uzimaju u obzir i pozitivne trendove i moguće rizike. Naravno da je uvek dobro kada se povećava kupovna moć stanovništva. Mi iskreno želimo da se kontinuirano stvaraju bolji uslovi za ukupnu privredu. Ona u zdravim društvima uvek dominantno počiva na privatnom sektoru, a njemu je važna stabilnost i poslovna predvidivost. Na tome država treba još da radi, a mi ćemo uvek biti dobar partner. U 2017, posle dužeg perioda, uvoz je rastao brže od izvoza. Kakvi su izvozni rezultati Hemofarma i šta je, po vašem mišljenju, razlog za ovakav preokret - precenjeni dinar, koji je od februara do sada realno ojačao prema evru za četiri-pet, a prema dolaru za skoro 15 procenata, ili nešto drugo? Kao što sam rekao – mi smo pozitivan primer. I prema najnovijim podacima Ministarstva finansija za prvih 11 meseci ove godine Hemofarm je u top 10 po veličini izvoza i to sa 164,1 milion evra. Više od 60 odsto svoje ukupne proizvodnje u pakovanjima Hemofarm izvozi na tržišta koja ne spadaju u SEE klaster (Zapadna Evropa, Rusija, Ukrajina..) i planirano je da se taj trend nastavi u budućnosti. Kako će na poziciju Hemofarma na domaćem tržištu uticati odluka države da proda većinsko vlasništvo u doskora državnoj fabrici lekova, Galenici iz Zemuna? Mi se radujemo svakoj pravoj, fer konkurenciji. Država je, privatizacijom Galenike, dala mogućnost toj kompaniji da se ponovo vrati u pravu tržišnu utakmicu, a sada je sve na njoj da se na tom tržištu i pokaže i dokaže. Dobro je i to što ujednačavanje uslova poslovanja doprinosi višem nivou snabdevenosti domaćeg tržišta kvalitetnim preparatima. Mi se, dakle, iskreno nadamo da će Galenika uspeti da se pridruži Hemofarmu u naporima da jačamo domaće farmaceutsko tržište koje predstavlja sektor od vitalnog značaja za svaku zemlju. To vidite u svim zemljama u svetu, ali je dovoljno da pogledate i samo naše okruženje. Makedonija ima Alkaloid, Hrvatska Plivu, Slovenija Krku ... i sve te zemlje su ponosne na domet svojih kompanija i zbog toga što su sposobne da obezbede najbolje lekove iz sopstvene zemlje, ujedno obezbeđujući da budu velikim delom nezavisne od međunarodnih kretanja ili ekonomskih interesa. Ja očekujem da država u tom smislu podrži sopstvenu farmaceutsku industriju, jer je to resurs od strateškog interesa. I Hemofarm i Galenika su generičke kompanije, a generički lekovi pokrivaju 93 odsto svih bolesti, tako da smo od ključnog značaja za dobrobit ljudi. Srpska farmaceutska industrija ima veoma dobru reputaciju širom sveta, a u slučaju Hemofarma radi se o spoju najboljeg od srpskog i nemačkog znanja. Lično sam veoma ponosan što ljudi to prepoznaju, a što uz izuzetne rezultate potvrđuju i brojne nagrade koje Hemofarm dobija kao kompanija koju prepoznaju po društvenoj odgovornosti, kao najboljeg poslodavca i jedan od najboljih brendova u Srbiji. Naš značaj u društvu, sa svoje strane, mi kontinuirano iskazujemo i tako što smo dobar partner institucijama, zdravstvenom sistemu, ali i lokalnoj zajednici. Srbija će ove godine imati sporiji privredni rast od svih zemalja u regionu. U kojoj meri to predstavlja ograničenje i za poslovanje vaše kompanije? Da li je i to svojevrsni dokaz da se rast proizvodnje svih ovdašnjih kompanija pre svega mora bazirati na povećanju izvoza? Mi uvek možemo da proizvedemo i prodamo više, ali farmaceutska potrošnja - koja je sa izdvajanjem od 146 dolara po stanovniku trenutno jedna od najnižih u regionu SEE - u tome nas svakako ograničava. Ne treba zaboraviti da se u Srbiji od ukupnog budžeta za zdravstvo izdvaja svega 18,4 odsto za lekove, dok se poređenja radi u Mađarskoj izdvaja 32 odsto. Budžet za lekove RFZO već nekoliko godina je 350-370 miliona evra, a u 2015. je dodatno umanjen na 330 miliona evra kada je procentualno izdvajanje za budžet zdravstva sa 12 umanjeno na 10 odsto. Ali postoje naznake da će budžet RFZO za lekove biti uvećan, što bi svakako bio pozitivan pomak. To bi, naravno, bilo dobro za naše poslovanje, a posebno za pacijente. Bez obzira na pomenuto, mi sa svoje strane činimo sve da nastavimo dobro poslovanje i razvoj i da na taj način pomognemo zdravstvenom sistemu i ukupnoj ekonomiji. Hemofarm zapošljava gotovo 3.000 ljudi koji pristojno zarađuju, veliki je izvoznik, značajno puni državni budžet i predstavlja snagu privrede. Dakle, u pitanju je dvosmerni odnos – mi zavisimo i od snage ekonomije, zdravstvene politike i platežne moći stanovništva, kao što i država zavisi od snage privrede, pa i Hemofarma. Pre nekoliko godina za farmaceutsku industriju veliki problem bile su neizmirene obaveze države i veledrogerija. Da li se situacija popravila i šta bi na tom planu još moglo da se uradi? Situacija je delimično popravljena nakon što su skoro sve proizvođačke kompanije istrpele snažan udarac izazvan nužnošću apsorbovanja značajne količine nenaplativih potraživanja koja su iza sebe ostavile ugašene državne veledrogerije, koje su bile generator nelikvidnosti. U međuvremenu su se na tržištu pozicionirale internacionalne i domaće privatne kompanije koje su, zajedno sa proizvođačima, uspostavile nova pravila poslovanja sa posebnim akcentom na sigurnost potraživanja. U tom smislu, Hemofarm nema značajnijih poteškoća u poslovanju. Problem nelikvidnosti još uvek nekima zadaje muku zbog činjenice da se roba prodaje sa rokom plaćanja od 120 dana, dok se većina obaveza izmiruje u roku od 45 ili 60 dana, zbog čega se likvidnost nužno pokriva iz kredita što opterećuje poslovanje. Trenutno su u najvećem problemu veledrogerije zbog dugovanja koje prema njima imaju pojedine državne zdravstvene ustanove. Zbog toga je veoma važno da što pre bude nađen mehanizam kojim će se rešiti ovaj problem. Bez obzira na to da li će se opredeliti da to bude ukrupnjavanje, direktna pomoć, privatno javno partnerstvo ili prepuštanje tog prostora privatnom sektoru, interes je da se rešenje nađe što pre jer građani moraju da imaju adekvatnu zdravstvenu uslugu i dostupnost svih lekova. Nedavno ste saopštili da je u 2017. u Vršcu proizvedeno rekordnih 5,5 miliona tableta, ako se ne varam za 20 odsto više nego 2016, kada ste takođe oborili dotadašnji rekord. Može li se nešto slično očekivati i u 2018? Da, mi planiramo veliki rast. Srbija i Hemofarm proizvode kvalitetne lekove i to je naš adut. Plan je i da preuzmemo deo proizvodnje od tzv. trećih lica i da još jačamo dodatno i u ovom segmentu. Dakle, naš plan je - krupnim koracima napred! U ovoj godini promet je rastao mnogo brže od industrijske proizvodnje. Šta je vama veći problem, proizvesti ili prodati? Sve što je do nas u Hemofarmu, pa dakle i proizvodnja i prodaja – nije problem. Mi imamo stabilno tržišno učešće i portfolio prepoznatljivih proizvoda koji imaju kontinuiranu prodaju. Takođe, proizvodni kapaciteti se stalno uvećavaju i prate planiranu dinamiku i proizvodnje i prodaje. Za 11 godina ŠTADA grupa je u Hemofarm uložila oko 300 miliona evra i investiranje će biti nastavljeno. Najveći izazov je malo budžetsko izdvajanje za zdravstvo i u njemu još manje izdvajanje za lekove. Iskreno se nadamo da će se to promeniti, pre svega zato što je to u interesu zdravlja nacije, a onda i zato što bi to značilo da će Hemofarm ostati fokusiran na tržište Srbije. Vlada Srbije, sa jedne, a predstavnici MMF-a, pa čak i Fiskalnog saveta sa druge strane, smatraju da je fiskalna konsolidacija u Srbiji završena. Hoće li napuštanje mera štednje olakšati i buduće poslovanje farmaceutske industrije? Fiskalna konsolidacija je dobra za kompletnu privredu, drži nas dalje od nedoslednosti i stalnih promena politika. NJome je osigurano da tržište postoji i sutra i za tri i za pet meseci. Mi preporučujemo da država nastavi sa fiskalnom konsolidacijom pod supervizijom MMF-a. Skromnost je lepa haljina koja dobro stoji svakoj zemlji. Treba da se ponašamo tako da mislimo na budućnost svoje dece, da im ne ostavljamo dugove zbog kojih će sutra ona patiti. Jedan od razloga što Srbija raste sporije od većine drugih evropskih zemalja jeste i relativno nizak nivo investicija od samo 18 odsto BDP-a. Koliko ste vi investirali ove godine i kakvi su investicioni planovi za 2018? Planirano je da iznos kapitalnih investicija Hemofarm grupe u opremu, zgrade i materijalna ulaganja za celu 2017. bude veći od 15 miliona evra, dok su planirane kapitalne investicije Hemofarm grupe za period 2018-2020. na nivou od 60 miliona evra. Samo naš novi Centar za pakovanje u Vršcu, koji predstavlja sam vrh tehnologije, a koji će uskoro biti otvoren u punom kapacitetu, predstavlja investiciju od 21,6 miliona evra. Kako će na poslovanje ovdašnjih preduzeća uticati napredak Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU? Jesu li privrednici u Srbiji svesni izazova koji ih na tom putu očekuju? Profesionalci u ovom poslu svesni su šta donosi EU i šta se zahteva tokom pristupanja. ŠTADA grupa je kompanija sa sedištem u EU, a Srbija u EU je, bez dileme, opcija koju mi podržavamo. To što su standardi EU visoki, ne treba gledati kao prepreku nego kao cilj koji se može dostići. Uostalom, Hemofarm to pokazuje. Mi smo dobro organizovana kompanija sa visokim standardima učinka, koja je svesna da uvek može bolje i koja ka tim još boljim rezultatima teži. Veoma smo ponosni što smo, kao baš takva kompanija, i sedište ŠTADA grupe za jugoistočnu Evropu. To znači da smo kao kompanija iz zemlje koja još nije u EU, zaduženi i za zemlje članice poput Mađarske i Rumunije. To je retkost koja za nas znači i dodatnu motivisanost i odgovornost. Verujem da država Srbija deli takav naš pogled na stvari. Kao predsednik Nemačko-srpske privredne komore, možete li da kažete da li su nemačke kompanije zadovoljne uslovima poslovanja u Srbiji i šta bi još država trebalo da učini da se ti uslovi poboljšaju? Mi Nemci volimo preciznost i pouzdanost, pa i poverenje iskazujemo kroz konkretne podatke. Oni govore da je Nemačka bez sumnje jedan od vodećih ekonomskih partnera Srbije: jedan od glavnih spoljnotrgovinskih partnera, drugo izvozno tržište za srpsku robu, jedan od pet prvih stranih investitora i najveći bilateralni donator. Oko 400 nemačkih kompanija koje ovde posluju uložilo je skoro dve milijarde evra od otvaranja srpskog tržišta 2000. i do danas i zaposlile više od 30.000 ljudi. Optimizam i pozitivnu ocenu privredne klime pokazalo je i redovno godišnje istraživanje koje Nemačko-srpska privredna komora sprovodi među svojim kompanijama članicama. Pozitivno su ocenjene produktivnost i motivacija zaposlenih, njihova kvalifikovanost i akademsko obrazovanje, kao i troškovi rada. Sa druge strane, naše članice su ukazale na potrebu intenzivnije borbe protiv korupcije, na važnost daljeg jačanja pravne sigurnosti i transparentnosti u javnim nabavkama, unapređenja poreskog sistema i rada poreske uprave, kao i na potrebu veće efikasnosti javne uprave. Ono što je privrednicima veoma važno, a u čemu Srbija još mora da napreduje je predvidljivost poslovanja, odnosno mogućnost da svoj posao obavljaju u jasnim, preciznim i očekivanim okvirima. Nemačko-srpska privredna komora je spremna da predstavnicima države i drugim relevantnim činiocima u Srbiji pomogne u popravljanju situacije jer to izvesno može imajući u vidu znanje i iskustvo ljudi koje okuplja. Mislim da postojeći odnosi koje imamo sa institucijama i predstavnicima vlasti treba da prerastu i u novi kvalitet kakav bi moglo biti uspostavljanje jedne vrste savetodavnog kruga poslovnih ljudi koji bi bio od pomoći i Vladi Srbije u definisanju i sprovođenju politika od strateškog značaja za privredu. Ovo tim više, što je još jedno naše istraživanje kojim smo ovoga puta želeli da vidimo kako građani Srbije ocenjuju nemačke investitore, pokazalo visok stepen poverenja i zadovoljstva kompanijama sa nemačkim kapitalom, ocenjujući ih kao najpoželjnije. I Hemofarm i sve te kompanije spremne su da svoj pristup poslu i ljudima približe svima koji su za to zainteresovani, a verujem da bi dosta toga koristilo i donosiocima odluka. Živimo u vremenu inovacija. Koliko su one važne za kompanije poput Hemofarma? Inovacije su izuzetno važne za sve, pa i za Hemofarm. Mi već 26 godina imamo Centar za istraživanje i razvoj, koji je još 2006, od kada je ŠTADA preuzela Hemofarm, prepoznat kao mesto u kome će se raditi istraživanja, razvoj i aktivnosti vezane za regulativu za celu ŠTADA grupu. Tokom proteklih 11 godina više od 120 proizvoda koji su razvijeni u našem Centru registrovano je i plasirano i na tržišta SEE i EU. U tu oblast smo za 10 godina investirali pet miliona evra i danas imamo 1.500 kvadratnih metara najsavremenijih laboratorija u kojima rade vrhunski stručnjaci. Hemofarm se trudi da pošalje poruku da je Srbija spremna za Evropu i to kroz veoma konkretna delovanja. Evo na primer, upravo se kod nas i to za celu ŠTADA grupu, već razvija tzv. FMD projekat koji, u skladu sa novim, pooštrenim regulativama EU koje stupaju na snagu 2019. predstavlja primenu Direktive protiv falsifikovanja lekova. To je i još jedna naša velika investicija čija vrednost će, kad projekat bude završen, iznositi oko 4,5 miliona evra. Hemofarm je jedna od malobrojnih kompanija koja redovno objavljuje izveštaj o održivom razvoju. Vi ste nedavno izjavili da uskoro niko neće hteti da posluje sa kompanijama koje ne prave takve izveštaje. Zašto je to toliko važno? Poslovanje usklađeno sa održivim razvojem znači da znate šta radite i čemu stremite uz punu svest o tome da ne postojite samo za sebe i samo zbog sebe, već da ste povezani sa društvom i prirodom u kojoj delujete. Dakle, nije suština u izveštajima, iako su i oni važni kao znak transparentnog poslovanja, kao primer koji se može izučavati i, ako su pokazatelji kao kod Hemofarma dobri, kao model koji treba slediti. Stvar je u stanju svesti i odgovornom delovanju. Hemofarm već petu godinu objavljuje svoj godišnji Izveštaj o održivom razvoju, a već treći put zaredom postiže najviši uspeh u primeni principa održivog razvoja u poslovanju, što ga i u ovoj oblasti stavlja na lidersku poziciju u regionu. Koliko je održivi razvoj važan pokazuje i podatak da, prema proceni UN, za deceniju-dve na globalnom tržištu neće biti mesta za kompanije koje ne posluju odgovorno. Takođe, održivi razvoj je važan i za oblast ekologije, gde Srbija ima problem i u otvaranju EU poglavlja. Mi želimo da i tu budemo i primer i partner koji će pomoći da se stvari promene nabolje. Jer Hemofarm zaista vodi računa i o zaštiti životne sredine i o resursima. Energija je skup resurs za nas i naši pogoni po energetskoj efikasnosti spadaju u 20 odsto energetski najefikasnijih kompanija u svojoj oblasti. Iako naša kompanija trenutno postiže rekordnu proizvodnju od skoro 5,5 milijardi tableta, mi uspevamo da smanjimo potrošnju električne energije i gasa po pakovanju gotovog proizvoda. Dalje, imamo pogone za pročišćavanje vode, a oko 50 odsto vode koja se koristi u proizvodnji dolazi iz arteskih bunara, čime se rasterećuje lokalni vodovod. Takođe, 75 odsto naših pakovanja pravi se od recikliranog kartona, a zahvaljujući upravo ovom recikliranom pakovanju iz Hemofarma neke članice ŠTADA grupe, npr. u Francuskoj, dobile su podsticaje svojih vlada. Kada smo to izneli kao podatak na jednom stručnom skupu u Srbiji, nekima je taj podatak delovao toliko neverovatno da su se smejali. E pa, mi želimo da ti dobri primeri iz sveta dođu u Srbiju, kako bi kompanije i na taj način bile podstaknute da se odgovornije ponašaju. Smeh bi morao biti samo izraz radosti. I ja verujem da želja za kreiranjem takvog društva postoji.