Arhiva

Udar(e)ne vesti

Milan Ćulibrk | 20. septembar 2023 | 01:00
Udar(e)ne vesti
Izgleda da smo toliko oguglali da ogromnoj većini više ama baš ništa ne smeta. Kao pod totalnom anestezijom, skoro niko nije ništa čudno primetio u udarnim vestima javnog servisa prošle srede. Samo je meni, izgleda, tu nešto bilo neprirodno. A evo o čemu se radi. Prva vest tog dana u udarnoj informativnoj emisiji javnog servisa, dakle za sve nas koji imamo pravo da znamo sve, bila je da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom septembra 14. put sresti sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Druga vest bila je da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom septembra u Beogradu sresti sa visokim zvaničnikom SAD, „tačnije jednim od ljudi od najvećeg poverenja predsednika Donalda Trampa“ i da će to biti „prva poseta tog ranga otkako je Tramp u Beloj kući“. Proverio sam, ime zvaničnika nije saopšteno, ali jeste da on „pokriva jedan od ekonomskih resora američke administracije“ i da se „poseta tumači kao znak pojačanog interesovanja za ekonomsku saradnju“. Treća vest bila je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić od 24. do 28. septembra učestvovati na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u NJujorku i da će se tom prilikom lično sresti i sa Donaldom Trampom, ali i sa drugim šefovima država i premijerima mnogih zemalja. Četvrta vest bila je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre puta u NJujork, na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga, učestvovati na „letnjem Davosu“ u Tjenđinu. Peta vest bila je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić u septembru ugostiti potpredsednika Indije Venkajaha Naidua, koji u Beograd stiže u pratnji velikog broja indijskih poslovnih ljudi. Šesta vest... E tu sam već prestao da brojim. Izgubilo je svaki smisao. U neko drugo vreme teško da bi te, čisto protokolarne vesti mogle da se udenu negde pred kraj Dnevnika, između sporta i vremenske prognoze. Ovako, servirane su nam kao da ništa važnije tog dana nije ni bilo. A ko zna, možda je sve to bila samo psihološka priprema za ono što će uslediti za manje od 12 sati. Sledećeg jutra Vučić je izjavio da se oduvek zalaže za razgraničenje Srbije i Kosova. Dva dana kasnije Srpski telegraf objavio je na naslovnoj strani „šok-odluku“ da „Vučić napušta SNS i politiku“, uz obrazloženje da se na „ovaj korak odlučio zbog Albanaca koji ne žele pregovore i otpora pojedinih krugova u Srbiji za rešenje statusa Kosova“. Već u ponedeljak, opet na naslovnoj isti list objavljuje izjavu predsednika IO SNS-a Darka Glišića: „Ako ode Vučić, na KiM stiže nova Oluja“. A otići će, tako nam bar tumače tabloidi, zato što ga je ogromna većina funkcionera SNS-a ostavila na cedilu, da se sam bori i protiv opozicije, i protiv međunarodne zajednice, i protiv pojačanog delovanja stranih agentura, i protiv domaćih izdajnika, i protiv bede u zemlji, i za nove kilometre auto-puteva, i protiv ličnog bogaćenja nekih mangupa iz sopstvenih redova... Takoreći sam protiv svih. Čini se da, ipak, nema razloga za brigu. Pa kako, bre, sad da se povuče, ako će, kao što je u utorak najavio, već u novembru penzije biti „značajno uvećane, svima za najmanje devet odsto, veće nego ikad ranije“, uz poruku najstarijima da „mogu da očekuju povećanje i sledeće godine, ako budemo radili ovako dobro“. Uostalom, čim jednu vest o predsedniku Srbije ne objavi javni servis, tome ne bi trebalo pridavati preveliki značaj. Mada, ništa nije isključeno u zemlji u kojoj se unapred prodaju karte za film koji još nije završen, dok se na najvišoj tački oseća miris podzemlja. Osim u Srbiji, još otkako su Feničani izmislili novac, uspeh u biznisu svuda se meri količinom zarađenih para. A ovde se državno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla“ javno hvali da je u julu oboren rekord, da je ove godine za sedam meseci prevezeno za sedam odsto više putnika i za 24 odsto više robe i pošte nego u istom periodu 2017. U redu, a šta je sa profitom? Kako je uz rekordni rast putničkog i teretnog aviosaobraćaja moguć rast profita od samo jedan odsto? Osim ako neki od putnika ne plaćaju aerodromske takse. Da bi neko drugo preduzeće, u kojem je država suvlasnik, imalo na papiru bolje finansijske rezultate. Pitam se samo dokle će se kod nas presipati iz šupljeg u prazno? I da li bi zbog toga neko zaista trebalo da se povuče? E, to bi već bila vest.