Arhiva

Pouke iz Novog Sada

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Poštar mi je doneo najnoviji broj „Jezika danas“, glasila Matice srpske za kulturu usmene i pisane reči, čiji sam nekad bio urednik. Godine 1997. nas nekoliko lingvista sastali smo se s predsedništvom Matice srpske i dogovorili se da to bude list namenjen svim obrazovanim ljudima kojima je stalo do maternjeg jezika, list koji će se prodavati na kioscima. Ovo drugo nikada nismo postigli, ali časopis je i danas zadržao svoju fizionomiju, pisan na strogo naučnim osnovama, ali istovremeno pristupačan i razumljiv svakom školovanom čitaocu. Zato se i u poslednjem broju mogu naći pouke i odgovori na pitanja kakva se često postavljaju u rubrikama kao što je ova, ili „Srpski na srpskom“ i „Put u reči“ na Radio Beogradu. Evo samo nekoliko primera. Od prezimena na -ski ne izvode se prisvojni pridevi, nego samo genitiv: Ulica Černiševskog, romani Dostojevskog, nikako „Černiševskijeva“ ili „Dostojevskijevi“. Nije dobro oslovljavanje sa „Poštovani“, čak ni u zvaničnim tekstovima koji se šalju na hiljade adresa, nego treba dodati neku imenicu (Poštovani sugrađani, Poštovani korisnici), a najbolje bi bilo da uvedemo u praksu „Poštovana gospodo“ (dame i gospodo)“. Oba ova saveta su u radovima urednice dr Rade Stijović. O podeli reči na kraju reda, za koju Pravopis daje precizna pravila, rad su napisale Vladica Stokanić i Milica Božić Sinčuk. Pregledajući „Politiku“ i dva njena časopisa, uspele su da zabeleže tako neverovatne greške u položaju crtice kao što su zb-risali, god-ina, neob-ična, beogra-dska, nepog-rešivi, pa čak i br-oj i sm-rt (mada se jednosložne reči nikada ne dele). Nije dobro odelenje, obzirom da, za očekivati je da..., nego samo odeljenje, s obzirom da, može se (treba) očekivati da... (rad Dragane Savin). Iz rubrike „Mali saveti“: protestovati, nikako protestvovati. Ustaljeni sklopovi u kojima nepromenljiva imenica ide ispred imena pišu se bez crtice, makar imenica bila u padežu ili u obliku prisvojnog prideva: Idi do kuma Živke, tetka Stani, gazda Nikoli, Hajduk Veljkova ulica. Prezime turskog predsednika treba pisati Erdogan, ne Erdoan, kao što pišemo i prezime drugog turskog političara, Davutoglu: u oba imamo takozvano „muklo g“, koje nama čudno zvuči, ali se ipak izgovara, pa ga treba i pisati.