Jedinci i pastorčad

Kada je pre četiri godine završen izborni dan za Nacionalne savete nacionalnih manjina i tada koalicioni partner u vlasti Ištvan Pastor saopštio je radosno da je lista Mađarska sloga „koju predvode istaknuti članovi Saveza vojvođanskih Mađara (stranke čiji je on predsednik) osvojila 31 od 35 mesta u Savetu,” ne osvrćući se na nedozvoljenu povezanost stranaka i članova saveta. S mađarskom manjinom, izvesnosti zato nema mnogo ni na predstojećim izborima za četvorogodišnji mandat u nedelju, 4. novembra, kad ovaj broj bude pred čitaocima. Druga, po političkom značaju jednako važna nacionalna manjina - bošnjačka - gotovo da se nikada i nije trudila da predstavnike u savetu, čiji su najvažniji zadaci komunikacija sa republičkim organima o svim interesima te zajednice i očuvanje kulturnog i drugih identiteta, odvoji od politike. Podela na Suljine (Sulejmana Ugljanina) i Muftijine (Muamera Zukorlića) obeležila je i prethodne izbore na kojima je Ugljanin za dlaku pobedio. Dinamici međusobnih borbi naročito je doprineo zaokret koji se u regionu Sandžaka dogodio kada se muftija Zukorlić i zvanično upustio u politiku i kandidovao na republičkim izborima, na kojima je dobio dva mandata i neformalni sporazum o uzajamnoj podršci sa vlašću. Narodni poslanik i lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić imenovan je na početku mandata za predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, a grupa nevladinih organizacija upozorava na njegov preveliki uticaj u Novom Pazaru, gde njegova opcija ne učestvuje u vlasti. Za nedavni incident u kome je grupa građana prekinula zasedanje lokalne skupštine, kažu da je samo jedan od Zukorlićevih pritisaka pred izbore. Bivši muftija, pak, brani se sasvim logičnim pitanjem - otkud opoziciji instrumenti pritiska. Uzajamna podrška između formalnih tela manjinskih zajednica nužno se čak ne pronosi kroz političke partije. Vlast koja ima dogovor sa nacionalnim savetima ima „mirnu Bačku” pred kontrolorima iz Evropske unije koji u planu imaju, ako se drugačije ne nagode, da dubinski i dugoročno pretresaju Srbiju po pregovaračkim poglavljima 23 i 24. I obrnuto. Savet koga vlast uvažava, dobijaće kolačiće preko obaveznog minimuma da zadovolji identitetske potrebe zajednice koja teži da u svakom društvu bude što bliže ravnopravnom položaju. Nacionalni saveti manjina su, nažalost, oduvek politizovani, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). „Drugi problem u smislu mogućih uticaja je finansiranje kampanje koje nije zakonom regulisano niti postoji kontrolno telo za to finansiranje. Najuticajnije manjinske zajednice su politički podeljene. Imate sedam albanskih stranaka, a ta vrsta podele prenosi se na savete. Neke, poput rumunske i vlaške, nemaju veliki uticaj spram svoje brojnosti. Od saveta do saveta različita je vrsta političke dinamike - neke od njih su uslovljene brojnošću, neke postojećim političkim organizacijama, a kad je reč o malim zajednicama one su uslovljene i odnosom sa matičnom državom. Iza saveta uvek stoji politika manjinskih stranaka ili vladajuća stranka.“ Klačar podseća da ni novac koji saveti troše za svakodnevni rad nije transparentan što ostavlja proizvoljnost onima koji odlučuju da u četvorogodišnjem mandatu savet učine uspešnim ili neuspešnim u ostvarivanju interesa zajednice. „Taj novac je dobar poligon za uticaj. Na kraju krajeva, reč je o četvorogodišnjoj kontroli tokova novca te zajednice. Nije svejedno da li ste u Novom Pazaru u Bošnjačkom nacionalnom veću ili niste, kao što nije svejedno da li participirate u vlasti ako ste predstavnik albanske zajednice.“ Grupa nevladinih organizacija upozorila je međunarodnu i domaću javnost da u Sandžaku vlada atmosfera „straha, linča, ucena, nasilja“, koju, prema njima, kreira lista „Matica bošnjačka“ na čijem je čelu Zukorlić, koga vlast u Beogradu u tome podržava. Jedan od potpisnika tog apela je Centar za regionalizam čiji direktor Aleksandar Popov za NIN kaže da se u Novom Pazaru na svaki način sistematski i dugotrajno favorizuje onaj ko je uz centralnu vlast. „Ali se ona odnosi i na druge zajednice. Postoji težnja da se sve stavi pod kontrolu, analogijom sa lokalnim samoupravama od kojih su svega tri opozicione. Kažite mi zašto je Jagodina, kojom upravlja Dragan Marković Palma, uspešna opština - zato što iz državne kase dobija više nego što joj pripada.“ Popov kaže da je i prethodna vlast imala tendenciju da upravlja savetima velikih zajednica, ali da Srpska napredna stranka teži da prodre i tamo gde do sada nije imali uticaj. „U pregovorima sa EU vlast prosto želi da ne bude disonantnih tonova. Teži se utišavanju svih mogućih prigovora i upozorenja u toj oblasti.“ U apelu NVO sektora SNS se optužuje za brojne sumnjive radnje koje bi trebalo da posluže ostvarivanju tog cilja. Pa se tako, između ostalog, pominje „masovno upisivanje nemanjinskog stanovništva u poseban birački spisak za izbore za nacionalne savete manjina“, zbog čega se kao ključni problem targetira izostanak međunarodnih posmatrača. Uvid u birački spisak to, međutim, ne potvrđuje. Za razliku od albanske i bošnjačke zajednice, čiji broj je blago porastao, mađarska se smanjila za 7.800 birača. U trenutku zaključenja spiska ukupan broj birača je za nekoliko desetina hiljada manji od pola miliona (oko 470.000) iako su u Kancelariji za ljudska i manjinska prava saopštili da je spisak veći od 500.000 birača. Popov kaže da je čin izbora samo finale problema i da na njima ne mora da bude neregularnosti, jer je već jasan stav da će ljudi bliski vlasti biti favorizovani. „Na tome se radilo dugo. Svi koji nisu pod kontrolom proglašeni su za pastorčad države.“ Na prethodnim izborima glasalo je malo više od jedne trećine upisanih birača, a Klačar kaže da su oba puta od kada se biraju Nacionalni saveti, najčešće primedbe proizlazile iz neobaveštenosti građana o tome da za pravo glasa na tim izborima nije dovoljno da su upisani u jedinstveni birački spisak nego je neophodno da se upišu i u taj posebni, manjinski. Odgovarajući na pitanje zašto Cesid ne učestvuje u posmatranju izbora, Klačar kaže da ta organizacija prati izbore, ali bez posmatrača na mestima na taj dan. „Radili smo kampanje za povećanje izlaznosti za određene grupe kao što su Romi, čiji je odziv prošli put u odnosu na 2010. bio 26 odsto manji, za Bošnjake i Albance, čiji su izbori najdinamičniji. Međunarodni posmatrači nisu prisutni kao na drugim izborima ni inače. Oni eventualno imaju mobilne timove tako da ne rade u obimu i na način koji bi garantovao regularnost niti je to bio slučaj pre. NVO sektor verovatno ima bojazan i očekuje od međunarodnih organizacija da budu brana od pritisaka, ali obim i način njihovog eventualnog učešća na ovim izborima to ne bi garantovali.“ Prvi put, međutim, nisu prisutni ni domaći posmatrači, a Klačar to objašnjava pre svega nedostatkom resursa i logističkim poteškoćama. „Komplikovano je organizovati posmatranje na tako malom broju ali razbacanih biračkih mesta. Izlaznost 2010, kad su održani prvi izbori bila je 54 odsto, a potom se smanjivala u svim zajednicama sem bugarske i češke. Za ovogodišnje izbore prijavilo se 58 lista, a to je skoro 30 lista manje nego za prošle. Prijavile su se uglavnom najveće i one koje su imale politički podstrek. Kod nekih zajednica samo jedna. Nedostatak pluralizma smanjuje motivisanost birača. Tako su ovi izbori otišli u drugi plan, a to nije dobro. Jer se ne radi ni o malom novcu ni o malim ovlašćenjima,“ kaže Klačar. Neposredno će o članovima saveta odlučivati 18 manjinskih zajednica, a glasanjem o skupštini elektora četiri - makedonska, ruska (prvi savet), crnogorska i hrvatska. Bira se, u zavisnosti od brojnosti zajednice prema poslednjem popisu stanovništva, između 15 i 35 članova saveta. U ukupno 58 lista najviše po zajednici imaju i najbrojnije manjine, čija izlaznost je u dvanaestogodišnjoj praksi izbora za savete suštinski uticala na ukupnu. Sprega politike sa ovim izborima, međutim, obara tezu da su saveti legitimniji što ih potvrdi više birača.