Šokirani šokantnošću

Ovaj tekst pišem sa izvesnim strahom. Pred prošlu Novu godinu, priliku da napišem autorski tekst za NIN iskoristila sam da ukažem kakve posledice „lažne vesti“, tada izabrane za izraz godine, mogu da izazovu po javno zdravlje. Odgovor je stigao izborom reči koje su obeležile 2018. godinu, a one su toxic (toksično, otrovno) i misinformation, odnosno „i nenamerno širenje lažnih vesti“. Otrovni virus se, dakle, širi i prerasta u epidemiju. Ima li tome leka, pitaju se ovih dana i najmoćnije zemlje sveta. Političari svoju zabrinutost izražavaju pre svega u pogledu uslova koje ovakva situacija stvara po izborne procese, navodeći da pretnja od dezinformisanja predstavlja „akutni i strateški izazov“ za demokratske sisteme. Opasnost je, međutim, daleko veća. Ona zaista „proizvodi nove izazove u upravljanju životom“, kako je to objasnila lingvističarka sajta Dictionary.com, koji je i izabrao reč o kojoj govorimo, želeći da uputi poziv javnosti u celom svetu da se bude na oprezu pri širenju informacija „i tvrdnji poput onih da je Zemlja ravna ili da su vakcine štetne“. Istraživanje Indipendenta je pokazalo da ljudi i nesvesno šire lažne vesti vezane za zdravlje mnogo češće nego što dele one informacije o zdravlju koje su objavili renomirani svetski mediji. To nije nova pojava, ali se pre razvoja internet medija i društvenih mreža svodila na priču „od usta do usta“, te se širila sporije i dosezala manji broj ljudi. Danas, kada je svaki čovek u prilici da i sam bude „medij“, odnosno da informacije posredstvom društvenih mreža u svakom trenutku deli sa drugima, a ti drugi ljudi sa nekim trećim ljudima – širenje lažnih vesti čak i kad je nesvesno, ili baš tad kad je nesvesno, postaje razorni cunami. U tekstovima koji donose lažne vesti o zdravlju ljudi, naročito se zloupotrebljava reč „rak“. Pomenuto Indipendentovo istraživanje pokazuje da je prošle godine polovina od 20 najpopularnijih tekstova na internetu koji su u naslovu imali reč „rak“, bila zasnovana na netačnim podacima i tvrdnjama. Ti tekstovi su, nažalost, imali milione deljenja, komentarisanja i lajkovanja. I dok odgovorne ljude i zdravstvene radnike takva situacija zabrinjava, oni koji su neodgovorni i željni zarade po svaku cenu, ovakvu situaciju koriste za pravljenje sajtova navodno posvećenih zdravlju i prirodnom lečenju, čija polovina sadržaja se bazira na vestima koje bi ljudi želeli da čuju (poput magičnih načina lečenja raka), ali čija sadržina nije tačna. Ne znajući istinu, drugi ljudi učestvuju u širenju istih tih tekstova. Laž postaje masovna, a posledice po zdravlje ljudi sve veća. Slika je još mračnija kada znamo da u borbi za opstanak ni tradicionalni mediji ne prezaju da učestvuju u tom lancu širenja dezinformacija, željenih i šokantnih poluinformacija. U tu vrstu medijskih objava spadaju i čuvena „brza izlečenja“ ili saveti tipa: „Ako pojedete OVU namirnicu, bićete zdraviji. Proverite ZAŠTO – link“. Iza te vrste naslova, često se kriju lažne, ali suštinski bezopasne informacije. Često, ali ne uvek bezopasne. „Radoznalost je ubila mačku“ je izraz koji je prvi pre tačno 420 godina upotrebio britanski pisac Ben DŽonson, a učinio je slavnom Vilijam Šekspir. Uprkos poruci koju taj izraz nosi, a koja upozorava da radoznalost zna da bude i opasna, čak i za mačku sa „devet života“ - ljude radoznalost pokreće. Na nivou informacija, koje sa razvojem tehnologija, ubrzanjem života i komunikacije, stižu sa svih strana, radoznalost nije lako izazvati, te se pažnja privlači izazivanjem šoka. Šokantna informacija je ona koja je neočekivana ili uznemirujuća. Najlakše je kreirati izazivanjem straha. Kako je najveći strah kod ljudi vezan za život, lako se dolazi do matrice - šokiraj tako što ćeš izazvati strah za zdravlje. Strah je, međutim, i jedan od ključnih faktora u donošenju odluka i kao takav ljude može motivisati da koriste pogrešna sredstva za lečenje ili da proverena sredstva i lekove ne koriste. Nekada se na taj način namerno izaziva panika zbog ličnih ili poslovnih interesa, a nekada problem nastane zbog niza nenamernih grešaka. I u svetu i u Srbiji smo, nažalost, svedočili i jednom i drugom. Poslednji put pre samo mesec dana, cela zemlja je za manje od 24 časa preplašena informacijom da više od 40 lekova za hipertenziju izaziva rak. Paniku je pojačalo to što su se mediji pozvali na najvišu nadležnu instancu – Agenciju za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). O kakvim mogućim štetnim posledicama je reč govori i podatak da u Srbiji od hipertenzije boluje 50 odsto stanovništva, od kojih polovina nije ni svesna da pati od oboljenja koje izaziva i do 84 odsto moždanih udara. Kako su, međutim, objasnili sami predstavnici ove Agencije, radilo se o „pogrešnoj interpretaciji pisma“ ALIMS-a koje, uprkos netačnim tvrdnjama pojedinih medija, nije bilo „hitno“, već „uobičajeno uputstvo lekarima u postupku stalnog praćenja neželjenih efekata lekova“. Istine radi, neželjeni efekti koji se u saopštenju pominju kao još uvek neistražena moguća posledica - i to kod onih koji pomenute lekove koriste duže od 11 godina i preterano se izlažu suncu - u ovom slučaju nisu potvrđeni ni jednim slučajem. To je istaknuto u obaveštenju Evropske agencije za lekove, koje je i bilo osnov oglašavanja lokalnih agencija za lekove, pa i ALIMS. Evropska agencija za lekove i druga regulatorna tela, uključujući i našu Agenciju za lekove, uz to su konstatovali da su ovi lekovi bezbedni za primenu i izuzetno efikasni. Umesto tih informacija, javnost je uznemirena alarmantnim tvrdnjama da lekovi za hipertenziju izazivaju rak. Uspaničeni građani u ogromnom broju su zvali svoje lekare, što je – ovoga puta srećom – izazvalo brzu reakciju stručne javnosti koja je znala da bi posledice bile daleko veće ukoliko bi zbog ovakvih neosnovanih, ali bombastično plasiranih tvrdnji, pacijenti samostalno prestali da piju te lekove. Objašnjenja su stigla sa svih strana, većina medija ih je prenela tačno, umirujući javnost, ali su neki naslovi ponovo bili: „I dalje ćemo piti lekove koji izazivaju rak?!“ Upitnik i uzvičnik ovde je valjda trebalo da znače ograđivanje od takve vesti. Za mene su bili znak da neki nisu naučili lekciju. Dobra vest je da većina nas - od farmaceutske industrije i zdravstva do nadležnih organa i građana – ipak, jeste. Informacije uvek moraju biti tačne, jasne i pravovremene. Kada nisu one stvaraju bolesno društvo, a mogu biti pogubne i po zdravlje ljudi. Za svaki slučaj uvek ih treba proveriti pre nego učestvujemo u, makar i nenamernom, širenju lažnih vesti. Na nama je da učinimo sve da ne živimo u toksičnom svetu. U želji da sledeća reč godine bude pojam vezan za sreću, želim vam svako dobro!