Prokletnici na linijama fronta

Samo u poslednje četiri godine, u Srbiji je objavljeno nekoliko puta više stripova o Prvom svetskom ratu nego što ih je ukupno kreirano u prethodne 104 godine, od početka tog rata. Delimično je razumljivo što je ova tema, uostalom kao i u domaćem filmu posle Drugog svetskog rata, bila osetljiva, kako zbog ideoloških razloga vladajuće komunističke partije i njenog odnosa prema kraljevini, tako i radi „mira u jugoslovenskoj kući“, ali nije baš najjasnije zbog čega između dva svetska rata nije nastalo više ovakvih priča, pogotovo od 1935. i nastanka domaćeg srpskog, moderno koncipiranog stripa, pa do 1941. godine, dok je on cvetao. Srpska stripografija o Prvom svetskom ratu, koja je inače do početka druge decenije 21. veka u odnosu na druge prisutne teme i žanrove ionako prilično oskudna, sadrži neke zanimljive akcione stripove koji se odvijaju na fonu stvarnih istorijskih događaja iz tog perioda. Na primer, odmah imamo na umu pet, šest svezaka iz šezdesetih (svaka sa 30 tabli), od njih više stotina sa drugim temama, objavljenih u stripskoj ediciji Nikad robom izdavača Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Ostale, od 1935. do 2014. godine na drugim mestima u nastavcima štampane, upadljivo malobrojne domaće storije uglavnom su kraće od 15-20 tabli. Kako god bilo, tek od najave da će se širom sveta i kod nas 2014. mnoštvom manifestacija, preko svih medija, obeležiti stogodišnjica početka Velikog rata, prvi je (im)puls javnosti i tržišta osetio beogradski izdavač Darkwood, ali se on 2013. odlučio samo za prevođenje i objavljivanje jednog inostranog, što se tiče teme Prvog svetskog rata – ipak nesporno kapitalnog stripa. Reč je o Prokletom ratu, monumentalnoj knjizi velikog formata koja na oko 180 strana u punom koloru, između blokova stripova jednog od najvećih francuskih stripara Žaka Tardija, koji su grupisani po godinama rata (1914-1919), sadrži fotografijama i drugim ilustracijama obogaćene tekstove istoričara Žana Pjera Vernea. Usput, da, rat nije okončan kako su nas učili u školama 1918. već je 11. novembra te godine samo potpisano primirje, a Francuzi su u Rusiji ratovali protiv boljševika i 1919. kada je sklopljen i Versajski mir, Trijanonski sporazum sačinjen je 1920. dok su SAD sa Nemačkom mir sklopile tek 1921. Formalno, do tada je samo vladalo primirje. U toj stripsko-publicističkoj knjizi nema Srba i Srbije. Po običaju, Francuze interesuju samo oni sami, ali je stvar valjano ispravljena u predgovoru „Darkvudovog“ izdanja, tekstom Odbrana otadžbine: Srbija u Prvom svetskom ratu. Drugi je na najavu godišnjice reagovao „System Comics“, koji je od 2000. godine do danas ovde najagilniji u objavljivanju dela srpskih stripara, bilo da su nastala autohtono i samostalno u Srbiji na srpskom, ili su izvorno kreirana na stranim jezicima za inostrane izdavače, u crtačkom koautorstvu (uglavnom po francusko-belgijskim scenarijima) sa tamošnjim piscima i koloristima. Albumi „System Comics“-a su, bez izuzetka, uvek bili štampani po najvišim svetskim standardima, pa je tako producirano (pun kolor, kunstdruk hartija, tvrd povez...) i do danas izašlih sedam albuma, sa oko 70 kratkih stripskih priča vezanih za rat. Gotovo svi su promovisani u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Reč je o zasebnim stripovima, stvaranim raznovrsnim tehnikama od strane stotinak stripara, što u boji, što crno-belo. Estetski dometi im variraju, od najvišeg mogućeg nivoa pa do osrednjeg. Zanimljivo, od prva četiri albuma probrane su najbolje priče i u Francuskoj prevedene i objavljene kao jedan impresivan album! Projekat su podržali Misija za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata (Francuska), Francuski institut u Srbiji i Ministarstvo kulture Srbije. Predgovor prvoj knjizi napisao je upravo Žan Pjer Verne, ali u drugima nema tekstova. Da se naši dragi čitaoci previše ne opterećuju! Neka sami izučavaju istoriju ako im nešto nije jasno! U 2015. se, nekako tiho, pojavio jedan nesvakidašnji crno-beli srpski strip u obliku knjige Atentat. Bio bi on verovatno i najobimniji ikada u Srbiji nastao na ovu temu (160 strana, tvrd povez, izdavač „Besna kobila“, Beograd), da se neposredno bavi Velikim ratom, no scenaristi Boris Stanić i holandski istoričar Gvido van Hengel (crtač je sam Stanić) u njemu su se, na likovno-narativno nesporno impresivan način, umetnički bavili samo sudbinom Gavrila Principa. U oktobru publikovani album Sat, sačinjen od oko 75 tabli u boji, scenariste Dragana Lazarevića - De Lazarea, crtača Vujadina Radovanovića Vuje i koloriste Radeta Tovladijca (96 strana, tvrd povez, „Pčelica izdavaštvo“, Čačak), odmah je postao i prvi dobitnik novoustanovljene zvanične nagrade za strip beogradskog Sajma knjiga. Potom je grafički dvostruko umanjen po formatu, odštampan na lošijoj roto-hartiji (pojednostavljen crtež i boja su to dobro podneli) i u tiražu od 90.000 primeraka na Dan primirja 11. novembra poklonjen uz dnevni list Večernje novosti. Stripski blic-krig! Tržišni presedan! Najnovije, takođe sjajno izdanje na ovu temu objavljeno je tek pre nekoliko dana. Ima 104 strane velikog formata, štampa je crno-bela, povez tvrd, a izdavači su Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ iz Zaječara i stripsko udruženje „Nikola Mitrović Kokan“ iz Leskovca. Ugledni, mnogo puta nagrađivani leskovački scenarista Marko Stojanović je spiritus movens ogromnog projekta. Bez honorara striparima, bez dinara pomoći iz nekog državnog ili inostranog fonda, ali uz finansijsku podršku Gradske uprave ne baš prebogate opštine Zaječar, objavljeno je 10 izvanrednih stripova, Stojanovića kao scenariste i različitih crtača, kao i četiri veoma obimna propratna teksta uglednih istoričara i poznavalaca stripa. Time je Do pakla i nazad postao faktografski najkompletniji srpski album o ovoj temi. Svaki će se ocenjivati zasebno, ali valja i zapaziti da su tri domaća projekta koncipirana na tri potpuno različita načina. Zamisao „System Comics“-a je belodano da u Linijama fronta samo sabira priče, bez hronološkog reda, eventualno grupisane po nekim događajima (bitkama, fazama rata...) ili ličnostima. Sat je, s druge strane, samo jedna, celovita, intimna, emotivna porodična priča koja se prenosi s kolena na koleno. Do pakla i nazad je zbir različitih, zasebnih, zaokruženih, ali po nekim likovima „linkovanih“, te vremenski, po fazama Velikog rata, grupisanih i poređanih priča od 1914. do 1918. Srpsko stripovanje Prvog svetskog rata je tokom 2018. dominantna domaća pojava, a još nije kraj godine! Po svemu sudeći, kako pristižu informacije, u stripu će se „ratovati“ i naredne 2019!