I oni su sad patriote a ja sam izdajnik

Ona nije samo još jedan državni neprijatelj sa spiska Aleksandra Vučića i njegove tajne službe. Ona je lekar pre svega, anarhičan pomalo, i bez straha da kaže sve ono što vlast u Beogradu ne želi da čuje o sebi. „Vučić vlada kao da je Srbija Istočna Nemačka“, kaže Rada Trajković, predsednica Evropskog pokreta na KiM, između ostalog, u intervjuu za NIN. „Povratio je stare strukture DB, instaliran je nemilosrdan Štazi sistem. I to je ono čega se bojim. Svi koji drugačije misle su neprijatelji, i DB ima specifičan odnos prema tim ljudima, njihovim porodicama. Strašan intelektualni genocid zahvatio je Srbiju. Ovde se glasa za nekih 20 evra, neke torbe humanitarne pomoći, neki sendvič. To govori o siromaštvu? To je karakteristika, ali pre svega mi imamo sistematsku medijsku promociju svega što unazađuje ljude. Patološka vlast razvija energiju i mehanizam koji uništava sve vrednosti i na taj način uništava i narod. Ona će svakako pasti. Ali, vidi se da nije spremna da padne kroz demokratski proces. Zato ne da medijsku slobodu, intelektualne rasprave, nešto što treba da pokaže drugačiju stranu, mogućnost ljudi da imaju šansu da biraju. Vučić funkcioniše nametanjem rešenja. I kada bih slučajno bila deo te njegove vlasti, iz koje i ne smeju više da izađu jer su to već mafijaški sistemi koji drže ljude uvezano, gledala bih samo kako da se izvučem. Ako misle da nastave da žive u Srbiji sa porodicom i decom i kada ne budu više na vlasti, moraju da zamisle to vreme. Jer toliko zla su naneli sopstvenom narodu. I zato očekujem da se probudi neka savest i unutar tog njegovog sistema. Kada govorite o zlu, na šta mislite? Ne znam koji segment društva nam je ostao zdrav. Prirodni resursi? Svuda su ušli, prodali kao ličnu imovinu. Sve što imamo od prirodnih resursa tretirano je kao porodična imovina Vučića. On određuje ko će da bude kupac, kako će da funkcioniše, na koji način, u čiju korist. A oni su uvek deo te koristi. Ne prepoznaju ljudi i narod interes onih koje su, nažalost, doveli na vlast. Ako pogledate obrazovanje, imate potpunu devalvaciju sistema. Imate polupismeni svet koji ne može da vuče Srbiju napred. Ako pogledate zdravstvo, ono tone. Oni koji su na čelu su korumpirani, i ta korupcija postaje sistem po kojem funkcioniše čitavo društvo. Rekli ste da vidite ovde metode Štazija, gde? Najstrašniji je način na koji razaraju porodicu. U smislu kompromitacije članova porodice koristeći se lažnim prijateljima i lažima o vama i članovima porodice. Miniraju vam porodicu. Pokušavaju da nađu saradnike iz najužeg okruženja. Ali ovaj protest pokazuje da se društvo budi jer je bilo pasivizirano. Nije jedan motiv, ali je krivac jedan, a razloga je mnogo. Neko zbog Kosova, neko zbog ekonomije... Oni koji su najglasniji protivnici režima pod delovanjem su DB. Oni ulaze ljudima u kuću kao takozvani prijatelji, ili stvarni prijatelji koji su obrađeni a da to ni sami ne znaju, i nesvesno čak najbliži prijatelji koji dolaze, dolaze sa idejama koje će na nesvesnom nivou uraditi nešto protiv vas i vaše porodice. Oni prate tako vaše planove. Zanima ih sve, čak i vaše zdravstveno stanje. Daću vam primer. Oliver je neposredno pre ubistva bio bolestan, bronhitis. Otišao je kod svog lekara i on mu je dao bolovanje. Taj lekar mi priča kasnije, kada je Oliver napustio ordinaciju, ušao je čovek, posle pola sata i pitao zašto je bio Oliver. Rekao je da li znate da je on neprijatelj i da će da putuje van zemlje. Ne želim da ulazim sada u detalje, ali to su primeri kako se prati. Onda se uvuku u porodicu. A takvi sistemi su nemilosrdni kada hoće da uklone one koji im se ne dopadaju. Hoćete da kažete da su ušli u Oliverovu porodicu? O tome pričate? Mislim, priče su razne. To su ti metodi i najverovatnije su iskoristili neki mehanizam, nažalost. Tu je i suština našeg problema, što su naše službe ostale iste kao kada se sudilo Draži Mihailoviću. Kao u vreme Informbiroa. To je nasleđe tog sistema naše prošlosti, to zlostavljanje ljudi i njihovih porodica zbog drugačijeg mišljenja i stava. Taj sistem se održava i danas. I naš najveći problem kao društva i naroda je ta duboka država. To je ono što nas pritiska kao narod i državu. Optužuju vas da radite za stranu službu, vas i oca Savu Janjića, na primer? To je taj nakaradni sistem koji se ne menja. Da li Vučić kontroliše službe ili službe kontrolišu njega? Mislim da je Vučić produkt stare službe, vidite te metode, sve je ponovljeno. Metode koje koristi u vladanju su slične Miloševićevim, kadrovi su stari. I ponovo se bavimo istim stvarima. Čuli smo to tokom protesta, „linč, silovanje, nasilje“? Čuli smo jednog mentalnog delinkventa koji nas poput mnogih truje glupostima. Je li je Radoičić čovek mafije ili čovek službe? On jeste mafija! Da li naša služba angažuje mafiju, ne bi me iznenadilo. Kada gledate naše televizije, posebno sa državnom frekvencijom, vidite u emisijama kao goste reinkarnacije nekih starih šefova službe koji pričaju kako su odlazili i kako su slali kriminogene faktore da likvidiraju uglavnom naše ljude. To govori o prirodi službe, ona je uvek darovita bila kada su u pitanju likvidacije naših ljudi. Ti ljudi afirmišu strategiju zla. Videli ste u Lučanima državnu sekretarku u danu izbora? I to su Lučani, provincija, malo mesto. To zastrašivanje govori o tome da imamo na delu suspenziju države i državnih organa. Ne znam zašto, računam da će Bata Gašić, Srbin koji ima svoje sinove, u jednom trenutku reći, čekaj bre, hoću da ti moji sinovi nastave da žive ovde i kada ja ne budem bio na vlasti. Od takvih ljudi očekujem da kažu, čekaj bre, ovaj čovek nas uvlači duboko u nešto iz čega nećemo moći da izađemo. Mi volimo svoju zemlju, mislimo na trajanje Srbije. Duboko verujem da će nekome proraditi savest. Kako baš računate na Gašića, čoveka koji je dobio novi život zbog članstva u stranci i prijateljstva sa predsednikom? Nekada se zanese čovek, pa ni ne primeti kako to počinje sa malim stvarima, ali ovo je suviše daleko otišlo. Nije ovde u pitanju Gašić! Ovde je u pitanju sada država! I suspenzija države. To vam je i Savamala, i Lučani, Briselski sporazum, i izveštaji o tome gde se to, na kojim tajnim mestima, Vučić sastaje i dogovara budućnost Kosova s Tačijem. Ide li on to privatno, kada nas o tome ne obaveštava? Dogovara li se on to privatno? Da li prisustvuju činovnici države Srbije koji prave za istoriju zapise? Nikad se to na taj način nije dešavalo. Pa ni da Toni Bler lobira i za Beograd i za Prištinu i za Tiranu i da on u ime svih njih tajno projektuje budućnost regiona, o čemu mi ništa ne znamo. I oni mu povere to, on ih usmerava, on ima zahteve i jedne i druge strane, šta, koliko i on određuje meru. To su toliko opasne stvari… Jer, Toni Bler nije tek tako neki čovek sam za sebe? Da, zato i kažem da će se možda nekome probuditi savest. Ovo ljudski govorim kao majka, sve što čine doći će na naplatu, to govorim kao legalista. I to treba da zabrinjava svakoga. Lično sam mnogo nesrećna zbog Olivera, čini mi se da smo mogli mnogo više da uradimo za njegov život, a nismo. I zato pozivam sve da govore. Oliver je sam rekao novinaru Birna - upamtite ovo ime. Često me upozoravaju da sam suviše jako nešto kazala, ali spremna sam da platim bilo koju cenu kako bih se iskupila što nismo spasili Olivera. Kako izgleda vaš život? Težak. Svašta sam doživela. Kako izgleda probuditi se i znati da nisi tek običan lekar, već neprijatelj države? Kada sam ušla u privremeno veće na Kosovu, Milošević je poslao ljude za likvidaciju. Čuvale su me takve međunarodne snage bezbednosti da je to za mene bilo neshvatljivo. Pod punom opremom pripadnici Kfora spavali su ispred mojih vrata, vozila sam se blindiranim vozilom. To je bila 2000. i do 5. oktobra nisam izašla sa Kosova. Nisam mogla da vidim decu koja su otišla u centralnu Srbiju. Moj sin je imao pratnju jer znali su za moju slabost prema deci, pa su mi i decu proganjali. Ovde u Beogradu nisu mogli da odu da kupe novine a da im nisu bili iza leđa, potpuno vidljivi. Mom sinu je nekoliko puta osovina na kolima bila presečena, imao je česte probleme sa vozilom, vrlo opasne. Ne želim o tome da govorim. Uvek tražite zaštitu za druge, sada želimo da čujemo priču o vama? Nisam mogla da izdržim da ne govorim o ubicama Olivera. Posle tri dana moje dete, ovde u Beogradu, dobilo je otkaz. Vi ste… Da, optužila sam Radoičića. Otkaz, ekspresno? Da. I onda provlačenje porodice kroz medije, sa izmešanim istinitim i potpuno netačnim informacija za koje znate da ih je neko od vaših prijatelja dostavljao. Ali svašta sam pregurala. Bila sam svedok mnogih neprijatnih stvari koje je radio Beograd, ali još više OVK, na KiM. Bila sam u centru kada je ulazio Tači u Prištinu kao premijer OVK vlade. Nosili smo pomoć po srpskim stanovima, ubacivali pakete ljudima koji nisu smeli da izlaze iz stanova jer je bilo ubistava, obilazili smo žene koje su ostale da čuvaju kuću, dok su im deca i muževi otišli u centralnu Srbiju, kako ne bi bili ubijeni, i, bile su silovane…. Plakala sam bezbroj puta. Jednog dana moja koleginica, doktorka, obesila se posle silovanja. Odlazili smo tamo gde niko nije smeo. S druge strane, gađali bi nas i nekada Srbi kamenicama po leđima, zbog napisa u novinama koje su ispisivali Srbi iz Beograda sa bezbedne pozicije vlasti. Stalno si neki neprijatelj, a uradili smo što je najviše bilo moguće samo da Srbi ostanu dole. A ponekad, sebe sam se grozila dok sam čitala članke o sebi. Moja ćerka je baš pre neki dan rekla, evo ponovo počinju. Ja više ni ne reagujem. Navikli smo se. Prihvatimo i te periode, malo teže se živi. Hapsili su mi brata, pratili decu, zastrašivali. Ali uvek sam znala da će to da prođe. Ja sam neki anarhičan tip. I sve to sitno se preboli. I kada vam dođu prijatelji, za koje vi mislite da su vam prijatelji a oni su tu da vas u ime nekoga ispitaju. Sve ih zanima, i da li idete kod lekara, kakve su vam analize. Oni nemilosrdno gaze, muče i maltretiraju ljude koji su dobronamerni prema svojoj zemlji. I oni su sad tu neke patriote, a ja sam izdajnik. Ponekad pomislim da odem i zakucam na vrata ambasadora i kažem hoćete vi da prestanete više da pomažete ovom čoveku da uništava našu državu. Ali on je toliko jak jer ima iza sebe mašineriju, propaganda i strahovlada su takve da kada sam otišla u Kosovsku Mitrovicu nakon što sam govorila o ubicama Olivera, niko nije smeo da mi priđe. Izdaleka su mi tajnim signalima slali pozdrave. Na telefonu drugačije, na hiljade poruka podrške. U toj tišini, smenjuju se sa nekih pozicija pošteni ljudi a dovodi se mafija, i svi se ponašaju u smislu - ajde da se otresemo Kosova, pa neka to sredi ta mafija. Ali, vidite šta se dogodilo, mafija se proširila po čitavoj Srbiji, to je sistem koji preuzima vlast. Šestoro ljudi je ubijeno na severu, a predsednik se hvali da nema više ubijanja na KiM. Samo sada nas ne ubijaju Albanci, nego Srbi. Šta je za vas rešenje kosovskog problema? Mislite da Srbija treba da prizna nezavisnost? Srbija ne može da prizna nezavisnost. Ako prizna, ništa neće dobiti region a ni Srbija. Doći će do destabilizacije Srbije.