Humorom protiv botovanja i psovke pride

Ako bi se u obzir uzela samo činjenica da je broj korisnika Tvitera u Srbiji gotovo zanemariv – prema nedavnom istraživanju Nove srpske političke misli, recimo, svega 2,2 odsto korisnika interneta prisutno je na toj društvenoj mreži – bilo bi zaista teško razumeti onoliku opsesiju predstavnika vlasti sadržinom jednog od retkih medija koje, za sada, ne mogu da kontrolišu. Rat vlasti i tviteraša počeo je, podsetimo, žestokim televizijskim verbalnim okršajima Aleksandra Vučića sa papirima na kojima su odštampani tvitovi kritičara iz javnog života. Vremenom smo dobacili i do svojevrsnog „prenosa zbivanja uživo“ – zahvaljujući predsednici Skupštine Maji Gojković, koja je, usred sednice, čitala tvitove Sergeja Trifunovića, vrsnog glumca kome je propagandna mašinerija vlasti namenila ulogu satane lično. Nije, međutim, sve u ciframa, naročito s aspekta vlasti koja ima tendenciju uspostavljanja apsolutne kontrole svih oblasti života. Jer, ne samo da su upravo na društvenim mrežama uočene mnoge neistine i objavljene osetljive činjenice o sve brojnijim skandalima, već su upravo tim putem – ne samo kod nas – umeli da budu inicirani brojni protesti, ne baš uvek neuspešni. Za ovaj koji je upravo u toku, i raste iz subote u subotu, još je prerano procenjivati efikasnost, ali ne i važnost Tvitera, koji je, recimo, poslužio da se brzopotezno promeni odluka sa skupa od 15. decembra, da se sledeće okupljanje održi tek za mesec dana. O smehu kao oružju koga se autokratske vlasti neizmerno plaše, da ne govorimo: Tviter je - pored, mora se priznati, svakavih neumerenosti i prostakluka - prepun duhovitih komentara, foto i video montaža i drugih kreativnih vidova prevladavanja stvarnosti koja se odavno odlepila od razuma. Nije, zato, ni čudno da vladajući naprednjaci posvećuju silnu pažnju botovanju na mrežama, pa su i angažovali onih 3.456 lica, često plaćenih našim parama, i zadužili ih da revnosno ostavljaju komentare na internetu. Dobar deo te aktivnosti posvećen je kampanji na Tviteru, koju su posvećeni korisnici odavno „provalili“, napravivši liste botova koje međusobno dele radi lakšeg blokiranja. Ali i u cilju lakšeg praćenja stavova koje žele da proture i slike stvarnosti koju nastoje da kreiraju. Zamolili smo, zato, vlasnicu naloga AstroG, među tviterašima poznatu po temeljnom praćenju i analizi dešavanja na mreži, da nas podseti šta je obeležilo ovogodišnju, kako kaže, „borbu sa bot organizacijom, lutanja kroz šumu dezinformacija i provlačenja kroz minska polja spinovanja“. Januar je upamćen po „zabavi“ sa prvom epizodom serije „Nemanjići“, zbog koje je generalni direktor RTS-a upravo tviteraše optužio da su „podmetnuli hajku“ na seriju – iako je, možda, trebalo da im zahvali zbog kritičkih reakcija koje su dovele do „premontiravanja“ nesrećno sklopljenog materijala. Tviteraše je, potom, kao i celu javnost, rastužilo i razljutilo ubistvo Olivera Ivanovića, ali, kako kaže naša sagovornica, „ne i isteralo iz pameti“. Jer, spinovanje bot organizacije bilo je intenzivno: od početnog optuživanja Prištine za miniranje istrage, uz pomoć Amerike, brzo se došlo do optužbi na račun srpske opozicije („Ako ćemo politički, pa samo opozicija ima motiv“, pisala je istaknuta naprednjačka tviterašica Dragana Cerović, a teza je potom dodatno razrađivana). Istovremeno, Vučićevu posetu Kosovu pratio je udarnički rad bot tima na predstavljanju predsednika kao spasioca naroda. „U februaru smo se bavili izborima, sa svih strana, smejali, ljutili, nervirali“, kaže sagovornica NIN-a, a mi iz obilja materijala izdvajamo, recimo, misteriju smanjivanja broja uglednih potpisnika podrške Vučiću sa „preko 1.200“ na „1.000 plus“, uočenu zahvaljujući oštrim tviter-očima. Nakon što su završeni izbori i prostudirani svi aspekti prekoračenja što zakona, što smisla, tokom kampanje i za vreme glasanja, u martu su ključne teme bile hapšenje Marka Đurića na Kosovu (tviteraši su odmah uočili da je vest o hapšenju objavljena nekoliko sati pre samog čina) a potom i Vučićeva borba za natalitet. „April je obeležila borba za niški aerodrom, uz veselje oko Gagarinove beskrajno zabavne biste u Beogradu i opštu zabavu oko aerodrUma iz Kraljeva. U maju smo pratili Vučićeve avanture na putovanjima, od Turske, preko Rusije, do Azerbejdžana i smejali se čamcu koji je u beogradsku fontanu stavio MUP za svoju proslavu“, podseća AstroG. Važna tema u junu bio je protest zbog cene goriva, i lepo se video značaj Tvitera za obaveštavanje o zbivanjima na terenu, ali i za protivkampanju vlasti, rađenu po dobro poznatim principima koji ponovo dolaze na dnevni red: „Maltretiranje svojih građana može da osmisli samo grupa narko-dilera i likova sa policijskim dosijeima“, pisala je, recimo, članica bot tima poznata kao „zaposlena domaćica“, deleći, u okviru istog tvita, Informerov tekst sa upravo tim tezama. „U junu smo opet pratili Vučićevo putovanje, ovaj put u Tursku, i opet se bavili njegovim sinom, ovog puta fotografisanim u društvu kriminalaca iz navijačkog miljea. Borili smo se sa dezinformacijama oko ispravnosti vode i najviše od svega pitali šta je sa Stefanom Cvetkovićem, novinarom koji je nestao, ali se, srećom, ponovo pojavio“, seća se ova vredna tviterašica. Jul je bio mesec za fudbal („Istina, nije nam baš na čast šta su sve navijačke strasti izvukle iz nas“) ali je bilo i tema sa potencijalom za opasnije strasti: „Stvari su počele da se krčkaju oko Kosova i razgraničenja, ali su nas bar prva useljenja u Beograd na vodi pošteno zabavila.“ U avgustu je nastavljeno podgrevanje oko Kosova i istraga „domaćih izdajnika“: „Na nas su se sručili `višeslojno agenturno delovanje` i pismo-pretnja deset gradonačelnika srpskih opština, ali se nismo dali, nego smo još i galamili oko brda koje je rešilo da se spusti na auto-put i dobro zabavili kada je BIA dobila zadatak da se njime bavi“, kaže AstroG nakon pregleda zbivanja „na lajni“. Septembar je, seća se, bio buran, „sa dve predstave na Kosovu, barikadama za Vučića i Tačijem na Gazivodama, ali je ipak veću pažnju privukla hajka na nepodobne humanitarne organizacije, smrt radnika na gradilištu Beograda na vodi i žena koja je uzela pravdu u svoje ruke i ubila investitora – dok nas je Vučić silno zabavio letećim automobilima i američkim peračima prozora koji ginu na svakih deset sekundi“. Srpski Tviter je u oktobru bio baš ozbiljno besan – zbog Vučićevog „Eeeee“ u obraćanju vlasniku fabrike koja zapošljava veliki broj žena, zbog nastupa najvišeg državnog vrha i predstavnika BIA na skupu Nacionalne avangarde, a potom i zbog manijaka koji je napao devojčicu u tramvaju. Ali, bili su tviteraši u tom mesecu i „nevaljali“: „Pokvarili smo rođendan SNS-u donoseći na proslavu podsećanje na sve ono što im zameramo u tih deset godina, a smejali smo se Palminim pilećim nogicama, nedobijenom ordenu od Putina, doskočicama oko tek otvorenog Lidla i Vučićevoj teoriji o uticaju spratnosti na plodnost.“ Deluje kao da je bilo davno, a reč je o prošlom mesecu: „Novembar je doneo Vučića u ulozi levog smetala na proslavi u Parizu, puno smeha zbog kikindske sove, šabačkog divljeg vepra, `šmekera sa Pravnog` Marka Đurića i Vučićevih neplanirano javnih šetnji evropskim gradovima, pomešana osećanja zbog renoviranja beogradskog Crvenog krsta i spomenika patrijarhu Pavlu, ali i ljutnju zbog napada na Borka Stefanovića u Kruševcu, dok nam je Kosovo posle kraće pauze ponovo servirano kao glavna tema – najpre kroz `veličanstvenu pobedu` Srbije u Interpolu, a zatim i kroz akcije kosovske policije i uvođenje taksi na srpske proizvode“. I tako dođosmo do pregleda razloga tviter-okršaja u mesecu koji upravo ističe. A u njemu smo imali još jedne problematične izbore (Lučani, Kula, Doljevac, Kladovo) i pokušaj ubistva novinara u Grockoj. Odlikovan titulom Zlatnog lava, Vučić je, za to vreme, pokušavao da nam drži pažnju na Kosovu, uz sasluženje saradnika koji su najavljivali početak rata u momentu formiranja Vojske Kosova. A onda se desio obrt, ona retka situacija u kojoj predsednik Srbije nije taj koji odlučuje šta će biti glavna tema u javnosti: krenuli su protesti u Beogradu, a tviteraši su dobili novu sjajnu zabavu - u vidu reakcija Vučića, Nebojše Stefanovića i drugih istaknutih funkcionera na izlivanje građana na ulicu u broju koji je, reklo bi se, iznenadio i same organizatore. „Bilo je žrtava usput, da se ne lažemo. Neke su istine ostale sakrivene, neke neistine se kamuflirale i ubedile nas da su istine, ali smo pregurali još jednu godinu na nogama, ostajući na Tviteru – što će reći, ostajući u potrazi za pravim i blagovremenim informacijama i ljudima sličnim sebi“, kaže sagovornica NIN-a. Novi izazovi stižu svakog minuta, a sigurno je samo jedno – tviterašima dosadno biti neće.