Arhiva

O spasu Srbije

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Ujutru, na stepenicama, sretne me komšija koji zna da obojica čitamo Politiku. „Profesore“, kaže, „da vas pitam nešto. Je li pravilno reći ’Ni sto ne bi spasao Srbiju’?“ „Pa, jedino ako je reč o nekom spasonosnom stolu“, odgovaram ja. „Ako je u pitanju broj 100, onda radni pridev mora da ide u srednji rod: ’Ni sto (njih) ne bi spaslo Srbiju’. Odakle vam ta rečenica?“ On sa osmehom kaže: „Pogledajte prvu stranu današnje Politike.“ Zaista, pogledam tek kupljene novine i vidim najavu članka na jedanaestoj strani: „Ni STO ne bi spasao Srbiju od uvođenja kvota na čelik“. Zaista, na strani 11, pod potpuno istim naslovom, stoji poduži članak o smederevskoj železari, Evropskoj uniji, izvozu čelika i tako dalje. Velikim slovima „STO“, dakle skraćenica! Pogledam tekst i vidim da to znači Svetska trgovinska organizacija. Ako je organizacija, ne bi li trebalo reći „ni STO ne bi spasla“? Slovne skraćenice su najhaotičniji i najproizvoljniji složeni izrazi u našem govoru i pisanju. Ni Pravopis ni gramatike ne daju pravila za njih, nego ih samo grupišu na osnovu obeležja koja su stekle u praksi. Izgovaraju se na tri ili četiri načina: slovo po slovo (SKZ – „s k z“, VPŠ – „v p š“, SFRJ – „s f r j“); ako imaju vokale na pravom mestu, onda kao cele reči (SANU, PUPS, NIS, FIFA, NATO); abecednim imenima slova koja smo preuzeli iz nemačkog (PKB – pe ka be, TV – te ve, MMF – em em ef, PTT – pe te te), a ako su stranog porekla, po engleskom (BBC = Bi-Bi-Si, CNN = Si-En-En, IBM = Aj-Bi-Em, PR = pi-ar, DVD = di-vi-di), katkad i po francuskom (BCG = be-se-že). Većinom su muškog roda, bez obzira na rod skraćene imenice, i menjaju se po padežima (npr. imena stranaka: u SNS-u, iz SPS-a, sa HDZ-om), ali neke su i nepromenljive, kao SFRJ, SANU, EU, UN, SAD (Pravopis naglašava da je pogrešno „iz SAD-a“, „u SAD-u“). Skraćenica za Svetsku trgovinsku organizaciju zasad je retka i neuobičajena u medijima, pa je teško reći u koju bi od svih ovih grupa spadala. Kad je već reč o pravopisu, čitalac D. A. me pita zašto je u naslovima ove rubrike u brojevima 3550 i 3551 pisalo „Muke s radiom“, a u tekstu „na radiju“, sa J. Odgovor se nalazi u tački 18 Pravopisa: između „i“ i drugog samoglasnika piše se „j“, ali ne i između „i“ i „o“ (bio, avion, nosioci), osim kada „j“ pripada osnovi (zmijom, Srbijo, vijoglav i sl.).