Danica u Institutu

Pošto je minule nedelje, bez vidljivog povoda, optužila Bezbednosno informativnu agenciju (BIA) da je i dalje prisluškuje, Danica Drašković nastavila je da forsira srpsku tajnu policiju. Objavila je da će da postane direktor Instituta bezbednosti. Pa će onda, iznutra dakle, sve da ih uništi. Ili će zbog Danice da padne ionako krhka vlada? Potencijalna direktorka i obaranjem vlade već je pripretila, ako je ne budu hteli tamo gde ona hoće.

Pripretila je zato što su dva od tri preostala koaliciona partnera SPO-a bili poprilično jasni u svojim reakcijama na ideju da Danica Drašković dođe na čelo Instituta bezbednosti. Ne žele je na tom mestu. Goran Paunović, G17 plus: “Koalicioni sporazum ne obavezuje ni partnere, ni premijera na bilo kakve dodatne ustupke u vezi s tim mestom. Ne očekujem da će biti učinjen bilo kakav ustupak kada je mesto BIA u pitanju.” A Velja Ilić, NS, po svom običaju, bio je još direktniji: “To je smešno. Ma, kakva BIA! To ne treba shvatati ozbiljno. Nisam video nikakav zahtev i vrlo je nekorektno menjati postignute koalicione dogovore. Mi smo ozbiljni ljudi, i vlada, i trebalo bi da radimo u interesu naroda. Nisu nam potrebne nikakve ucene.”

Preostali, najstariji član koalicije, Demokratska stranka Srbije, drži se zagonetnije; valjda zato što je, kao takva, u najvećem procepu. Andrija Mladenović, portparol stranke, za NIN kaže da DSS ne želi da se uključuje u nastalu polemiku. Iako ovu temu naziva “nametnutom”, Mladenović pokušava da umanji njen značaj: “Vlada je postavila hiljade činovnika, ovo je samo još jedno mesto.”

A da li, uopšte, postojeći koalicioni sporazum između četiri partije govori i o mestu prvog čoveka Instituta bezbednosti (reč je o funkciji načelnika, a ne direktora, kako govori Danica Drašković)? Iz Paunovićevih i Ilićevih reči sledi - ne. Andrija Mladenović, DSS, ne želi da komentariše. A Vlajko Senić, portparol SPO-a, u izjavi za NIN tvrdi upravo suprotno: “Postoji dogovor da SPO-u pripada mesto prvog čoveka Instituta bezbednosti. Dogovor je usmeni, naravno. Nismo ništa potpisivali, ozbiljni smo ljudi.”

Čini se da je Senić ovde u pravu. Dogovor zaista postoji. Svedoči o tome, uostalom, i činjenica da je pre nekoliko meseci na čelo Instituta bezbednosti i postavljen kadar SPO-a, advokat Radomir Živković. Zadržao se tu čitava tri sata, pa je otišao. Prema objašnjenju Vlajka Senića, uradio je to zato što i nije postavljen na mesto direktora Instituta, već za savetnika direktora BIA. Živković, međutim, jeste bio postavljen za načelnika Instituta; prethodni načelnik je zbog njegovog dolaska razrešen dužnosti, Živković je svojeručno potpisao rešenje o imenovanju na mesto načelnika Instituta. Otišao je čim je uvideo čime se, zapravo, Institut bavi i šta bi bila njegova nadležnost. A to nisu dosijei.

Nadležnost Instituta bezbednosti je isključivo naučno-istraživački rad, rad s novim tehnologijama raznih - zna se kakvih - mogućnosti primene; prvenstveno za potrebe BIA, ali i u komercijalne svrhe. Kao takav, ima izuzetnu reputaciju i u zemljama bivše SFRJ, ali i u svetu. Nema, s druge strane, baš nikakve veze sa operativnim radom, a još manje sa dosijeima i arhivama. Radomir Živković je saznao to na pomalo komičan način pa je zato i otišao, a sasvim je sigurno da je u ovo upućena i Danica Drašković. Pa ipak, ona govori o deljenju dosijea svima koji su za to zainteresovani, i o uništavanju preostalih. Sve i ako postane načelnica, to nikako neće moći da uradi.

U SPO-u su, međutim, kada je kršten koalicioni kolač, po svemu sudeći mislili sasvim drugačije, jer je dogovor među strankama pravljen samo oko dva mesta u BIA: direktora agencije, i načelnika Instituta bezbednosti. Ne i oko mnogo značajnijih mesta, pomoćnika i savetnika za obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, na primer.

Racionalnim razlozima nije baš lako objasniti svojevrsnu fiksaciju SPO-a na mesto načelnika Instituta; možda je baš zato i neće svi u ovoj stranci. Naime, Veroljub Stevanović, šef poslaničke grupe SPO-a u Skupštini Srbije i gradonačelnik Kragujevca, izjavio je da je “zatečen” kandidaturom Draškovićke: “Ja sam o kandidaturi gospođe Drašković samo pročitao u novinama, i nijedan organ stranke nije odlučio da se ona imenuje. O tome se čak nije ni raspravljalo. Zvuči nelogično, ali mene i poslanike SPO-a niko o tome nije ni obavestio.” Vlajko Senić, pak, za NIN kaže da se Danica Drašković “sama preporučila svojim radom u poslednjih pet godina”, te da je odluku o isticanju kandidature donela kadrovska komisija SPO-a, sa Vojislavom Vukčevićem na čelu.

Kako god, unutrašnji su problemi SPO-a tema neke druge priče, a ovde su značajni samo zbog pitanja da li će Vlada Srbije zaista pasti ne bude li Danica Drašković postavljena na mesto koje tako žarko želi. Hoće li pasti? Malo verovatno. Ne samo zbog stava Veroljuba Stevanovića, već i zbog nečeg mnogo opipljivijeg. Recimo, zbog svih onih direktorskih i ostalih bogougodnih mesta pripalih SPO-u, koja nose teret vladanja ovom zemljom.