Arhiva

Drugi život Formule jedan

MARTIN NAĐ | 20. septembar 2023 | 01:00
Varnice, vožnja točak uz točak, škripa guma, urlik motora, svetske face i glamur. S druge strane budžetski sporovi, regulatorne svađe i sankcije iza svake krivine. Sve osim trkanja. Dobro došli u karavan Formule 1. Ove godine najbrži cirkus na svetu slavi svoju 70. sezonu od kojih su prethodnih 20 obeležene apsolutnom dominacijom Ferarija, Red Bula i Mercedesa. Rutina je postala sastavni deo sporta, a predvidljivost i monotonija gušile su navijače. S vremena na vreme desila bi se trka ili sezona koja bi odstupila od standarda, te bi vratila veru i nadu u bolje dane za Formulu 1. Takvi retki i posebni momenti sete nas na legendarne trke, koje se s velikom strašću prepričavaju i još većim oduševljenjem slušaju. Oni bace iskru koja zapali žustre rasprave o budućnosti sporta i o tome kako on treba da izgleda. Predzadnja trka prvog dela sezone bila je jedna od takvih, Velika nagrada Nemačke na legendarnom Hokenhajmu podsetila je sve navijače zašto vole Formulu 1. Nepredvidiva jurnjava puna incidenata i izletanja sa staze, zahvaćena vremenskim nepogodama, dala je iznenadnog pobednika i dva neočekivana gosta na postolju. Bila je to trka koja je podsećala na one slavne, iz osamdesetih godina prošlog veka, te nam dala nadu da teškim vremenima za Formulu 1 polako dolazi kraj. Da je velika kriza zahvatila sport svesni su i čelnici Formule 1. Dominacija velikih timova, monopol, novac i politika godinama guše sport. Problemi se gomilaju, kritika i neuspelih reformi sve je više. Možda je baš to bilo dovoljno za odluku Bernija Eklstona da 2016. godine proda Formulu 1 Liberti Mediji za vrtoglavih osam milijardi dolara. Novi vlasnici odlučni su da Formulu 1 podignu na noge i ponovo učine uzbudljivom i zanimljivom, a pre svega da isplate svoju investiciju. Veoma ambiciozan i težak zadatak poveren je Rosu Braunu, čoveku koji je nebrojeno puta pokazao da je jedan od najvećih stručnjaka u Formuli 1. Kreirajući Šumaherove titule, osvojivši svetski šampionat sa vlastitim timom Bron GP i najskorije postavivši Mercedes na pobedničke staze, zaslužio je poverenje i opravdano predvodi radnu grupu koja treba da iznova oblikuje sport. NJihov zadatak još od 2017. bio je da osmisle nova pravila i donesu promene koje će privući nove timove, sponzore i učiniti trke zanimljivima za publiku, čiji se broj evidentno smanjuje. Početak nove ere Formule 1 biće 2021. Do oktobra ove godine Ros Braun i njegova radna grupa predstaviće koncept i nove regulacije kako bi timovi imali dovoljno vremena za pripremu i adaptaciju. Glavne promene ogledaće se u poboljšanju preticanja, unapređenju pogonskih jedinica i smanjenju troškova. U fokusu reformi za 2021. je uzbudljivo trkanje koje je postalo izuzetno teško zahvaljujući pravilima koja su donesena kako bi bolidi bili najbrži do sada. Naime, kada su dva bolida na stazi jedan iza drugoga, onaj koji prati ne može dugo ostati u toj poziciji i čekati priliku za preticanje zbog takozvanog „efekta prljavog vazduha“, koji stvara bolid ispred, odnosno zbog turbulencija koje narušavaju balans bolida. To negativno utiče na trošenje guma zbog čega često slušamo timske naredbe koje usporavaju vozače i ne dozvoljavaju im da voze punim gasom. Promenama na podnici bolida i menjanjem smeše guma ovaj negativni efekat trebalo bi da bude sveden na svega 10 odsto od trenutnog. Sledeće na listi zadataka radne grupe su pogonske jedinice. Set pravila o motorima donesen 2014. naišao je na loše reakcije javnosti i vozača. Prigušen zvuk, nepouzdana tehnologija i štednja goriva bili su dovoljni razlozi da V6 turbo motori nikad ne postanu miljenici publike, te se pred Braunom našao težak zadatak. Pronaći balans između zadržavanja postojećih proizvođača motora (Mercedes, Ferari, Reno, Honda) i privlačenja novih nije jednostavno. Cilj je postojeće pogonske jedinice učiniti snažnijim i glasnijim, određene komponente poput menjača, baterija, kočionih sistema i brojne druge biće standardizovane, a ograničenja potrošnje goriva smanjena kako bi vozači mogli voziti pun gas tokom cele trke. Sve u svemu, očekuju se jednostavniji, uzbudljiviji i jeftiniji motori. U cilju smanjenja troškova Formula 1 ne samo da želi ograničiti budžete i postrožiti finansijska pravila, već je cilj omogućiti dolazak siromašnijih timova koji bi se trkali za manje novca. Plan je da se onemogući velikim i dobro finansiranim timovima da pobeđuju one manje, samo zato što imaju veće resure. Veliki timovi od nagradnog fonda zarađuju u proseku 60 do 80 miliona dolara po sezoni više od malih. Ograničavanjem troškova i fer raspodelom sredstava veliki igrači ostaće veliki, ali one marginalizovane napretke, koje ostvaruju zato što na nekom projektu radi 10 ljudi umesto dvoje i time dobiju pet odsto bolje performanse, više neće raditi. Neće moći, jer nastave li tako, gubiće u nekim drugim područjima koja bi im mogla doneti mnogo veća poboljšanja, naglašava Ros Braun. On, takođe, smatra da budžetska ograničenja ne bi trebalo primenjivati na plate vozača koje se kreću od 150.000 dolara za početnike do 50 miliona za svetske šampione, plate mehaničara koje variraju od 45.000 do 80.000, niti na marketing stručnjake koji zarađuju između 35.000 i 70.000 po sezoni. Očigledni su cilj i napor da se stvori odlična akcija, zbije vozački poredak, vozači učine herojima, a poslovni model postane održiv za sve. Međutim, Formula 1 mora poraditi na još nekim područjima kao što su sportski pravilnici i sudijska ovlašćenja. Trenutno, oni guše takmičenje i konkurentnost. Vozači se plaše da rizikuju i voze točak uz točak te se okreću konzervativnijem pristupu zbog oštrih kazni, čak i za normalne trkačke incidente. Daleko smo od vremena Ajrtona Sene koji je govorio da vozači prestaju biti ono što jesu ako u svakom trenutku ne jure za onim ispred sebe. Ostaje nada da će mladi asovi gladni pažnje i pobeda prebroditi krizu konzervativne vožnje i pojuriti za svojim rivalima. Može se reći da Formula 1 trenutno uživa u nadmetanju budućih magova vožnje poput Maksa Ferstapena u Red Bulu i Šarla Leklera u Ferariju. Podmlađivanje vozačkih sastava nastavilo se i u Meklarenu, Toro Rosu, a spekuliše se i o promeni u redovima Mercedesa, jer talentovani Esteban Okon vreba svoju šansu i strpljivo čeka da istekne ugovor Fincu Valteriju Botasu. Mnogo vozača osetiće pritisak konkurencije i u drugom delu sezone skoro polovina će morati da impresionira svoje timove u preostalih devet trka kako bi obezbedili mesto na gridu (startno-ciljnoj ravnini) naredne sezone. Budućnost nekih vozača izvesnija je u odnosu na one koji mogu sve da izgube. Međutim, „tržište transfera“ u Formuli 1 promenjivo je i nepredvidivo, pa samo retki imaju priliku da se opuste - najmanje oni u redovima Red Bula, na čijem se ringišpilu trenutno vrte tri vozača. Rokadom Aleksandera Albona, koji prelazi u Red Bul i Pjera Gaslija, čiji povratak u sestrinski tim Toro Roso može imati ozbiljne posledice po karijeru mladog Francuza, Helmut Marko, šef juniorskog programa, izbacio je sve karte na sto i postavio ozbiljne zadatke za svu trojicu vozača. Na Albonu je da dokaže timu da može parirati Ferstapenu i da je sposoban redovno osvajati poene. Gasli mora ostati psihički jak, prilagoditi se i zadržati sve konce karijere u svojim rukama. S druge strane, u najboljoj poziciji nalazi se Danil Kvjat, povratnik Red Bulovog juniorskog programa, čovek koji je svestan koliko može biti okrutna realnost Formule 1. Na njemu je da u ovoj igri muzičkih stolica ostane strpljiv, taktičan i nastavi vrebati mesto uz Ferstapena sledeće sezone. Od sve trojice vozača treba očekivati ono najbolje, jer su u igri mesto u Red Bulu i Toro Rosu naredne sezone, i glavni adut - otkaz kog se Helmut Marko ne libi. Letnja pauza dala je navijačima dovoljno vremena da saberu utiske i užele se akcije, timovima i njihovom osoblju preko potreban odmor od smena koje neretko traju i po 14 sati, a vozačima priliku za fokusiranje i punjenje baterija pred napornih nekoliko meseci. Nastavkom sezone, trka u Belgiji donosi mnogo zanimljivog. Očekivanja su velika, a čini se da pojedini timovi mogu iznenaditi i na lukav način iskoristiti retke greške Mercedesa i Luisa Hamiltona. Hondini inženjeri imaju trik u rukavu i čekaju pravi trenutak za nadogradnje na motoru koje bismo mogli videti već u Monci, a najavljenih pet pobeda ove sezone više ne zvuče tako nestvarno. Ostaje da se vidi da li će Hamilton osvojiti šestu titulu i do početka nove ere Formule 1, do 2021. oboriti rekord sedmostrukog svetskog šampiona Mihaela Šumahera.