Arhiva

GIM i Tešić Krušiku duguju milione evra

Vuk Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Ministarstvo unutrašnjih poslova ni posle nedelju dana nije odgovorilo na zvaničan zahtev NIN-a u vezi sa poslovanjem sa preduzećem GIM, u kome - kako je to prošle nedelje izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić - radi Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Odmah po dobijanju informacija da je korišćeno malokalibarsko oružje iz MUP-a preuzelo preduzeće GIM, te da je ono čak i uskladišteno u magacinu policije kod Avale (o čemu je NIN pisao u prošlom broju), 7. novembra NIN je uputio zvaničan zahtev MUP-u, pozivajući se na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sa zahtevom da nam dostave sve ugovore između GIM-a i MUP-a. Koje je količine oružja i pod kojim okolnostima MUP predao preduzeću GIM? Koliko i koje sve marke vozila je preduzeće GIM i pod kojim okolnostima ustupilo MUP-u? Pod kojim okolnostima se oružje preduzeća GIM nalazi u magacinu MUP-a? Do danas nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje, ali će se NIN, po isteku predviđenog roka, obratiti i Kancelariji poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, insistirajući da MUP dostavi sve odgovore s obzirom na to da se radi o poslovanju ovog Ministarstva sa privatnim preduzećem u kojem, po rečima predsednika Srbije, radi baš otac ministra unutrašnjih poslova. A poslovanje jednog takvog preduzeća, zbog moguće korupcije i trgovine uticajem, bez sumnje je informacija od javnog značaja. NIN je objavio i fotografije, nastale pre 12 meseci, u magacinu MUP-a na Avali i jednom magacinu kod Šapca, koji takođe koristi GIM. Na njima se vide sanduci sa jasnom oznakom GIM-a. U sanducima je malokalibarsko oružje, koje je, kako navodi izvor NIN-a, policija rashodovala ili oduzela od građana po raznim osnovama. To oružje je otkupio GIM radi dalje prodaje. Za sada nije poznato koliko je ovaj posao bio unosan i koliko je konkretno zaradio GIM, kada je zaključena i kako je realizovana ta poslovna kombinacija. Preduzeće GIM je došlo u žižu javnosti ne samo zato što postoje nepobitni dokazi da ga je zastupao otac ministra policije, već što je jedno od privatnih preduzeća koja su po povlašćenim cenama kupovala oružje od Krušika i time nanosila finansijsku štetu i ovom nekadašnjem gigantu namenske industrije, ali i državnom preduzeću Jugoimport SDPR, koje izvozi oružje kao i GIM. Osim GIM-a, kako je NIN objavio pre dve nedelje, po povlašćenim cenama, znatno nižim od onih po kojima su iste mine nuđene državnom Jugoimportu, od Krušika su vojna sredstva kupovali i Partizan tek i Vektura trans. Obe te firme su pod kontrolom Slobodana Tešića, u Partizan teku je i formalno vlasnik, a u Vekturi trans je kao vlasnik u APR-u upisan Milan Subotić, koji je, prema pisanju Pištaljke, bio direktor logistike u Partizan teku. Pri tome Tešić je označen kao jedan od finansijera Srpske napredne stranke, a njegova ćerka bila je i kandidat za poslanika na izbornoj listi SNS-a 2012. Privilegiju da kupuje po povlašćenim cenama imala je, pored tri navedene domaće privatne firme, i jedna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa sedištem u Abu Dabiju – Internešnel golden grupa (Internacional golden group). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je, gostujući na RTS-u govorio o Krušiku kao o „uspešnom preduzeću“, ali se nije osvrtao na biznis te državne fabrike sa ovim povlašćenim privatnim firmama. Nije objasnio ni zašto je „uspešnom preduzeću“ račun neprekidno blokiran duže od tri godine, zbog neizmirenih obaveza većih od pola milijarde dinara. U međuvremenu se oglasio i opozicioni Savez za Srbiju, koji tvrdi da je Krušik pred bankrotom i da preduzeće GIM „nije isplatilo ni minimalan iznos novčanih obaveza prema Krušiku“, zbog čega radnicima, kako navode, kasne plate. Dan kasnije rukovodstvo Krušika, koje mesecima ćuti o aferi, u saopštenju za javnost navelo je da Krušik „nije pred bankrotom, a firma GIM nam ne duguje ništa“. Činjenice su, međutim, da je račun Krušika u blokadi od 2016. zbog duga koji je oko 4,3 miliona evra. Takođe, u napomenama, koje je uz finansijski izveštaj Krušik dostavio Agenciji za privredne registre, piše drugačije, da su, zaključno sa 31. decembrom 2018, upravo tri povlašćena preduzeća – GIM, Partizan tek i Internešnal golden grupa – Krušiku dugovala oko sedam miliona evra. U tim napomenama, koje je potpisao aktuelni direktor Krušika Vladan Lukić, navodi se da fabrici iz Valjeva Tešićev Partizan tek duguje 428,5 miliona dinara. GIM, u čije ime je sa Krušikom pregovarao i otac ministra policije, dugovao je 194,85 miliona, a Internešnal golden grupa 200,47 miliona dinara. S obzirom na to da je firma iz Abu Dabija krajem 2017. dugovala Krušiku 197 miliona lako je zaključiti da je dug u međuvremenu ne smanjen, već je čak i povećan za skoro 30.000 evra. Indikativno je da je, u svom demantiju na tekst iz pretprošlog broja NIN-a Više firmi bliskih SNS-u kupovalo oružje od Krušika po povlašćenim cenama, Rade Gromović, bivši direktor Zastava oružja, negirao praktično samo da je on vlasnik Internešnal golden grupe (IGG), navodeći da je on samo angažovan krajem 2015. da obavlja „poslove inspekcijskog nadzora spremnosti robe koju je ova firma ugovarala sa preduzećima Odbrambene industrije Srbije“. Nijednom rečju Gromović, međutim, nije negirao da je ta kompanija iz Abu Dabija plaćala Krušiku i do 20 odsto manje od Jugoimporta za mine određenog kalibra. Gromović je precizirao da je IGG osnovana u UAE, u Abu Dabiju 2002, da je akcionarsko društvo i da je najveći akcionar Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sasvim slučajno ili ne, baš te 2015, kada je Gromovića angažovala firma iz Abu Dabija, Ujedinjeni Arapski Emirati prvi put izbijaju u sam vrh rang-liste najvećih kupaca oružja i vojne opreme, proizvedene u Srbiji. Do tada nisu bili ni među 10 najvećih kupaca, a već 2015. izbili su na treće mesto, jer su trgovci iz Srbije sa kupcima iz UAE ugovorili isporuke oružja vrednog 99,7 miliona dolara. Naredne, 2016. UAE izbija na prvo mesto sa narudžbinama od 181,6 miliona dolara, a već 2017. gubi primat, ali na drugo mesto probija se Saudijska Arabija sa narudžbinama od 116,3 miliona dolara. Ta 2017. ujedno je i poslednja godina za koju je objavljen zvanični izveštaj Ministarstva za trgovinu, koje i daje dozvole za izvoz oružja, na osnovu prethodne saglasnosti drugih državnih organa, u koje spadaju BIA, MUP i ministarstva odbrane i spoljnih poslova. Pre nego što su UAE izbili na mesto lidera po narudžbinama srpskog oružja, upravo je Rade Gromović, tada kao direktor Zastava oružja (do kraja 2014) baš prestolonasledniku Emirata, šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu poklonio ručno rađenu automatsku pušku, koju su ukrasili radnici ove fabrike. Uz to, predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić za šeika Muhameda bin Zajeda stalno ponavlja da mu je lični prijatelj. Dve zemlje, odnosno njihova rukovodstva, povezuju još neki zajednički projekti, od Beograda na vodi, preko partnerstva Etihada i Er Srbije, do kupovine PKB-a i upravljanja desetinama hektara obradivih površina u Vojvodini. Svemu je, međutim, prethodila prodaja bivšeg hotela Jugobanke na Kopaoniku, u leto 2013. Šeik Muhamed bin Zajed taj hotel je, naime, od države Srbije kupio za 1,5 miliona evra i to i ne bi bilo tako čudno da ga samo nekoliko meseci pre toga nije otkupila Direkcija za imovinu Srbije i to za 2,1 milion evra. Do danas ostala je tajna zašto je država najpre kupila hotel, da bi ga odmah potom prodala za 600.000 evra jeftinije. Direktor Krušika do pred kraj 2018. bio je Mladen Petković, rođak direktora Jugoimporta SDPR Jugoslava Petkovića, nekadašnjeg opštinskog rukovodioca u Zemunu ispred SNS-a. Mladen Petković sada je direktor Zastava oružja, a na njegovo mesto u Krušik je postavljen Vladan Lukić, koji se hvali da je od 2013. do kraja 2018. broj zaposlenih povećan sa 1.264 na 3.231. Aleksandar Obradović, uzbunjivač koji je ukazao na nezakonitosti u Krušiku, još uvek se nalazi u kućnom pritvoru, a za Danas je izjavio da se „vrh vlasti upleo u trgovinu oružjem i isisava novac iz vojnih fabrika“ i da taj novac „delom odlazi u privatne džepove, a delom u stranačke fondove“. To su ranije za NIN navodili i nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije i bivši predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije ispred SNS-a Momir Stojanović i vojni analitičar Aleksandar Radić. Obradović tvrdi da je posledica toga da Krušik „već duže ispipava dno finansijsko-poslovne rupe u koju je upao“. On kaže da je Ministarstvo odbrane znalo šta se dešava u Krušiku, jer je Nadzorni odbor, čije članove imenuje, bio o svemu obavešten. Za podatke o rastu proizvodnje, koje pominje uprava fabrike, Obradović je rekao da su nastali „falsifikovanjem i štelovanjem“ rezultata poslovanja. On je izneo podatak i da je rukovodstvo Krušika planiralo da otpusti oko 700 ljudi kao tehnološki višak, ali da je taj plan zaustavio predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić, koji je poručio da otpuštanja neće biti pre predstojećih skupštinskih izbora planiranih za 2020. Kada je Lukić zamenio Petkovića, predstavnici sindikalnih organizacija Krušika su obavešteni da su dugovi preduzeća dobavljačima i ostalim poveriocima oko 37 miliona evra. Dnevni list Danas se pozvao na razgovore sa radnicima Krušika, koji navode da fabrika radi sa 10 do 15 odsto kapaciteta i da su, prema nezvaničnim informacijama, ukupni dugovi Krušika narasli na 80 miliona evra. Potpredsednica SzS Marinika Tepić je 12. novembra iznela nove podatke o trgovini oružjem i od predsednika Srbije zatražila da odgovori od kada je Branko Stefanović zaposlen u GIM-u i na kojim poslovima. „Ta firma je u poslednje četiri godine uvećala prihod za 2.000 odsto, sa 100.000 evra na dvadeset miliona evra. Tražim od Vučića i da odgovori o čemu je uoči gostovanja na RTS-u 15 minuta razgovarao sa zvaničnim vlasnikom firme GIM Goranom Todorovićem i šta se tada dogovorio sa poslovnim partnerom Branka Stefanovića“, kazala je Tepić. Ona je navela da je od ljudi „vezanih za MUP, koji više ne mogu da trpe nepravdu“ dobila informaciju da je rashodovano oružje policije prodavano firmi GIM po ceni od 30 dinara po kilogramu. „Imam osnovanu sumnju da se prodaje na crnom tržištu po stostruko većoj ceni, pa vi izračunajte koliko je profit od toga“, navela je poslanica Tepić. Da je đavo odneo šalu za sadašnju vlast sa aferom Krušik govori i da se tim povodom oglasio i lider radikala Vojislav Šešelj. On je ponašanje režima posle otkrivanja nelegalnog poslovanja Krušika i hapšenja Aleksandra Obradovića kao čoveka koji je alarmirao javnost, ocenio kao skandalozno. „Suština problema je da je Krušik sklapao nepovoljne ugovore sa privatnom firmom, kao i to da u toj firmi postoji sukob interesa, jer je otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanović u najmanju ruku zaposlen u toj firmi. Režim to treba da razjasni i da izvede na čistac, kao i da preuzme zakonske mere prema svima koji su učestvovali u upropašćavanju Krušika“, rekao je Šešelj i dodao da je pitanje da li bi uzbunjivača Obradovića progutao mrak da je prvo obavestio policiju i tužilaštvo. Iz činjenice da nikada do sada Šešelj nije javno napao Vučića mogu se izvući dva zaključka. Ili je Krušik preveliki zalogaj koji ni Vučić ne može da sažvaće, ili se već sada može naslutiti da će Vučić, ako to baš bude morao, Nebojšu Stefanovića pustiti niz vodu, jer se zbog afere Krušik sadašnja vlast nalazi na sve tanjem ledu. Veći problem je što izvršna vlast sada na tanak led povlači sa sobom i institucije - sud i tužilaštvo - koje bi trebalo da budu nezavisne i da nastave da rade i kada se vlast promeni. Ove institucije u kućnom pritvoru i pod istragom i dalje drže uzbunjivača Aleksandra Obradovića, a tužilaštvo se ne usuđuje da povede istragu povodom Krušika. Da nisu i pravosudni organi u kućnom pritvoru?