Kulturna kolonija

Profesor na univerzitetu Manitoba u Kanadi, dr Bob (Božidar) Travica, poslao mi je vrlo zanimljiv članak napisan posle kraćeg boravka u rodnoj Srbiji. Naslov je „Glamurozno spinovanje u mejnstrimu, ili o Srbiji kao anglosaksonskoj kulturnoj koloniji“. Prvi deo članka posvećen je zabavnoj muzici na našim radio-stanicama, drugi filmovima (pretežno holivudskim) na našoj televiziji i u bioskopima, a treći, najduži, engleskim tuđicama u srpskom. Pored tri primera iz naslova, tu se navode i druge reči kao „fan“, „imidž“, „lajk“ i „lajkovati“, „ritern“ (u tenisu), „četovanje“ (na internetu), „bekstejdž“, „frontmen“, „transparentnost“ i tako dalje. Kao doslovni prevodi sa engleskog pominju se izrazi „gurati probleme pod tepih“, „pitanje za milion dolara“, „ovo nije moja šolja čaja“ (u smislu: ovo me ne zanima, ovo mi ne odgovara), pa i konstrukcije kao „ovo je najbolji film ikada“ ili „priredio je najveću izložbu ikada“ (prema engleskom „the best film ever“, „the greatest show ever“, dok bi se na srpskom reklo „najbolji film ikad snimljen“, „najveća izložba svih vremena“). Profesor napominje da „engleski jezik nije novina u ovom prostoru... Američka muzika i filmovi ušli su u Jugoslaviju još 1950-ih godina i nastavili se potonjih decenija. Generacije su odrastale na pesmama „Pletersa“, „Bitlsa“, „Stounsa“, „Bič bojsa“, bluzera i džezera. Ali bilo je i muzike iz Francuske, Italije, Grčke, dok su jugoslovenski muzičari ravnopravno punili TV talase. Slično je bilo i u oblasti filma. Počelo se s uvozom iz SSSR-a i Amerike, da bi se vremenom pojavio i domaći film, kao i italijanski, francuski, švedski, češki, poljski... U govorni jezik prodirali su neki anglicizmi, ali daleko manje nego danas. Nastavnici maternjeg jezika u školama i lektori u medijima radili su dobro svoj posao. Šta se s njima događa danas?“ „Istina je“, dodaje zatim, „da Srbi nikada nisu mnogo brinuli o jeziku. Za razliku od nekih drugih naroda, uvozili su strane reči bez mnogo razmišljanja, prema tekućoj modi ili uticaju, koji se vršio preko politike, nauke, tehnologije, medija. Uvozio se grčki, latinski, turski, nemački, francuski, italijanski, mađarski, i sada – engleski...“ Još o ovoj temi u sledećem broju.