Arhiva

GIM-u milioni evra, oružarima dugovi

Vuk. Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Privatno preduzeće GIM, koje je u više navrata zastupao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, već od prvog posla preprodaje oružja počelo je da ostvaruje velike, privilegovane zarade. Iz ugovora, izvoznih dozvola i sertifikata o krajnjem (end user) korisniku - kupcu iz decembra 2016, u koje je NIN imao uvid, vidi se da je nekadašnja prodavnica boja i lakova GIM sa fabrikama Krušik iz Valjeva i Prva petoletka iz Trstenika sklopila ugovore vredne 7.184.000 dolara, da bi to isto oružje kupcima iz Saudijske Arabije isporučila za 12.462.000 dolara! GIM-u je tako, samo od ovog posla, ostala razlika u ceni od 5.278.000 dolara, a uz to je naplatio i komisionu proviziju od pet odsto na sumu isplaćenu Krušiku (7,1 milion dolara), odnosno još 359.200 dolara. Tako je GIM-u ukupno od tog posla sa Saudijcima ostalo 5.637.200 dolara. Od te sume treba oduzeti troškove za četiri avionska leta, što je maksimalno 800.000 evra i još najviše 200.000 evra za transport oružja od fabrika iz Valjeva i Trstenika do niškog aerodroma, troškove špeditera, utovara i pratnje. Po računici NIN-a, GIM je samo od ovog jednog posla zaradio oko 4,5 miliona dolara. Oružje iz Krušika i Prve petoletke je sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ transportovano na vojni aerodrom „Princ Sultan“ nedaleko od Rijada, 27. i 29. maja i 10. i 12. juna 2017. Oružje je transportovano avionima iljušin IL-76, broj aviona AZQ 4542 azerbejdžanske avio-kompanije Silk vej erlajns (Silk Way Airlines) poznate kao uslužni servis za transport oružja iz jugoistočne Evrope do Bliskog istoka. Do aerodroma je oružje prevozilo preduzeće Panekspres iz Lučana, čiji je vlasnik Zoran Pantelić, koji je kao član SNS doskora bio član opštinskog veća Lučana. I Panekspres je, kao i neki od privilegovanih trgovaca oružjem, poslednjih godina značajno poboljšao finansijske rezultate, tako da mu je neto dobit 2018. bila 85,6 miliona dinara, odnosno duplo veća nego 2015. Pre nego što se u decembru 2015. uortačio sa ocem ministra finansija, GIM Gorana Todorovića je imao godišnji profit od samo 390 evra, manji od jedne prosečne neto mesečne plate u Srbiji. GIM-u je krenulo već sledeće godine i 1. decembra 2016. sa privatnom kompanijom Rinad Al DŽazira (Rinad Al Jazira) iz Rijada u Saudijskoj Arabiji potpisuje ugovor broj 12/07/16 RG, kojim je ugovorena prodaja 20.000 mina od 81 milimetar, 50.000 ručnih bombi i 60 minobacača od 81 milimetar. Deo ugovora je bilo i 15 protivavionskih topova ZU-23, ali oni nisu nabrojani u izvoznim dozvolama izdatim u Srbiji i ne ulaze u cene koje se navode na tim dozvolama. Ti topovi se prave u Bugarskoj i deo su asortimana sovjetskog oružja. Samo 10 dana kasnije 11. decembra sa Ministarstvom odbrane Kraljevine Saudijske Arabije, GIM potpisuje ugovor broj M/115/438/44/A.M. Ugovorena je isporuka 20.000 mina od 60 milimetara, isto toliko od 81 milimetra i 10.000 mina od 120 milimetara. Posle ugovora sa kupcima iz Saudijske Arabije, GIM je svoj prvi ugovor sa Krušikom potpisao 29. decembra 2016. To je bio komisioni ugovor, po kome je firmi Gorana Todorovića pripadalo pet odsto od cene koju je za mine i bombe trebalo da plati valjevskoj fabrici. Ovo je datum koji označava ulazak GIM-a u poslovne aranžmane sa Krušikom, a od tada do danas od fabrike iz Valjeva dobija privilegije i povlastice. Nova isporuka oružja iz Krušika preko GIM-a, po ugovoru iz prošle godine, očekuje se ovih dana. U ugovoru broj 28/13-GIM-KV/2016-1 između GIM-a i Krušika su objedinjene porudžbine dva kupca iz Saudijske Arabije. Dokumenti u koje je NIN imao uvid otkrivaju da je GIM, osim uobičajene provizije od pet odsto, ostvario zaradu i naplaćivanjem troškova za „realizaciju spoljnotrgovinskog posla“. Za dva ugovora sa kupcima iz Saudijske Arabije srpsko Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija istog dana 24. februara 2017. izdalo je GIM-u dve dozvole - 001068 i 001069 - na osnovu prethodne saglasnosti ministarstava policije, spoljnih poslova i odbrane, kao i Bezbednosno-informativne agencije. U prvoj dozvoli 001068 piše da je ukupna vrednost ugovora 8,47 miliona dolara i ona obuhvata mine i bombe iz Krušika. Prema cenama iz ugovora sa Krušikom, GIM je te mine i bombe valjevskoj fabrici platio 4.579.260 dolara. Tako je GIM, osim provizije, ostvario i dodatnu zaradu kroz troškove „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, koji su iznosili ukupno 3.890.740 dolara. U drugoj dozvoli 001069 piše da je ukupna vrednost ugovora 3.992.000 dolara i vidi se da je osim oružja iz Krušika, Saudijcima preprodato i 60 minobacača iz Prve petoletke. Cena oružja iz ovog ugovora bila je ukupno 2.604.750 dolara, a troškovi „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, kako piše u dozvoli, iznosili su 1.387.250 dolara. U dozvoli Ministarstva trgovine zapisana je i ukupna cena koju je GIM platio Prvoj petoletki iz Trstenika za 60 minobacača - 253.800 dolara. Kada se ta ukupna cena podeli sa isporučenim brojem minobacača ispada da je GIM jedan minobacač trsteničkoj fabrici plaćao 4.230 evra. General Momir Stojanović, nekadašnji načelnik VBA i bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost, ranije je u autorskom tekstu za NIN izneo podatke da je GIM imao ekskluzivno pravo da bude posrednik u prodaji minobacača iz Prve petoletke, da ih je nabavljao za 11.000 evra, a krajnjim kupcima u Saudijskoj Arabiji prodavao za više od 20.000 evra. Kada smo mu rekli da jedan ugovor, u koji je NIN imao uvid, pokazuje da je cena bila samo 4.230 evra po minobacaču, Stojanović za NIN kaže da je to „daleko ispod svake zvanične cene“. „To je mnogo gora korupcija“, tvrdi Stojanović. Generalna direktorka Prve petoletke je tada bila a i sada je Anđelka Atanasković, koja je u nekoliko navrata javno hvalila Aleksandra Vučića, dok je on za nju rekao da je „žena zmaj“. Ona je supruga Gerasima Atanaskovića, člana SNS-a i predsednika Skupštine opštine Trstenik, na čijoj se teritoriji i nalazi Prva petoletka. Rukovodstvo opštine je Vučića oktobra 2018. proglasilo počasnim građaninom Trstenika, a istovremeno je za zaslužnog građanina proglašena i Anđelka Atanasković. Izvori bliski Ministarstvu odbrane nezvanično tvrde da je svojevremeno Aleksandar Vučić „vršio ogroman pritisak na njegovog naslednika na mestu ministra odbrane Nebojšu Rodića da postavi Anđelku Atanasković na mesto direktora Prve petoletke“. Atanaskovići su, kako navode isti izvori, „kućni prijatelji sa Bratislavom Gašićem“, direktorom BIA i nekadašnjim ministrom odbrane, koji je pre dva meseca takođe proglašen za počasnog građanina Trstenika. Isti izvor kažu da su Atanaskovići „veoma prisni i sa Slobodanom Tešićem“, kome je administracija SAD 9. decembra 2019. produžila boravak na crnoj listi ilegalnih trgovaca oružjem, a istovremeno je taj spisak proširila i sa više njegovih saradnika. NIN je ranije pisao o dokumentima iz kojih se vidi i da su Tešićeve firme imale privilegovane cene u Krušiku, a u međuvremenu se ispostavilo da su Tešićev Partizan tek i GIM sličan tretman imali i u drugim fabrikama namenske industrije Srbije, pa i sa Prvom petoletkom. U isto vreme, Vlada Srbije je Prvoj petoletki odobrila pomoć od 3,5 miliona evra. Slično je bilo i sa Krušikom koji se, iako mu je račun već godinama blokiran, dva puta zaduživao kod Srpske banke, prvi put 29. januara 2016. pozajmio je 2,25 miliona evra, a drugi put 27. novembra 2018. dva miliona evra. Upravu Krušika na čelu sa tadašnjim generalnim direktorom Mladenom Petkovićem, ni blokirani račun, ni dodatno zaduživanje kod banaka, nije sprečilo da u decembru 2016. GIM-u ponudi privilegovane cene. Prema tom ugovoru, GIM je mina od 60 milimetara koštala 45,2 dolara, mina od 81 milimetar 72,2 dolara i mina od 120 milimetara 201,32 dolara. Te cene su bile za desetak odsto niže od onih koje je za iste mine plaćao državni Jugoimport SDPR. Na primer, za minu od 60 milimetara najniža cena za Jugoimport - i to samo u jednom slučaju - bila je 51,9 dolara, a najviša čak 80 dolara po komadu. Za minu od 81 milimetar cena je bila bar 76 dolara, a za minu od 120 milimetara je išla i do 217 dolara. Za GIM su cene svih ovih godina ostale u cent iste, iako su se u međuvremenu troškovi proizvodnje povećali, tako da je bilo perioda kada je za mine od 60 milimetara cena proizvodnje bila veća od cene po kojoj je te iste mine kupovao GIM. Nakon prvog potpisanog ugovora 29. decembra 2016. između Krušika i GIM-a samo nepuna dva meseca kasnije, 20. februara 2017. potpisuje se Aneks 1 u kome se ugovaraju nove količine - 40.000 mina od 60 milimetara, 20.000 mina od 81 milimetra, 30.000 mina od 82 milimetra i 40.000 ručnih bombi M75. Ukupna vrednost tog aneksa ugovora je 6.356.700 dolara, sa uračunatom provizijom od pet odsto koja iznosi 317.835 evra. GIM je u kasnijim preprodajama oružja iz Krušika i drugih državnih fabrika osim troškova „realizacije spoljnotrgovinskog posla“ uveo i preduzeća iz poreskih rajeva, a jedno od njih je Lakrmont holdings LTD sa Britanskih Devičanskih ostrva. Ime ovog preduzeća se vidi na jednoj deklaraciji na sanducima u kojima su bile mine od 120 milimetara. Ova preduzeća iz poreskih rajeva su za razliku od GIM-a postajala vlasnici oružja i mogla su da ga preprodaju po znatno višim cenama i uz to da izbegnu porez na dobit. Prvi ugovor od 29. decembra 2016. potpisali su formalni vlasnik i direktor GIM-a Goran Todorović i tadašnji generalni direktor Krušika Mladen Petković, koji je krajem 2018. „prekomandovan“ za prvog čoveka Zastava oružja. Petković je široj javnosti poznat i po tome što je preduzeće Mavija (Mavia) njegove supruge Aleksandre Petković značajno uvećavalo profit od kada je on došao na čelo Krušika. Te 2014. neto dobit Mavije bila je samo 61.000 dinara, da bi u naredne tri godine ukupna neto dobit dostigla 160 miliona dinara. S druge strane, račun Krušika je u blokadi od novembra 2016, dospeli a neplaćeni dug je oko 4,3 miliona evra, dok su mu krajem 2018. privilegovana preduzeća, među kojima su GIM i Tešićeve firme, dugovala oko sedam miliona evra. Godinama unazad padaju i prihodi državnog Jugoimporta, kojim „komanduje“ Jugoslav Petković, rođak Mladena Petkovića. Između 2016. i 2018. prihodi Jugoimporta od trgovine sa inostranstvom pali su sa 24,7 na 11 milijardi dinara, dok je profit GIM-a u istom periodu porastao 3.146 puta! Inače, do dolaska na čelo Krušika i Jugoimporta, rođaci Petkovići bili su kao članovi SNS deo administracije zemunske opštine. Novinari BIRN-a su u poslednje dve sedmice obelodanili dva nova dokaza da je otac ministra policije bio zastupnik GIM-a. Pored ranijeg dokumenta iz koga se vidi da je Branko Stefanović, u to vreme formalno radnik Telekoma Srbija, Krušik posetio u maju 2017. kao predstavnik GIM-a, otkrili su i da je 2018. dobio vizu za Saudijsku Arabiju kao „pravni savetnik GIM-a“, a da je maja 2019. posetio italijansku fabriku oružja Bereta kao „specijalni savetnik GIM-a“, čije je predstavnike tamo povela visoka delegacija baš Ministarstva unutrašnjih poslova, koje vodi njegov sin. Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović je pušten iz kućnog pritvora, ali i dalje traje postupak protiv njega. Advokat Vladimir Gajić kaže za NIN da su mu u Odeljenju za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu, koje vodi istragu protiv Obradovića, rekli da je policija kao dokaz dostavila na jednoj eksternoj memoriji više od 40.000 stranica. „To je ukupna sadržina memorija svih računara i telefona koji su oduzeti od Obradovića. Tužilac je rekao da mu treba šest meseci, a da ništa drugo ne radi, samo da bi izdvojio ono što mu treba za istragu od tog ukupnog materijala“, navodi Gajić i dodaje da još nisu saslušane ni dve osobe čija je imena i adrese dostavio tužilaštvu. Ta dvojica su, po rečima advokata, rekli da su im osobe koje su se predstavile kao agenti BIA poručili da prenesu Obradoviću da odustane, jer će u suprotnom loše proći. Još se ne zna ni šta su uradili BIA i VBA, od kojih je Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo da ispitaju poslovanje Krušika sa privatnim preduzećima. Za to vreme počasni građanin Trstenika i predsednik SNS-a i Srbije Aleksandar Vučić, u retkim prilikama kada novinari mogu da ga pitaju o aferi Krušik, odgovara već uobičajenom zamenom teza, često negirajući ono što je ranije rekao. Nedavno je, umesto odgovora, iz Albanije poručio kako zapravo vojnu industriju ne uništava korupcija već postavljanje pitanja o korupciji. Izjavio je i da je od svih optužbi za aferu Krušik jedino ostalo da ga je slagao ministar Stefanović o tome da li njegov otac radi za GIM. U poslednjem nastupu na TV Prva izjavio je da u aferi Krušik postoji „jedina ozbiljna optužba“ da je ugovarana niža cena prodaje oružja za firmu GIM, ali da su to „za jedan, dva ili tri odsto niže cene“, kao i da je državi „svejedno“ ko prodaje i da je samo „važno da prodaje oružje“. Iako Vučić pominje da su cene bile povoljnije za jedan, dva ili tri odsto, samo iz ugovora u koje je NIN imao uvid proizlazi da su cene za GIM bile za desetak, a u nekim slučajevima i za 20 odsto niže nego za državni Jugoimport SDPR. I to bez troškova „realizacije spoljnotrgovinskog posla“, koje je GIM naplaćivao, a kretali su se od 40 pa čak do 80 odsto vrednosti naoružanja, što predstavlja direktnu zaradu GIM-a nauštrb srpske namenske industrije. Uz to, u sve ove zarade nije uračunat profit, koji se ostvaruje preprodajom oružja preko ofšor kompanija iz poreskih rajeva. Čini se da je Vučić u aferi Krušik, navođenjem procenata, ne samo demantovao ministra Stefanovića, koji je tvrdio da GIM nije privilegovan, prešao i na liniju poslednje odbrane. Isto kao kada je Siniša Mali plagirao doktorat, pa su ga branili da je samo „malo prepisivao“. Korupcija je čak i da su samo dva procenta u pitanju, pa bi i u tom slučaju tužilaštvo i policija trebalo odmah da reaguju. Trebalo je, doduše, još u oktobru 2018, kada je NIN objavio da otac ministra policije ima firmu za trgovinu oružjem i kada su se pojavili prvi napisi o aferi Krušik. Umesto toga, tužilaštvo i dalje vodi istragu samo protiv uzbunjivača, a ćuti o privilegovanim privatnim firmama, povezanim sa vladajućom strankom i ljudima iz vrha vlasti, dok predsednik javno presuđuje da njegovi saradnici, koji su umešani u aferu, nisu krivi, već samo oni koji ukazuju na korupciju.