Svetska trgovina izgubila sudiju

Svetska trgovina doživela je još jedan udarac: velikoj većini sudija Apelacionog veća Svetske trgovinske organizacije (STO) istekao je mandat - ostao je samo jedan - pa ih sada nema dovoljno za odlučivanje po žalbama. Za ovo veće i ove sudije malo ko je čuo, ali oni obavljaju veoma važnu ulogu u svetskim razmerama, pošto presuđuju sporove nastale tokom svetske trgovine, odnosno obezbeđuju poštovanje propisanih i od svih usvojenih pravila STO. Oni ne samo određuju ko je u pravu, a ko nije, već i odlučuju o obavezi naknade štete zbog kršenja pravila. Tako je, na primer, jesenas presuđeno da je EU davala nedozvoljene subvencije Erbasu i da SAD imaju prava na naknadu štete. A na rešavanje čeka postupak u suprotnom smeru – EU optužuje SAD za nedozvoljene subvencije Boingu. Nažalost, blokada izbora novih sudija nije izazvana administrativnom greškom, nego SAD već dve godine direktno blokiraju izbor sudija koristeći nužnost jednogasnosti za ovakve odluke. Za opravdanje ove ružne prakse pominju navodnu pristrasnost Apelacionog veća na račun SAD i toleranciju kineskih prekršaja, što - ni jedno ni drugo - nije tačno. Najviše prijava podneto je baš protiv SAD, čak više nego dvostruko u odnosu na Kinu, ali je zato procenat uspešnih prijava najviši kada ih podnose baš SAD. Stoga o pristrasnosti na račun SAD ne može biti reči. Štaviše, Kina je najvećim delom skrupulozno poštovala presude, bez izvrdavanja. Trampovi saradnici u poslednje vreme pominju još jedan navodni razlog: da Ustav SAD zabranjuje da se neki strani sud stavi iznad američkog. To deluje kao slab izgovor. Prvo, znači li to da SAD neće priznavati ni Međunarodni sud pravde, koji funkcioniše u sistemu UN i koji rešava sporove među državama? Ako je tako, onda SAD izlaze iz međunarodnih institucija, što je ozbiljna stvar. Drugo, SAD su, kao glavni arhitekta STO, smislile ovaj mehanizam njenog funkcionisanja, pa su i decenijama poštovale presude Apelacionig veća, da bi sada odjednom, kada su promenile trgovinsku strategiju, počele da smišljaju izgovore. U suštini, Trampovoj administraciji i američkoj političkoj javnosti sada STO smeta, jer ustanovljava i štiti dogovorena pravila ponašanja u svetskoj trgovini, dok Amerika želi da ima slobodne ruke za vođenje sopstvene, obično agresivne spoljnotrgovinske politike. A to je Trampova politika „Amerika pre svega“ na delu, koja uništava multilateralni svetski trgovinski sistem i nameće bilateralne ugovore u kojima najjači nameće rešenja u svoju korist, kako vidimo kod pokušaja SAD sa Kinom. Šta se valja iza brda govori i akcija EU: Komisija EU nije čekala više od dan-dva da parlamentu uputi predlog koji će joj dati pravo da i sama preduzme odbrambene trgovinske mere ukoliko neko krši pravila STO. Čak, EU je inicirala sastanak velikih zemalja kako bi se razmotrio rezervni plan, eventualno zasnovan na privatnoj arbitraži van STO-a. Veliki trgovinski rat SAD sa ostatkom sveta više nije nemoguć. Londonski Ekonomist je u pravu kada kaže da će „najverovatnije apelaciono telo uginuti ili spavati tokom sledećih godina“. Čak ni trenutni demokratski pretendenti u SAD nisu zagovornici slobodne spoljne trgovine već ekonomski nacionalisti, tako da se sa te strane ne treba nadati smirenju strasti i povratku STO-a na redovne poslove posle američkih izbora. Stoga treba očekivati zaoštravanje tenzija i sukoba između pojedinih zemalja, posebno ukoliko dođe do recesije kada počinje da važi parola „milo za drago“, bolje reći „oko za oko, zub za zub“. STO je tokom poslednjih decenija dao bitan doprinos globalizaciji, a na osnovu dobre uređenosti svetske trgovine i odsustva trgovinskih ratova. Tako je omogućen brz rast svetske trgovine koji je doveo do brzog rasta dohodaka u svetu, a na korist svih. Izvesne nesavršenosti pravila STO (tretman državnih preduzeća, status nerazvijenih zemalja koje to više nisu itd.) svakako treba reformisati, ali one nikako ne smeju biti povod za likvidaciju ove veoma korisne organizacije.