Bilo je i gore

U prošlom broju objavio sam izvode iz pisma profesora B. Travice, našeg čoveka u Kanadi, s primerima sve brojnijih anglicizama u današnjem srpskom jeziku. Na kraju pisma on kaže: „Naravno da svaki jezik mora da prima reči iz drugih jezika, koji se od domaćeg brže razvijaju u oblastima nauke, tehnologije, prava, finansija, poslovanja i drugim... Ali nije dobro kada je ovo prihvatanje neumereno i jednostrano. Ovom posmatraču se čini da su podleganje izlišnim anglicizmima i prekomerno prihvatanje anglosaksonske muzike i filma pretvorili Srbiju u koloniju te kulture.“ Još od pretprošlog veka, u većini evropskih zemalja, pitanje stranih uticaja jedno je od najčešćih u jezičkim polemikama. Obično bi raspravu započeli puristi, nabrajajući tuđe reči koje „kvare naš lepi jezik“ i predlažući domaće zamene za njih. U novije vreme, lingvisti su obično dokazivali da takav stav nije opravdan, jer najveći deo pozajmica popunjava neku prazninu u domaćem leksičkom fondu. Istina je negde na sredini. Profesor Travica svakako nije purista, i možemo zamisliti kako se oseća čovek kad u dalekoj Kanadi zaželi da čita ili sluša svoj maternji jezik, pa u njemu naiđe na engleske reči u svakoj rečenici. Mogli bismo na internetu malo i da pričamo, razgovaramo ili se dopisujemo, ne moramo baš da „četujemo“, i nije neophodno da govorimo o „bekstejdžu“ kad smo već odavno usvojili izraz „iza kulisa“. Neka muzička grupa ili sastav mogla bi umesto „frontmena“ da ima i predvodnika, vođu ili prvog pevača, a umesto „fanova“ ljubitelje ili obožavaoce. S druge strane, ako na kompjuteru (ili računaru) otvorimo neki „fajl“ ili „sajt“ pa ga „lajkujemo“ – za takve pozajmice, kao ni za one iz mnogih drugih grana novije nauke i tehnike, nemamo domaću zamenu. Nemamo je ni za figurativnu upotrebu tehničkih termina, npr. „kopi-pejst“ ili „po difoltu“, pa ni za neke apstraktne izraze kao „imidž“ ili „transparentan“. Nikakvo čudo, jer engleski jezik, kao nijedan ranije, danas se upotrebljava širom sveta, i svi narodi izloženi su njegovom uticaju. Bilo je ipak gore kad su nam svi pomodni izrazi dolazili iz Pariza, ili kad su nam Turci, a kasnije Austrijanci i Nemci, okupirali ne samo jezik nego i zemlju i gradove.